Вести
27. 08. 2014.
Глумци траже свој део
Због тога што емитери и кабловски оператери не исплаћују надокнаде за емитовање и репризе серија и филмова глумци у Србији су у последњих двадесет година остали ускраћени за десетине милиона евра, истакнуто је на округлом столу који је Удружење глумаца Србије организовало у Нишу.
На скупу под називом „Како остварити минимум права која враћају достојанство глумачкој професији" истакнуто је да је недавно формирано Удружење покренуло иницијативу за измену Закона о ауторским и сродним правима, јер овај закон онемогућава да глумци остваре минимум својих права.
Председник Удружења глумаца Никола Ђуричко подсетио да су до пре двадесет година глумци и њихови наследници имали право на одређену надокнаду за емитовање и репризе филмова и серија, али да им је након тога ово право ускрачено.
Ђуричко је изјавио да је Завод за интелектуалну својину пре пар дана званично одбио захтев Удружења да се глумцима и њиховим наследницима исплаћују надокнаде за емитовање домаћих серија и филмова.
"У Заводу за интелектуалну својину смо добили објашњење да нас закон не препознаје и да закон предвиђа право на надокнаду само за емитовање фонограма, односно звука, а не и за емитовање слике. Међутим, у писаном саопштењу које смо добили пре три дана наведено је да је наш захтев одбијен јер немамо подршку глумаца. То није тачно, јер смо са Удружењем филмских глумаца, Удружењем драмских уметника, неким позориштима и бројним глумцима потписали уговоре који би нама, као организацији за колективно остварење овог права, омогућили да наплаћујемо надокнаду", рекао је Ђуричко.
Режисер и народни посланик Срђан Драгојевић истакао је да се глумци у Србији залажу да се домаћа законска регулатива усклади с регулативом Европске уније, али не са законском регулативом њених чланица као што су Бугарска или Грчка, већ са регулативом Немачке или Француске јер њихова регулатива даје глумачкој професији много већа права.
"Накнаду за емитовање филмова и серија неће плаћати држава већ емитери који годинама уназад емитују те програме који су најгледанији у нашој земљи. Рекламе које се емитују у паузи домаћих серија и филмова су најскупље, а глумци немају ништа од тога. Половина свих глумаца, редитеља и осталих филмских радника оних који имају статус слободних уметника, осуђена је да прима минималне пензије, а при том се на телевизијама стално репризирају филмови и серије у којима су они играли", казао је Драгојевић.
Он је истакао да сигурно неће бити лако променити важећу регулативу јер постоји опасност да емитери лобирају против промене закона.
"Емитерима се свакако више исплати да плате неколико стотина хиљада евра за лобирање, него да годишње плаћају глумцима више милиона евра на име ауторских права", рекао је Драгојевић.
Удружење глумаца најавило је да ће трибине и округле столове организовати наредних дана и у Београду како би што више људи било упознато с овом проблематиком.
Сокој наплатио 850 милиона
Директор Сокоја, организације музичких ауиора Србије, Александар Ковачевић рекао је на трибини у Нишу да је ова организација прошле године наплатила од емитовања музике на радио и ТВ станицама 850 милиона динара.
Он је истакао да право на овај новац има 9.500 домаћих и страних аутора.
Ковачевић је поручио глумцима да их и након промене законске регулативе очекује велики посао јер не могу да очекују помоћ државе око наплате накнаде за емитовање филмова и серија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.