Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Није требало хапсити због Фејсбука
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 06. 2014.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Блиц

Није требало хапсити због Фејсбука

Власт је домишљато почела да штеди на онима који треба да је контролишу. На удару су се први нашли Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

 

То је крајње депресивна вест - каже Родољуб Шабић, повереник за информације, на молбу „Блица“ да прокоментарише одлуку Административног одбора да укине радна места за 19 сарадника у канцеларији омбудсмана. Канцеларија повереника за информације је такође остала без потребног броја запослених и без права на службени аутомобил.

Ако рационализација наше администрације треба да почне кресањем и иначе скромних ресурса институције за заштиту људских права, онда је то веома депресивно. Наш је већи проблем то што нема довољно људи на местима где нам требају, а тамо где нам не требају, имамо огромну концентрацију страначког кадра.

Да ли је „рационализација“ независних тела њихово кажњавање због критике?

Видите како је то изгледало, омбудсман није одбијен него је само стављен ad acta, па је протекао рок и добили смо овај ефекат. Готово сам сигуран да ће дати сагласност јер ту нема ничег лошег. Ти људи су заиста неопходни. Али зашто нам је онда све то требало? Начињена је штета и ефекат је лош.

Како оцењујете могућности које су грађани током поплава имали да дођу до правих информација?

Тешко је генерализовати, јер су информације тражене и постојале су на различитим нивоима. Даћу вам један пример. Позвао сам пре неки дан Градски завод за заштиту здравља да објави резултате о анализи воде. Није ту ствар у веровању или неверовању. Лично пијем воду са чесме јер имам потребу да верујем органима своје државе. Али то закон предвиђа и резултате треба објавити на сајту да свима буду доступни.

На то вам је одговорено да је вода здрава.

Ко је рекао да није? Сви знамо из обичног живота да онај ко се брани од непостојеће оптужбе само потхрањује сумњу. Легитимно је право грађана да знају, поготово у ванредним ситуацијама. Најбољи одговор државе је да информације даје на основу докумената, а не да даје оцене и вредносне судове.

На који начин се држава понашала према легитимним захтевима грађана?

Морам да кажем да је било питања на која се тада није могло одговорити. Не можете у ситуацији у којој је пола земље поплављено инсистирати на броју жртава, евакуисаних, несталих. Закон о заштити података предвиђа да се они могу обрађивати само по закону или кад саме личности дозволе. Јанковић и ја смо интервенисали код Црвеног крста да објави спискове о евакуисанима јер је то било у функцији интереса, а посебно здравља и живота лица о коме се ради, у ситуацији кад су рођаци или пријатељи забринути. Било је много забуна. Лично мислим да се могло урадити и више и боље.

Да ли су људи имали право да се обавештавају међусобно на Твитеру и Фејсбуку?

Уставом је зајамчено право свим грађанима да дају, траже, деле, шире информације, податке, идеје... Друго је питање шта се све писало, а писало се свашта. Лансирана је гомила бесмислица. Питање је како на то треба реаговати. Тешко ми је да разумем реакцију органа гоњења и да поверујем да је неко писањем на твитер налогу, на коме има 200-300 пријатеља, могао изазвати панику макар и писањем нетачних информација у земљи у којој су неки таблоиди објављивали ништа мање драматичне и нетачне податке.

Значи, мислите да није требало хапсити грађане?

Нисам препознао панику коју је видело тужилаштво. Уместо репресије, много је боље да се држава управља према законским обавезама, да грађанима даје информације које им дугује. Као што је и најбољи начин да се супротстави нетачним вестима давање проактивних информација, и то документованих. Позитивно је што су на прави начин реаговали органи државе, односно суд. Тужилаштво је реаговало, један судија је досудио притвор, али је онда уследила жалба и други суд је укинуо притвор. То је начин на који институције треба да одлучују.

ТВ канали

Колика је хистерија и аутоцензура владала, говори и чињеница да су кабловски оператери самоиницијативно за дане жалости укинули већину страних ТВ канала. Тек на интервенцију Шабића, РРА их је опоменула да то није кршење дана жалости, а канали су враћени.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси