Вести
28. 07. 2014.
Нема претплате од августа до јануара 2016.
Претплата за јавни сервис званично ће бити укинута током августа и грађани Србије неће више морати да плаћају ту обавезу све до 1. јануара 2016. године, до када ће РТС и РТВ бити финансирани директно из буџета државе, одлучила је јуче Влада Србије усвојивши сет медијских закона о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.
Ови закони већ сутра стижу у парламент „по хитном поступку“, а када се и тамо усвоје и објаве у Службеном гласнику, тада ће њихове одредбе ступити на снагу.
Као што је и било најављено, Предлогом закона о јавним сервисима предвиђа се привремено укидање РТВ претплате и буџетско финансирање јавних сервиса у року од две године.
Имајући у виду да је још пре усвајања закона држава почела да издваја средства из буџета за РТС и РТВ, ова одредба важиће до 1. јануара 2016. када се уместо досадашње претплате уводи обавеза за грађане која ће се звати „такса“.
Према предлогу закона, она „не може износити више од 500 динара“ и више се неће наплаћивати путем рачуна за електричну енергију. Одлуку о утврђивању висине таксе доносе управни одбори РТС и РТВ заједнички, а такса ће се уплаћивати на евиденциони рачун код Управе за трезор.
У предлогу закона се наводи и да јавни сервис сваком обвезнику, до краја текуће календарске године, доставља 12 образаца за плаћање таксе за наредну календарску годину, а грађани ће бити у обавези да је плаћају месечно и то до петог у месецу за предходни месец.
РТС и РТВ су, како се даље истиче, дужни да до 1. октобра 2015. формирају, а потом и воде, јединствену евиденцију обвезника плаћања таксе и донесу одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату.
„За неизвршење обавезе плаћања таксе, РТС и РТВ покрећу поступак наплате у складу са законом. На доспеле а неизмирене обавезе обрачунава се камата, у складу са законом“, наводи се у предлогу закона без прецизирања конкретних казнених мера против неплатиша.
Како је најављено, сет медијских закона ће се већ сутра наћи пред посланицима Скупштине Србије где би требало да се усвоји по „хитном поступку“, због чега је и јуче негодовао НУНС.
У предлогу закона за убрзану процедуру његовог усвајања закона као разлог наводи се због потреба усаглашавања медијске регулативе са прописима ЕУ, али и због приступа фондовима ЕУ, у оквиру пројекта Креативна Европа који је условљен доношењем нових медијских закона.
Државни секретар у Министарству културе Саша Мирковић навео је јуче гостујући на Б92 да је за сваки од ових закона одржана јавна расправа и да је све рађено у транспарентној процедури.
Он је напоменуо и да су законе радили у договору са Европском комисијом и делегацијом Европске комисије чији су експерти били ангажовани на изради текстова ових закона и да Брисел нема никаквих замерки. Подсетимо, нацрти медијских закона били су на јавној расправи још лета прошле године, а од тада до јуче када су усвојени јавност није била упозната са изменама које су унете у те законске предлоге.
Иако је прошле недеље најављивано да закон о јавним сервисима неће моћи да стигне тако брзо у процедуру усвајања, као друга два медијска закона, ипак је усвојен и он, чиме ће бити испуњено обећање премијера Александра Вучића да ће они бити усвојени у првих 100 дана рада Владе. Због тога се, како сазнаје Данас, у Министарству културе и у Влади радило даноноћно.
Приватизација медија или гашење
Предлог закона о јавном информисању предвиђа 1. јул 2015. као крајњи рок за приватизацију свих медија у којим држава учествује у власништву, а њих је укупно 81. Уколико до тада неки медиј не буде продат, „поступак продаје капитала се обуставља, а капитал издавача се приватизује преносом акција запосленима без накнаде“. Ако и запослени не прихвате пренос бесплатних акција, медиј престаје да постоји и брише се из регистра.
Коментари (1)
Остави коментар28.07.
2014.
Sta je javni medijski servis?
U ovom tekstu upotrebljava se skraceni izraz " javni servis" umesto potpunog izraza "javni medijski servis". Sta se podrazumeva pod ovim pojmom?
ОдговориKonacno je neko ipak shvatio da je neophodno jasno odgovori na pitanje "Sta je javni medijski servis"? Da li je to javna medijska sluzba ili javna medijska usluga?
Po clanu 2. stav 1. Predlog zakona o javnim medijskim servisima, javni medijski servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, i pruža opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva.
Prema tome, posto je javni medijski servis = pravni subjekt, on (javni medijski servis) se shvatita kao javna (medijska) sluzba, u skladu sa vazecim ZAKONOM O JAVNIM SLUŽBAMA. Cini se da je treba promeniti red reci u nazivu ("medijska javni servis") da bi on odgovarao natpisu na sluzbenim vozilima RTS-a
Zasto se onda u clanu 4. Predloga zakona o elektronskim medijima definise pojam "medijska usluga javnog servisa", a u clanu 10. Predloga zakona o javnom informisanju i medijima upotrebljavaa tautoloski izraz "ustanova javnog medijskog servisa" i taj izraz (pojam) izjednacava sa "drugi medij" (kad medij nema svojstvo pravnog lica)?