Вести
06. 06. 2014.
Кад челници постану хулигани
Хулиганство је завладало спортом. Кошаркашка јавност за само два дана је доживела да двојица насилника баце љагу на све што су стварале генерације успешних спортиста. Овога пута хулигани нису „безбради клинци жељни доказивања на трибини”, како их романсирано крсте немаштовити челници клубова, већ двојица средовечних мушкараца са наочарима.
За разлику од клинаца, двојица хулигана не седе на трибинама дворане већ на челним местима најтрофејнијих кошаркашких клубова – Црвене звезде и Партизана. Да, реч је о Небојши Човићу и Душку Вујошевићу.
За само два дана изазвали су два озбиљна инцидента. Прво је Вујошевић на утакмици Партизан – ФМП давио једног од најбољих играча, Богдана Богдановића, да би већ сутрадан Човић претукао новинара Дејана Анђуса. Њихова објашњења (Вујошевић тврди да „васпитање играча није лака ствар”, док Човић каже да је на његов рачун изречена „гомила лажи“) нису ни вредна коментарисања.
У хроници скандала, јер ово нису први инциденти Вујошевића и Човића, највише брине то што се на сваки ексцес одговара чуђењем, згражањем или слегањем рамена. Гомилу казни платио Партизан због неспортског понашања тренера јер Вујошевић „не може да контролише“ темперамент. С друге стране, још је у сећању никад неразјашњен физички инцидент између легенде Звезде Драган Џајића и Човића, као и Човићеви вербални сукоби са многим личностима из света спорта, али и новинарима који прате ову област, међу којима се издвајају они са новинаром Владаном Тегелтијом са СОС канала.
Ови „јунаци” српске кошарке имају импресивне биографије – Човић је бивши потпредседник Владе Србије, градоначелник Београда, челни човек Кошаркашког савеза СР Југославије. Вујошевић је један од најтрофејнијих тренера, био је селектор репрезентације, а једном је чак проглашен и за најбољег тренера Евролиге. Те биографије, углед и значај тих људи, чине те инциденте још тежим и опаснијим по спорт и српско друштво. Требало би се само сетити „Утиска недеље“ у којем су обојица гостовали и горког укуса који је остао у устима многих гледалаца те емисије. За то време многобројне кошаркашке легенде, они који су својевремено довели овај спорт на кров света и Европе, стоје по страни и немоћно посматрају серију мучних скандала.
Зашто не дигну свој глас против челника насилника који физичким разрачунавањем унижавају спорт који је деценијама у нама будио понос? Да ли кошаркашке легенде подржавају Човића и Вујошевића својим ћутањем? Зашто, на крају, ћути власт? Или је можда најбоље да се све заборави, у нади да ће челници наших највећих клубова убудуће контролисати боље свој бујни темперамент. Под условом да их нико не критикује.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.