Вести
10. 06. 2014.
Утисак вишка
Утисак недеље, па још кад у њему гостује Љиља Смајловићка, ствар је која се, честнејши публикуме, једноставно не пропушта, па је следствено нисам ни пропустио.
Кад смо већ код Утиска, морам приметити да је Утисак у последње време - задржавајући стару форму и стил - донекле променио концепт. Све чешће се бави, да кажемо, метафизичким и парапсихолошким темама. Таква је - мистична - била и тема најрецентније емисије: Има ли цензуре у Србији? Јесу ли медији слободни? И прочаја. Осим Смајловићке да нешто кажу на ту тему у студио беху позвани још и Јово Бакић и ОЕБС-дама, Пола Тиди.
И - шта смо сазнали? Јесу ли нам медији слободни? Има ли цензуре? Смајловићка тврди да нема и да њу, Смајловићку, је ли, политичари никада „не зову“ упркос томе што објављује текстове из малициозних пера доказаних непријатеља режима.
Може бити. Нисам упућен. Али зато врло добро знам да многи главни уредници врло често (и то без икаквог притиска) сами зову политичаре. Не бих могао да вам кажем о чему причају. Али непрестано су на вези. Непрестано се нешто договарају, стално се нешто домунђавају и зато држим да је штета што нема праве цензуре јер тамо где има цензуре као институције ствари су изведене на чистац.
Постоји, дакле, списак ствари, људи и појава о којима се не сме писати - све остало је препуштено новинџијској имагинацији и вољи. Овако, бајаги без цензуре, све им је препуштено на вољу. И зато су нам новинчине овакве какве јесу. Никакве.
Смајловићка и Бакић су имали неке примједбе на ОЕБС. Те зашто ОЕБС није реаговао када је изгласан онај несретни Закон о штампи (Смајловић), те зашто се ОЕБС меша у наше унутрашње ствари (Бакић). Српски инат, не знам како бих то другачије назвао. Може бити да грешим, али чини ми се да ОЕБС (између осталог) и постоји зато да би се мешао у унутрашње ствари својих чланица, када ове, да кажемо, застране. Ево, следеће године ОЕБС-у ће председавати Србија, па ће имати прилику да се и она меша и да истражи случај који је поменула Смајловићка, када су неки момци у Британији добили четири године у КП дому Зеница због неких баљезгарија на Твитеру. Или на некој другој друштвеној мрежи.
А добро, шта ја мислим: је ли у Србији штампа слободна, има ли цензуре? Ја бих то питање радије поставио овако: Да ли је у Србији штампа одвојена, то јест, независна од државе? Формално јесте, али суштински није. Држава Србија увек нађе начина да се одужи новинчинама и новинџијама који за њу нађу лепу реч.
Нису сви такви, али знамо да једна кап сирћета упропасти цистерну млека. А знате ли кад ће штампа бити слободна? Када у Србији буду излазили два јутарња листа, један вечерњи и један таблоид. То је права мера нашег медијског тржишта. Неслобода штампе се крије у оном вишку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.