Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Убијање озбиљног новинарства
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 07. 2014.

Аутор: Ј. Чалија Извор: Политика

Убијање озбиљног новинарства

Кодекс новинара Србије масовно се крши, на делу је убијање озбиљног новинарства. То се чуло јуче на конференцији за штампу Савета за штампу, саморегулаторног дела које решава жалбе грађана на писање штампаних и онлајн медија, као и новинских агенција. Број жалби Савету стално расте, али је Комисија за жалбе Савета за штампу за последњих неколико месеци у само седам случајева утврдила кршење Кодекса.

Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић објаснила је да се најчешће крше основне одредбе о истинитости извештавања, да се информације не проверавају, да се новинари не консултују са више извора и не праве разлику између чињеница и нагађања.

Највише пажње јавности изазвале су две жалбе које је Савету поднео Томислав Николић, председник Србије, поводом текстова у листовима „Блиц” и „Ало” под насловом „Док се Србија давила, Николић пекао ракију”.

Комисија је у оба случаја одлучила да Кодекс није прекршен, али је њен председник Стојан Марковић истакао да је то што се председник државе обратио Савету за штампу крупан подстицај саморегулативи.

- Нисам чуо да се иједном Савету за штампу у окружењу обратио председник државе због новинских написа - рекао је Марковић.

Адвокат Божа Прелевић, један од три члана комисије који представљају јавност, сматра да је комисија погрешила у случају Николићеве жалбе.

За њега је Кодекс у овом случају ипак прекршен. Прелевић свеједно истиче да то што после одлука Комисије за жалбе није било судских поступака вероватно значи да су оштећени веровали у ауторитет људи који седе у комисији.

Ово тело иначе чине представници два новинарска удружења (УНС и НУНС) и две асоцијације издавача (Локал прес и Асоцијација медија), уз представнике јавности, а на јучерашњем представљању извештаја повела се и еснафска полемика око одлучивања Комисије за жалбе у случају текста „Трећи метак Бранке Прпе” Иштвана Каића, објављеног у „Политици”.

Комисија је у овом случају одлучила да није прекршен новинарски кодекс, а Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), сматра да је баш тај случај показао мањкавост садашњег начина одлучивања.

Упркос томе што је већина сматрала да је „Политика” прекршила новинарски кодекс, било је седам гласова према три, на крају је одлучено да нема кршења Кодекса, захваљујући начину гласања по којем у већини мора бити макар један глас сваког оснивача Савета за штампу, изнео је Обрадовић.

У овом случају представник Удружења новинара Србије (УНС) није гласао да је прекршен Кодекс. Због тога је НУНС покренуо иницијативу за измену статута Савета за штампу, рекао је Обрадовић.

Љиљана Смајловић, председница Управног одбора Савета за штампу и председница УНС-а, подсетила је да је одредба која даје право вета сваком од оснивача унесена у статут на основу изричитог захтева НУНС-а.

На опаску Обрадовића да је време показало да је та одредба превазиђена, она је истакла да је време показало и да НУНС сада има више чланова у комисији од два која је делегирао, па му због бројчане надмоћи сада одговара другачије доношење одлука.

УНС се слаже са предлогом да се оснивачима одузме право вета, рекла је она, подсетивши да се УНС противио када је Асоцијација медија предложила недавно ухапшеног власника листа „Актер” Тихомира Тришића за члана Комисије за жалбе, али тада, нажалост, нико од оснивача није подржао УНС, који се није позвао на право вета.

- Уверена сам да Савет за штампу мора да буде строжи од суда. Оно што је законом дозвољено често је неетично и неко мора то јавно да каже - рекла је Смајловићева.

Она је додала да спорни текст „Трећи метак Бранке Прпе” чини савршен контраст текстовима у „Блицу” и листу „Ало” о Томиславу Николићу јер се заснива на проверљивим и тачним чињеницама о којима аутор слободно суди.

- То је пример веома провокативног текста у ком је мишљење слободно, а чињенице су тачне. То је потпуно различито од текстова о Николићу, где чињенице нити су доказане, нити су проверљиве.

Текст Иштвана Каића и текст о печењу ракије, то је суштина због чега треба да постоји Савет за штампу, да раздвоји такве ствари - истакла је Љиљана Смајловић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси