Вести

28. 08. 2014.

Аутор: Јелка Јовановић Извор: Нови магазин

Случај Данас

Један закон, многи аршини

Вишемилионска казна коју је издавач Данаса платио због непоштовања закона о обавезном запошљавању особа са инвалидитетом отворила је низ питања. На нека од њих одговор је потражила Јелка Јовановић. Издавач дневног листа Данас, предузеће ДАН ГРАФ, исплатио је највећи део казне од безмало 50.000 евра, изречене због непоштовања закона о обавезном запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ). Гро казне су “пенали”, али и камате за доцњу у њиховом плаћању.

Чињеница да је и пре ступања на снагу у Данасу радило двоје људи који испуњавају све услове за категоризацију ОСИ, да су на њихова примања плаћани припадајући доприноси и порези, те да је 2012. покренута процедура да се њихово радно ангажовање усклади са Законом, није била довољна да се предупреди “случај Данас”.

У међувремену се сазнало да већина послодаваца не поштује ову обавезу, те да је онима које су порезници ухватили у неделу у просеку наплаћено 1,1 милион динара. Такође, “пенали” од три минималца су укинути, па је читава прича добила и политичку димензију, мада је “данасовци” виде претежно као бирократску бахатост. Ову која за исти закон има различите аршине.

РЕДОСЛЕД: Негде на средини “мандата” Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом 2012. представници ДАН ГРАФ-а позвани су на разговор у Пореску управу о (не)поштовању обавезног запошљавања ОСИ.

“Упозорење смо схватили озбиљно, прво зато што је запрећена казна велика, а друго због чињенице да смо и пре Закона имали колегиницу у сталном радном односу и колегу сталног хонорарног сарадника. Они нису ангажовани као особе са инвалидитетом, па нас је без обзира на чињеницу да они раде, Закон качио”, каже за Нови магазин директор ДАН ГРАФ-а Душан Митровић.

Уследила је компликована процедура – за колегиницу која живи и ради у југозападној Србији утврђивања инвалидитета, а за колегу који је већ поднео захтев за инвалидску пензију запошљавања: “За све то време ми смо плаћали све дажбине на њихова примања, а комплетну документацију смо однели Пореској управи и у разговору са тадашњим директором она је прихваћена. И после промене директора ПУ имали смо истоветан разговор, али резултат је био супротан – решење о наплати”, објашњава Митровић.

По решењу пристиглом 14. фебруара 2014. ДАН ГРАФ је на име пенала дуговао 3,324.370 динара, а на име камата за кашњење у плаћању још 1,526.331. Такође, ДАН ГРАФ је обавезан да сам израчуна и камате од дана обрачуна до дана наплате главног дуга.

ДАН ГРАФ се жалио, уз обећање ПУ да ће наплата мировати док се не одлучи по жалби. Уследила је коначна одлука и истог дана Извршно решење - 17. јуна ове године. Да би избегли блокаду рачуна која би била неминовна принудном наплатом, ДАН ГРАФ-у је у ПУ дата сагласност да у одређеном року плати главницу дуга и део камате: “У августу нам је преостало још око 800.000 дуга по камати, платили смо 100.000, а остало ћемо до маја плаћати у ратама, пошто нам је одобрен тзв. порески кредит”.

ДАН ГРАФ је искористио и поуку о правном леку, па у року тужио Пореску управу.

ПОРУКЕ И ПОУКЕ: Осим правног лека, ДАН ГРАФ је у Данасу обнародовао причу, а на питање зашто, Митровић одговара: “Ми све своје обавезе према држави измирујемо на време, никада нисмо каснили ни дан у плаћању ПДВ-а и редовно плаћамо све порезе и доприносе на плате и хонораре. На пун износ нето-зарада. Ми радимо ‘на бело’. Ова обавеза је својеврстан парапорез који држава додатно убира.”

Други, можда још важнији разлог, јесте чињеница да је Данас као лист окренут мањинским групама и социјалним темама, а ДАН ГРАФ као предузеће никада није дискриминисало особе са инвалидитетом. Напротив, двоје колега који су сада у жижи нису једини који су били ангажовани да раде на разним пословима: “Немојте заборавити ни на чињеницу да смо због крутости Закона морали да подвргнемо непријатној процедури људе који су радили не по сили закона, већ по свом квалитету”.

Даље, сматра саговорник Новог магазина, читав случај је показао намеру државе да део својих социјалних обавеза превали на приватна предузећа, при чему није направљена разлика у делатностима. Чињеница да ПУ не одговара на питање колико јавних предузећа и установа (не)испуњава обавезу то додатно поткрепљује. Напокон, ангажовање ОСИ је скупо када је реч о људима у колицима, јер се морају прилагођавати улази и заједничке просторије учинити доступним.

Митровић наглашава неспособност државе да обезбеди услове за правилну примену закона и усаглашеност прописа, а као речит пример наводи предузеће чији је директор тражио од Националне службе за запошљавање (НСЗ) да му пошаљу одговарајућу особу са инвалидитетом. Нису то учинили, што ПУ није спречило да га казни и казну принудно наплати.

“Ми смо сада у глупој ситуацији да одговарамо на питање има ли политичког притиска на Данас. Шта да одговорим? Читав поступак је почео у време када није владала ова коалиција, а завршен је недавно. Са друге стране, никога не интересује то што је закон крут и неприменљив, а бирократија неумољива. Не могу ја да се свађам са Пореском управом нити договарам о промени и примени закона”, каже Митровић и додаје: “Тачно је да ми нисмо били довољно пажљиви у примени закона, да јесмо можда смо могли да предупредимо казну. Али, зашто пенали кад ми Закон поштујемо и без наредбе, а показали смо јасну намеру и вољу да случајну грешку исправимо? У реду да је нека мандатна казна у разумном износу. Дали бисмо тај новац без речи, па дајемо га својој држави? Зато што нисмо били пажљиви, иако стоји примедба да предузеће не треба да решава социјалне проблеме”.

Са друге стране, за ове четири године откако је Закон на снази стотине хиљада људи је остало без посла, а ДАН ГРАФ никога није отпустио. Такође, како је ПУ саопштила одговарајући на једно од Данасових питања, тек сваки шести послодавац у Србији испуњава обавезе ове врсте: 6.153 послодавца запошљава ОСИ, а 5.100 то чини уплатом средстава у износу од 50 одсто просечне месечне зараде у РС у буџетски фонд. Података о кажњавању нема, бар не довољно јавно, па се стиче утисак да се закон селективно примењује, што чини “врло релативним” одговор на питање има ли или нема политичке конотације у свему.

Посебно светло на читаву причу баца парадокс на који је указала Светлана Будимчевић из правног сектора Уније послодаваца Србије у изјави за Радио Слободна Европа; на евиденцији НСЗ нема онолико ОСИ колико би било потребно да сваки послодавац испуни ту обавезу. Важан је и факат да “пенали” скидају људима са инвалидитетом приходе које имају по том основу, па многи и не желе да се пријаве за посао.

Према речима директора ове службе Зорана Мартиновића, на евиденцији НСЗ 31. јула 2014. била је 21.962 особа са инвалидитетом: 15.619 жели посредовање у запошљавању, а остали су привремено спречени за рад и тражење посла. Ова служба не располаже податком колико се послодаваца одлучило да плаћа пенале.

На питање да ли је Закон испунио сврху, Мартиновић одговара потврдно: „Пре доношења закона просечно се годишње запошљавало између 200 и 300 особа са инвалидитетом.“

Мартиновић, који је донедавно био државни секретар у ресорном министарству (за рад, запошљавање и социјалну политику), објашњава и процедуру, односно процену радне способности.

„Поступак се покреће код изабраног лекара опште праксе који на основу постојеће медицинске документације утврђује има ли основа за упућивање лица на процену и попуњава предлога за вештачење са извештајем и мишљењем о здравственом стању и радној способности. У поступку процене учествују три институције – НСЗ, Републички фонд за ПИО, Институт за  Медицину рада Србије – из којих се стручна лица именују за чланове комисије за процену преостале радне способности. Поступак процене води се у просторијама НСЗ предвиђеним за комисијско вештачење и на основу 'Налаза, оцене и мишљења Комисије' доноси се решење којим се утврђује степен преостале радне способности“, каже Мартиновић.

Право на процену имају незапослена лица која се налазе на евиденцији НСЗ, као и запослена лица уколико имају здравствене проблеме који умањују радну способност. Од тренутка кад запослено лице поднесе захтев за процену, послодавац на основу њега правда законску обавезу запошљавања ОСИ. Од 01. јуна 2010. до 31. маја 2014. године донето је 21.892 решења којима се утврђује степен преостале радне способности.

Напомена: Текст је део пројекта “Школовање, запошљавање И становање особа са инвалидитетом у огледалу штампе”, који спроводи НУНС у сарадњи са Новим магазином, а уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Пречна казна 1,1 милион динара

У Србији је регистровано 114.000 предузећа; 26.669 има више од 20 запослених. Одредбама закона подлеже и око 3.000 предузетника, док стање није чисто у јавним предузећима, пошто држава никако да израчуна где је све послодавац и колико људи запошљава.

За контролу “испуњавања обавезе запошљавања и наплату износа од 50 одсто просечне зараде по запосленом у РС, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике”, надлежна је Пореска управа. И за кажњавање. Закон је обавезу утврдио на три минималне зараде, то су фамозни пенали, који су у међувремену укинути, а били су основ за одмеравање казне ДАН ГРАФ-у.

Током 2013. пенале вредне 310 милиона динара уплатило је 389 фирми, а ове је наплаћено око 50 милиона динара. Десетину убраног платио је ДАН ГРАФ. Лане је било 368 контрола и донето је 125 решења са 159,5 милиона динара у пеналима, кажу у ПУ. Просечна казна је 1,1 милион динара.

Из закона

Статус ОСИ имају ратни и мирнодопски војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, људи којима је извршена категоризација и други којима је утврђена инвалидност, у складу са законом, они којима је у складу са прописима о ПИО утврђена категорија преостала радна способност и они којима се овим законом процени радна способност.

Послодавац који има од 20 до 49 запослених обавезан је да запосли једну ОСИ, који има 50 и више запослених најмање две и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом.

Послодавац који не запосли ОСИ плаћа пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Пенали се плаћају на рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Србије приликом исплате зарада, а најкасније до 30. у месецу за претходни месец. Обавеза уплате пенала престаје са месецом у којем је послодавац запослио прописан број ОСИ. Закон омогућава и ослобађање од целе обавезе или дела уколико је предузеће активно у мерама за рехабилитацију и запошљавање ОСИ.