Вести
02. 06. 2014.
Одлуке се доносе ван институција
Није наступила паника за време поплава. Грађани су били веома прибрани, а прво треба видети да ли је у државним органима неко радио нешто што је могло да изазове панику. Заштитник грађана каже да ће преконтролисати да ли је било битних пропуста у раду надлежних државних и локалних органа и служби пре, за време и после поплаве на штету права грађана.
- Онако како ми Устав и закон прописују надлежност, проверићу да ли се одлучивало и радило на прописани начин. Сви смо видели да су одлуке доношене на седницама Републичког штаба без било каквог већања и гласања.
Хоћете да кажете да су незаконито суспендоване законске процедуре?
Иако Устав одређује поделу власти на законодавну, извршну и судску, које међусобно контролишу једна другу, у стварности се учвршћује једна једина власт са центром у Влади. Кроз директне преносе грађанима се ставља до знања да чак и не одлучује Влада као колективни орган, већ да одлуке доноси један човек, а остали записују. То институционално није добро, макар те одлуке биле најбоље на свету. Ја не сумњам у најбоље намере, али као што нас бране физички чувају од поплава, правила демократије чувају нашу слободу и сада кад смо хладније главе након катастрофалних поплава, треба видети шта да се ради како бисмо изградили институције и систем у коме ће свако радити свој посао и одговарати за њега.
Ако није било панике, зашто су неки људи привођени и били у притвору?
За кривично дело ширења панике није довољно да је паника могла да настане, већ да је настала, а онда се тражи ко ју је изазвао. Међутим, панике није било. Могу само да изразим задовољство због одлуке суда да укине притвор. Видеће се и да ли је уопште било основа да се поведе предистражни поступак, јер паника није избила. Није ни правично гонити ученика средње школе за изазивање панике на свом фејсбук налогу, док тиражне новине на насловној страни објављују да лешеви плутају водом, а државни функционери се јавно питају “шта ће нам од државе остати”. Још једном, паника је можда могла да настане, али није.
У годишњем извештају сте изнели оштре оцене о томе да центри моћи манипулишу медијима. Недавно сте упозорили и на цензуру?
Медије штитимо јер преко њих грађани остварују право на информисање, које подразумева тачну, потпуну и благовремену информацију. А држава преко омиљених медија све чешће селективно пласира непотпуне информације сумљиве тачности, још сумњивијег тајминга. Кад грађани осете мањак информација којима верују, ствара се информатички вакуум, простор у који свако може да уђе. Држава се не труди да тај простор попуни благовременим и тачним подацима које би дезинформације учиниле небитним, него проблем настоји да реши тако што сузбија ширење мисли и идеја које јој се не допадају. То је и забрањено и погрешно.
Премијер каже да је лаж тврдња да има цензуре и да су такве тврдње покварењаштво?
Не осећам се поквареним човеком. Напротив, сматрам да је моја дужност да укажем на претње основним људским правима и демократским вредностима - слободи мишљења и изражавања и слободи медија пре него што наступе последице које би свима биле видљиве. Свако је слободан да буде критичан и “критизер”, да подржава или оспорава, ниподаштава и велича, и да то ради сам или са другима, за себе или јавно. Разлоге и услове за ограничење те слободе прописују Устав и закон, а не било чија воља или осећај за моменат. Сви државни органи дужни су не само да се уздрже од мешања у ту слободу већ и да је штите и подстичу. А то данас није случај.
Да ли мислите да је случајност да после таквих ваших критика останете без пословне зграде, да вам се узме службени аутомобил и смањи број сарадника?
Не може се више власт лако, а успешно директно конфронтирати са Заштитником грађана. Али је капацитет службе којом располажем, што је много мање уочљиво, на озбиљном удару. Тврди се да је разлог штедња, али то је бацање прашине у очи јер управо рад контролних органа прави највеће уштеде.
Током поплава вас нису обавештавали о ситуацији?
Иако имам законско овлашћење и безбедносни сертификат да приступим свим подацима у поседу органа власти, МУП ме током поплаве, поред усменог и писаног захтева, није ставио на списак лица која добијају редовна обавештења о дешавањима у земљи. Али пошто сам још у средњој школи био радио-аматер, сведок сам тога колико су грађани помогли да се смањи број жртава. Измене Закона о Заштитнику грађана, које би омогућиле да онај у МУП-у ко је противзаконито ускратио информације Заштитнику грађана за то и одговара, у процедури су више од две године.
Аутомобил
Наравно да нисам реаговао када ми је променом уредбе Влада одузела службени аутомобил и возача. То би заиста било испод части. Али кад тај ауто заврши код нечијег телохранитеља, а министри до Ниша путују хеликоптером, не можемо се претварати да је разлог уштеда. Служби омбудсмана је остало 12 возила која служе за одлазак истражитеља у контроле. Онда ми је стигао допис да се забрањује коришћење и тих службених аутомобила. Свашта! Из колико је све углова то штетно, немам времена ни да размишљам.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.