Вести
01. 09. 2014.
Обрнути Харач сервис
Не би било у реду да се наша „Обрнута економија“ не укључи у актуелну расправу око недавне глобе којом је Пореска управа, алијас Харач сервис (позајмљујемо овај турцизам, као један од многих које нам је подарио, увек креативни Басара) „частила“ наш лист Данас.
Безмало 50 хиљада евра због непоштовања закона о запошљавању особа са инвалидитетом (по тумачењу порезника, док фирма тврди да чак није ни прекршила закон).
Тек следи катастрофа. Од укупне казне, петина је главница (номинална казна), а четири петине некакви фамозни пенали и редовне и затезне камате.
Једна банална бирократска „шара“ однела читаву бруто добит претходне године. Ко иоле познаје и прати мучну свакодневицу наших медија (поготово оних који истином и објективним информацијама, уместо сензационалистичким и/или увредљивим насловним странама) настоје да живе и опстану, добро зна какав је ово удар. Да само не буде забуне.
Данашња колумна је само подстакнута Данасовим страдањем. Она је посвећена многим анонимним и невиним жртвама обрнутог Харач сервиса, а посебно власти и порезницима да би већ једном схватили од чега и кога сви живимо. Као и кога и шта треба да „јуримо“.
Привреду, услуге и медије који ради регуларно треба „неговати и гајити“. Превентивно саветовати и помагати. Грешке толерисати и дати додатне рокове за исправљање. Кажњавати само у крајњој нужди. И то условно. Ако се грешке отклоне и не понове у одређеном року, казна се опрашта.
Већ су довољно кажњени рецесијом и нелојалном конкуренцијом „сивих“ и „црних“ за које најчешће нико није надлежан. Крајњи и за сада недостижни циљ је да привредници једва чекају контролу порезника да им помогну и да их обуче. Да их сами зову у „госте“. А не да их се плаше као Бог ђавола. (Како и не би, кад су примери слични Данасовом свакодневни.)
Наравно, у одређеним сегментима, држава и Пореска управа морају бити ригорозни и непоткупљиви. По објективности, казнама и извршењу истих. Ево првих пет приоритета. Рад на црно и сива економија (1), фантомски ПДВ обвезници (2), блокада и стечај једне или више фирми са обавезама а редовно пословање са другим „чистим“ фирмама (3), синдром „газда милионер а фирма просјак“ (4) и закон о пореклу имовине државних функционера, посланика и политичара (5). Већ две године предлажемо хитно усвајање овог последњег закона као услова и мере борбе против корупције (ко има у имовини или готовини више од 168 хиљада евра 20 година или 120 месеци по 700 евра максималне месечне уштеђевине, кандидат је за контролу, проверу и одузимање „вишка“ имовине), али за сада ни „З“ од овог кључног закона. Дакле, тамо где треба бити ригорозан, нешто смо попустљиви и толерантни (да ли и поткупљиви, требало би да утврде одговарајући органи). За разлику од обичних, сиротих привредника.
Тамо има и „вишка“ закона и процедура. За сваког се нађе по нешто. Нека нам зато Пореска управа не замери што смо Басарин турцизам ставили у наслов овог текста. На крају још једном о Данасовом и сличним случајевима драконског кажњавања по проблематичним и дискутабилним законима. Све је ту контрапродуктивно и погрешно. Прво и основно: Послодавац увек може наћи своју „математику“. Плаћаће минималне порезе и доприносе за припадајући „законски“ број лица са инвалидитетом, а то компензирати отпуштањем исто толико запослених, или радом на „црно“.
Послодавац на нули, држава и фондови (по приходима од пореза и доприноса) такође на нули, једини губитници они због којих је закон (наводно) донет. Дакле, требало би све обратно. Држава да „тренира строгоћу“ и ригорозно кажњава (укључујући и кривичне санкције) рад на црно и сиву економију, а да код новог запошљавања, посебно лица са инвалидитетом, уместо санкција, користи стимулације. Свако ново запошљавање, посебно лица са инвалидитетом, под условом да се не смањује број запослених, се стимулише.
Отписом или смањењем пореза и доприноса на зараде, или на други начин. На срећу (већ смо то похвалили), влада је у новим мерама схватила ову реалност и предвидела стимулисање новог запошљавања. Национална служба за запошљавање је такође предвидела једнократне донације за запошљавање лица са инвалидитетом. Што је први корак изласка из мочваре „обрнуте економије“. У том светлу, драконска казна Данасу и другим невиним жртвама обрнутог Харач сервиса, тек добија застрашујући и трагикомич ни карактер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.