Вести
01. 06. 2014.
Обрадовић: Медији неодвојиви део демократије
Већина медија је током ванредне ситуације заиста била на висини задатка, али је у мањој мери било и претеривања, рекао је у интервјуу ФоНету председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић, који сматра да би власти морале да разумеју да су медији неодвојиви део демократског процеса.
Обрадовић је оценио да је велики број новинара, сниматеља и медијских радника, настојао високопрофесионално да извести грађане о невиђеној катастрофи која је задесила Србију.
У мањој мери била је присутна и доза претеривања, како у пласирању инфомација које могу да се протумаче и као претерана жеља да се драматичност прикаже већом него што јесте, тако и намере да се скине одговорност са државе за оно што се дешавало, указао је Обрадовић.
Он је упозорио и да је у периоду ванредне ситуације било информација на друштвеним мрежама које нису биле проверене и које су се граничиле са сензационализмом.
Друштвене мреже за озбиљне медије представљају само један од извора и не могу да буду једини извор, објаснио је Обрадовић, напомињући да неки медији то често заборављају.
Њега, међутим, плаше привођења поводом наводног ширења панике и најаве да ће због тога бити покренути судски поступци, јер сматра да би требало бити врло опрезан у оцени онога што се дешавало на друштвеним мрежама.
Не смемо заборавити да је слобода изражавања основно људско право и то право не сме бити ничим нарушено, нагласио је Обрадовић.
Њему се, међутим, чини да власт то не разуме и да "неко, са њиховим знањем или одобравањем, ако не са дозволом, покушава да утиче на скидање неких садржаја са интернета, што је класична цензура".
Према Обрадовићевим речима, државни органи морају да размисле и о томе да ли су се поједине информације јављале на друштвеним мрежама због тога што није било довољно информација из званичних извора.
То би могао да буде основни разлог због кога су фејсбуком i интернетом колале неке непроверене информације, оценио је Обрадовић, који скидање текста са онлајн издања листа Блиц тумачи као аутоцензуру и страх због тога што је тај текст позивао премијера Александра Вучића да поднесе оставку.
Према оцени Обрадовића, цензура на интернету није се јавила у време поплава, већ је "она, у овом или оном облику, испливавала већ дуже време".
Мислим да је то преовладало и код реаговања Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), али и да се на друштвеним мрежама покрене петиција "У лице цензури", у којој се упозорава на све већу опасност од цензуре на мрежама, објаснио је Обрадовић.
Он сматра да би власт морала да се суочи са чињеницом да су друштвене мреже поље на којем је готово немогуће ограничавати слободу изражавања и да сваки такав потез изазива контраефекте.
"Заиста бих волео да поверујем да је Вучић извукао неке поуке из своје прошлости и времена када је био министар информисања, а у Србији био на снази злогласни закон о јавном информисању", нагласио је Обрадовић.
"Осим његовог вербалног уверавања", додао је Обрадовић, "ја бих више волео да он то покаже неким практичним корацима".
Оно што очекујемо од премијера је да једноставно разуме да критика из Европске комисије, јер смо недавно имали прилику да чујемо врло оштре оцене Мајкла Девенпорта, али и из ОЕБС, заправо не значи атак на њега лично, већ да долази из једног миљеа у којем се медији сматрају неодвојивим делом демократског процеса, прецизирао је Обрадовић.
Мада Министарство културе и информсања нема ингеренција када су у питању медијски садржаји, Обрадовић би волео И да се министар Иван Тасовац и Министарство, макар вредносно, изјасне о појавама у друштву и на медијској сцени, као што су таблоидизација, цензура и аутоцензура.
Ми из медијске заједнице не захтевамо никаве ригорознепотезе, нити поступке Министарства културе и информисања ван његове ингеренције, али очекујемо да се вредносно определи према ономе што оптерећује медијску сцену у последње време, прецизирао је Обрадовић.
Он истиче да је усвајање медијских закона велики корак ка сређивању медијске сцене у Србији, али напомиње да је, без обзира на то да ли ће они бити усвојени у року који је најавио премијер, много важнија њихова примена.
Ми смо и до сада имали некада добре законе који се нису спроводили, подсетио је он и констатовао да ће за законе о информисању, електронским медијима и јавним сервисима бити потребно много више од самог изгласавања у парламенту.
Обрадовића посебно брине недовољан рад на пратећим актима да би ти закони заживели у пракси.
На пример, илустровао је он, за пројектно финансирање, као кључно, поред повлачења државе из власништва у медијима, потребно је укључивање и министарстава привреде И финансија, да би се испоштовали законски рокови и до краја ове године кренуло у приватизацију и престанак буџетског финансирања.
Доношење тих закона биће велики тест за ову Владу, не само у смислу испуњавања обавеза према медијској заједници И међународним институцијама, нагласио је Обрадовић, већ пре свега искрене жеље да они у пракси заживе.
Он је, истовремено, упозорио да би многи медији, као И 2007.године, били угашени, уколико би се спровела њихова "гола приватизација".
Обрадовић зато инсистира да држава, радом на Закону о јавном информисању, припрема и низ мера које ће, оног тренутка када медији буду приватизовани, омогућити механизме да им се надоместе извори финансирања и да се заштити јавни интерес, пре свега применом пројектног финансирања.
Као заговорник идеје да се РТС финансира из претплате, Обрадовић указује да финансирање из буџета није добро решење из много разлога, али пре све зато што отвара могућност утицаја државе на уређивачку политику јавног сервиса.
Очигледно је да држава нема јасан концепт шта ће са јавним сервисима, сматра Обрадовић, иако су они у свакој озбиљној, демократској држави заправо стубови медијског система и система информисања.
Они морају да буду репер за све остале медије у држави И без јавног сервиса, независног и од финансијског утицаја, нема медијске сцене која ће омогућити демократске процесе, рекао је Обрадовић.
Када се већ дошло у ситуацију да се јавни сервиси финансирају из буџета, то је, према речима Обрадовића, требало да буде уређено тако да се зна тачна сума и рок на који се финансирају, без могућности да се то мења у току буџетске године, што би донекло гарантовало да неће бити изложени притисцима.
Мислим да би законодавац морао то да има у виду, напоменуо је Обрадовић, који очекује да се у току од две године направи ефикасан систем за прикупљање новца за финансирање јавног сервиса.
Он, такође, очекује и да се на тржишту новинских агенција што пре реши питање три агенције које послују под неједнаким условима, рекао је Обрадовић.
Све три новинске агенције Бета, ФоНет и Танјуг, рекао је Обрадовић, морају да послују под истим условима и да се изборе за свој опстанак на тржишту.
Мислим да је то једна од ургентних обавеза државе и верујем да ће то и Законом о јавном информисању и конкретним потезима бити један од начина да се покаже да се жели медијска реформа, закључио је Обрадовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.