Вести
12. 08. 2009.
Печат нестручности и ароганције
Београд - У протеклих неколико недеља у жижу јавности дошла су најмање два закона која чији су аутори мање више непознати, а чији је рестриктиван карактер више него очигледан. Један је Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању, док је други Предлог закона о класификацији и заштити тајних података. Једним се посредно кроз велика ограничења права деловања медија ускраћује право јавности на информисање, док се другим, у великој мери омета рад независних институција, Повереника за информације од јавног значаја и Заштитника грађана, који су између осталог задужени и за контролу служби безбедности.
Саговорници Данаса потврђују да је само писање закона и других аката захтеван посао, којим би морало де се баве веома стручни људи уз обавезну јавну расправу, али и да су последњи случајеви, поготово у сету закона по хитној процедури превршили сваку меру.
- У власти веома често седе, такорећи лидерима до колена, неки млади правници који своју позицију користе да кроје законе. Знам пар њих и у томе веома уживају. Ти људи нису врхунски правници, не консултују се с другим правницима, а још мање се консултују с јавношћу, јер о закону не треба да одлучују само правници, нити су они једини меродавни. Тако они који нису велики зналци користе прилику и истрчавају с тим законима, па их онда под ударцима јавности мењају. Ради се о брзоплетости и једној врсти професионалне ароганције, каже за Данас Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива коментаришући на који начин се пишу закони у Србији. Он истиче да су „неки од тих младих људи тек пре пар година завршили факултет, а сада прескачу своје професоре и асистенте и праве законе“.
- У жељи да се буде главни и да се остави печат праве се огромне грешке. Требало би да буде обрнуто, да законе претресе стручна и шира јавност, па да онда иду у процедуру, али код нас се не ради ништа како би требало, већ на брзину и под политичким притиском, тврди Николић.
- Понекад видимо да и старије и развијеније демократије од наше праве грешке, према томе ни ово што се овде дешава није неочекивано. Али, уверен сам да мотив Владе није да доноси рестриктивне законе, већ законе који су потребни и који нас приближавају ЕУ. Они су рестриктивни, делом због нервозе неких малих партнера у владајућој коалицији који губе популарност и поене и страхују да на следећим изборима неће прећи цензус. Не постоји општа жеља да се доносе рестриктивни закони - наглашава Николић.
Он додаје да информације које се тичу рада државних органа треба да буду транспарентне и доступне, како би грађани могли да проверавају њихов рад и како би могли на наредним изборима да оцене какав је тај рад био.
- И у ДС и у Г17 плус се схвата да су неке озбиљне грешке направљене и да не сме да се овако чврсти закони доносе, јер је једна од највећих вредности демократије слобода мишљења и говора, наглашава Николић.
Горан Петровић, бивши шеф Државне безбедности каже за Данас да Влада не покушава ништа да постигне наведеним законима, већ показује да није демократска.
- Влада показује своје недемократско лице и скривањем од јавности многих других података она покушава да такву праксу легализује. Имамо разне афере с Министарством спољних послова и Миладином Ковачевићем, са лобирањем у Америци, на шта нико не реагује...
Донеће закон којим ће предвидети да све то може да буде државна тајна и иза њега ће да се крију, а тиме само показују недемократски карактер власти, објашњава Петровић. Он наглашава да „као што је постојао Титов и Милошевићев режим, сада постоји Тадићев режим који покушава да своју неспособност и незнање сакрије од јавности ригидним законима и доношењем прописа и правила који онемогућавају јавности да виде то што они раде“.
Петровић истиче да су квалитетни кадрови скрајнути и да се се ангажују послушни, а не паметни.
- То се види на сваком кораку, када се погледа ко су министри и ко води јавна предузећа. Проблем служби безбедности није изолован, тврди Петровић.
Антрфиле : Уместо општих политички интереси
Николић наводи да је у појединим случајевима, на пример када се ради о борби против организованог криминала, потребно штитити информације, али се мора бити опрезан, јер је изнад свега принцип да грађани морају да знају шта раде њихови политички представници.
- Има ситуација када од тога зависе људски животи и неки други веома крупни интереси када је неопходно заштитити неке податке, али се веома често дешава да се тиме штите политички, а не општи интереси - истиче Николић.
И. Живановић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.