Вести
30. 07. 2014.
Тасовац: Непристрасно информисање, излазак државе из медија
Министар за културу и информисање Иван Тасовац изјавио је данас да се усвајањем сета медијских закона, који се доносе после 11 година, обезбеђује правовремено, истинито, потпуно и непристрасно информисање и излазак државе из медија до средине идуће године.
Закон о јавном информисању и медијима је кровни закон, рекао је Тасовац у скупштини образлажући три предложена медијска закона - о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.
Тасовац је нагласио да ти закони гарантују слободу медија у складу са европским стандардима и навео његове циљеве.
"Циљеви су стварање услова за професионлане медије, успостављење оквира који гарантује слободан проток идеја и мишљења, без мешања државе које би било ограничавајуће и јасно је дефинисан јавни интерс, финансирање, заштита права уредника, новинара и подстицање новинарског удруживања, заштита малолетника, забрана говора мржње...“, рекао је министар.
Према његовим речима, законом је дефинисан излазак државе из медија, односно рок за приватизацију - 1. јул наредне године и обавеза да пет година тај медиј задржи исту делатност.
"Уколико до 1. јула 2015. године не буде продат капитал, поступак продаје се обуставља, акције ће бити понуђене запосленима, а уколико запослени одбију понуду, капитал престаје да постоји и брише се из регистра медија“, рекао је Тасовац.
Министар је објаснио и шта је, по предложеним законским решењима, јавни интерес у јавном информисању, истакавши да је то истинито и непристрасно, благовремено и потпуно информисање свих грађана, на српском језику и матерњем језику националних мањина и српском језику грађана ван територије Србије, информисање иностране јавности када је то у интересу Србије...
Развој медијске писмености, формирање јавних сервиса на републичком и покрајинском нивоу, такође је јавни интерес, додао је Тасовац.
Говорећи о предложеном закону о електронским медијима, министар је истакао да је аудио визуелна политика једна од најзначајних политика ЕУ, па је неопходно да постојећи пропис буде замењен новим који ће ухватити корак са новим временима у оквиру електронских медија.
Он је навео да реглаторно тело за електронске медије - Републичка радио дифузна агенција (РРА) мења назив у регулаторно тело за електронске медије, у својству правног лица, регулатор је одговоран скупштини, а савет тог тела има девет чланова.
"Прецизно је утврђена процедура избора чланова савета, детаљно описани послови којима ће се бавити регулатор, гарантује се слобода пријема из других држава, дефинише се правило приступа најважнијим догађајима, прописана је заштита медијског плурализма“, рекао је поред осталог Тасовац.
Он је подсетио да до 17. јуна 2015. мора бити завршена дигитализација, а да је усвајање тог закона предуслов за дигитализацију.
Када је реч о законима о јавним медијиским сервисима, односно о РТС и РТВ, Тасовац је истакао да одредбе Закона о радиодифузији из 2002. године морају да се прилагоде техничким стандарима и неке обавезе морају да се прецизније дефинишу у складу са међународним прописима.
Тасовац је навео да предложени закон, поред осталог, предвиђа укидање претплате и прелазак на финансирање из такси, које ће се уплаћивати на два основна рачуна и која ће бити обавезна и нагласио да се средства из јавних прихода не могу користити за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса и за комерцијалну делатност.
Посланици Скупштине Србије расправљају о три медијска закона која као главну новину доносе излазак државе из власништва у медијима закључно са јулом 2015. године, обезбеђивање транспарентности власничке структуре, дефинисање јавног интереса и заштиту медијског плурализма.
Парламентарци, по хитној процедури, разматрају Предлог закона о јавном информисању, Предлог закона о електронским медијима и Предлог закона о јавним медијским сервисима.
Закон о јавном информисању је предвидео да се у периоду од пет година по приватизацији морају задржати програмске структуре и садржаји, што ће помоћи транзицију медија ка тржишном функционисању и очувати програмске схеме, што је посебно значајно када је реч о медијима који извештавају на језицима националних мањина.
Предлог закона о јавним медијским сервисима предвиђа постојање два јавна сервиса - РТС и РТВ, гарантује њихову институционалну и програмску независност, дефинише јавни интерес и начин финансирања јавних сериса.
Тај закон предвиђа укидање ТВ претплате, а држава ће до јануара 2016. финансирати рад оба медија како би обезбедила њихову стабилност, након тога ће такса постати једини начин финансирања јавних сервиса која неће бити већа од 500 динара.
Предложени закон о електронским медијима прецизно дефинише надлежности Србије над пружаоцима аудиовизуелних медијских услуга и преласка на дигитално емитовање програма, а нова техничка достигнућа подразумевају да све чланице ЕУ морају до 2015. године. да пређу са аналогног на дигитално емитовање програма и да се у том простору пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга, а не као емитери.
Коментари (1)
Остави коментар31.07.
2014.
tvrdnje bez dokaza
Čime ministar dokazuje stav iz naslova da "izlazak države iz medija garantuje slobodu medija i nepristrasno informisanje"? Ta fundamentalistička fraza može samo da baci u očaj svakoga ko iole poznaje trnovit put ka "slobodnim medijima i nepristrtasnom informisanju". Zar su savremeni privatni mediji (napr. TV Pink, Informer, Kurir itd) - slobodni i nepristrasni? Ili, postoji li u Srbiji privatni medij za koji neko veruje da je slobodan i nepristrasan? Ili, gde je totalna privatizacija donela slobodno i nepristrasno informisanje. Ili, da li uopšte postoji važna veza između vlasničke strukture medija i kvaliteta njihovog rada?
ОдговориUostalom, ako je sva sreća u proterivanju države - da li bi, na primer, rad beogradske filharmonije (gde je ministar bio direktor) postao uspešniji kada bi je prodali "nekom privatniku", odnosno ako bi država "izašla iz vlasništva" te ustanove?
Ali nije najveći problem što se iz vlade saopštavaju neobrazložene tvrdnje, već što prolaze bez reagovanja u javnosti: kao da niko ne shvata koliko su takvi stavovi banalni i koliko je takva politika štetna.