Вести
21. 07. 2014.
Домети рада Комисије за истину о убијеним новинарима
Два правца истраге у случају Милана Пантића
Када је прошло толико много времена, када је прича толико пута испричана на све начине од штампе до документарних филмова и када се чини да ту апсолутно нема ништа ново да се каже догађаји умеју да изненаде. Тако је и у случају убијеног јагодинског новинара дописника Вечерњих новости Милана Пантића.
Он је убијен 11. јуна 2001. године, у раним јутарњим сатима у улазу зграде у којој је становао док се враћао из продавнице. Форензички трагови који су пронађени на лицу места прописно су фиксирани, обрађени, изузети и уредно се чувају, тврде полицијски извори.
Слика мирне свакодневнице града у унутрашњости какав је Јагодина, дочарана детаљима да су деца из Пантићеве зграде умало срела убице, јер се злочин догодио у време када крећу у школу, допринела је умногоме интересовању јавности за случај.
Још више, случај је оголио чињеницу да су новинари много изложенији притисцима, а и драстичним нападима као што је био овај, у малим срединама, где се сви познају, и то већ генерацијама. Незванична верзија која се могла чути у безбедносним круговима свих ових година гласила је да једноставно није могуће повезати извршиоце са доказима, односно да је случај, како се то каже, полицијски могуће решити, али не и за оптужницу и суд. Међутим, да ли је то потпуна истина? Ако се пажљиво прати рад Комисије за истину о убијеним новинарима, чини се да, иако је од Пантићевог убиства прошло више од десет година, разрешење "вуче" позадину која се дотиче две најболније сфере из блиске прошлости рата и приватизације.
Прецизније речено, злочиначког наслеђа из југословенских ратова и пљачкашких злоупотреба у приватизацији. И по ко зна који пут показујући да између те две сфере постоји врло тесна и, за обичне грађане, застрашујућа подударност. Критичари рада Комисије могли би да примете да је од краја овогодишње изборне кампање утихнуо њен рад, односно барем је изостало саопштавање о напрецима у истрази.
Такође би навели да није први пут да нека врста предизборног обећања буде и разрешење убиства новинара, а да се после избора једноставно, ништа не догоди. Међутим, ко пажљивије прати ситуацију, могао је да уочи да је писање штампе о истрази Пантићевог убиства утихнуло након неколико реаговања оних који су у тој истрази били поменути. У последњем случају реч је о писму, благо речено, упозорења из Немачке које је објављено у априлу ове године. Али, кренимо редом. Ваља се подсетити да је у септембру 2012. објављено да Влада Србије намерава да оснује независну Комисију за испитивање убиства новинара, односно да ће подржати иницијативу главног уредника Б92 Верана Матића, саопштену и подржану на скупу ОЕБС.
Скуп је одржан у Београду, и изречену иницијативу подржала је представница ОЕБС за медије Дуња Мијатовић. У јануару те године Комисија је одлуком Владе и основана, за председника је изабран Веран Матић, а у састав су ушли представници новинарских удружења НУНС, УНС, као и овлашћени службеници полиције и БИА. Чланови Комисије обавезали су се да ће све што сазнају чувати као службену тајну, добили су приступ подацима из истраге, а мандат се односио на убиства новинара Славка Ћурувије, Милана Пантића и смрт Даде Вујасиновић. Због неких неслагања и повлачења из Комисије (Весна Малишић, Вукашин Обрадовић) представник НУНС је постао новинар из Јагодине, док у име УНС новинарску струку представља Љиљана Смајловић.
У наредним месецима, у мандат Комисије је уврштена и погибија радника РТС током НАТО бомбардовања, на иницијативу чланова породица страдалих. Највећи публицитет добила је прва истрага убиство Ћурувије у априлу 1999 која је захваљујући сведочењу некадашњег команданта ЈСО Милорада Улемека Легије и довела до кривичног поступка. Оптужница против четворице бивших функционера ДБ подигнута је у јуну ове године, и ако буде потврђена, очекује се да на јесен почне суђење. На 13. годишњицу убиства Пантића, Веран Матић је изјавио да очекује исти епилог у наредној години подизање оптужнице и за убиство јагодинског новинара. Зато се као питање у разговору за овај текст наметнуло да ли Комисија има ограничен мандат, односно постоји ли рок до када рад треба да буде завршен.
Мандат Комисије трајаће док се убиства не разреше, одговорио је Матић за Данас Право. Сумирајући досадашње резултате, он је навео да постоје два правца истраге, пословање Јагодинске пиваре и приватизација цементаре "Нови Поповац" код Параћина, као и један "међуправац".
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.