Вести
21. 10. 2014.
Шта заиста пише у Извештају Европске комисије о напретку Србије
„Минуси“ су и даље важни
Сваке године октобар почиње убеђивањем Владе Републике Србије да је овогодишњи извештај о напретку Србије „најпозитивнији до сада“, „позитиван“, „најпозитивнији у региону“.
Истина је да је можда једино извештај из 2013. године имао помало позитиван и еуфоричан тон у односу на иначе административни, штури и бирократски, бриселски речник, и није тајна да је то било захваљујући потписивању Бриселског споразума, којим је отворен пут за почетак истинског решавања односа између Београда и Приштине.
Истина је да и то (убеђивање грађана и себе самих) није најбољи начин да се чита Извештај о напретку.
Сврха Извештаја јесте да оцени спровођење реформи на путу ка чланству у Европској унији и пратећи је документ уз „Стратегију проширења“, која дефинише опште смернице за развој ове политике у актуелној и наредној години.
Стратегија указује на најважније проблеме и изазове за земље које, осим сличне судбине, деле и сличне проблеме у развоју демократије и испуњавању услова за пуноправно чланство у ЕУ.
Појединачни извештаји додатно дају смернице и указују на питања и области у којима се каска или не напредује, или, далеко било, назадује, као и на оне светле примере добро осмишљених и спроведених реформи.
И док је овогодишњи извештај влада читала као најпозитивнији у региону, у јавности и у стручним коментарима, али и у читању Европске комисије, истакла су се питања као што је слобода медија или опште уочено „погоршање услова за пуно остваривање слободе изражавања, забрињавајућа тенденција самоцензуре у медијима“ и усклађивање спољне политике са декларацијама и одлукама Савета Европске уније, које је пало на 62 одсто усклађености у односу на 89 одсто прошле године.
У Извештају се понављају и многе замерке из претходних година.
Ревизија Устава, претерана употреба хитних процедура у раду Народне скупштине, потреба веће политичке подршке остваривању основних слобода, укључујући права ЛГБТ особа и слободе изражавања, потреба да се обезбеди већа и доследна укљученост Народне скупштине и цивилног друштва у процесу приступања, као и више јавних расправа у реалним временским оквирима како би се обезбедило да заинтересоване стране дају квалитативан допринос.
Веће и доследније учешће заинтересованих страна се изричито помиње и у области реформе правосуђа и борбе против корупције, где је примећено кашњење у спровођењу акционих планова.
У поменутим областима уочен је низ пропуста због којих ће, на пример, бити тешко да се достигне смањење броја нерешених предмета до краја 2018. године за 80 одсто (тренутно их има 2,8 милиона, од којих је забрињавајућих 1,7 милиона старије од две године) и побољша танак резултат у изрицању правоснаж них пресуда у случајевима високе корупције.
Очекује се боља координација секторских политика и посебно њихових финансијских импликација, ефикасније спровођење и извршење закона. Много се очекује од акционог плана за реформу јавне управе како би се коначно кренуло ка професионалној државној управи, како на централном тако и на локалном нивоу.
Успорен је напредак у нормализацији односа са Приштином. Питање одрживог решења односа са Приштином је овог пута добило праву меру. Иако оно има велики значај у европској интеграцији Србије и у решавању реалних проблема грађана, може бити само подједнако важно као и унутрашња трансформација ка демократском друштву, или непристрасно, независно и ефикасно правосуђе, или поступање по препорукама Заштитника грађана (које је смањено у периоду извештавања).
Европска комисија сматра критику начина на који Еуелкс води неке предмете против косовских Срба контрапродуктивном. Без дилеме, пуна и свеобухватна сарадња са Еулексом је и услов и потреба, али тешко да се критике на његов рачун, које су долазиле и из невладиних кругова, могу забранити.
Извештај експлицитно саопштава нешто што је и Европски покрет у Србији већ анализирао у Истраживачком форуму, да споразум са Русијом о изградњи Јужног тока није компатибилан са европским законодавством (и нашим обавезама које проистичу из Уговора о Енергетској заједници), и да не треба почињати радове на овом пројекту док се Споразум не усклади са европским тековинама. У овом осврту упадљиво недостају похвале или (скоро увек делимич ан или ограничен) напредак који постоји у свим деловима извештаја.
Висок степен припремљености и ангажовања у процесу скрининга, активно учествовање у регионалним иницијативама и конструктиван приступ Републике Србије у билатералним односима са суседима, само су неки од плусева. Непомињање је намерно и сасвим смишљено, не да би се умањио значај доброг рада кога тако ретко има да заиста треба да буде истакнут, већ зато што такво читање Извештаја, искуство нам говори, обично заврши самозадовољним изјавама и заборављањем извештаја већ у новембру исте године.
У центру пажње треба да буду и морају бити неиспуњени услови, из године у годину понављане критике и препоруке које указују на непосредне али и стратешке задатке које су пред владом и друштвом, које су потребне пре свега грађанима и привреди Србије, а ето, и услов су Европске уније. Зато, бавимо се минусима!
Ауторка је чланица Истраживачког форума и генерална секретарка Европског покрета у Србији
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.