Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Сви штеде, само партије профитирају
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 10. 2014.

Аутор: Биљана Баковић, Маријана Авакумовић Извор: Политика

Сви штеде, само партије профитирају

Баш у време док неки наш пензионер, рецимо да се зове Петар Петровић, повишеног притиска пребира по глави чега би још могао да се одрекне од следећег месеца за онај износ који му је држава управо узела, стиже му вест од које му је тек крв јурнула у главу.

Сазнаде наш Петар Петровић коме ће отићи паре које је Влада, у склопу мера штедње, „уштедела" на његовој пензији  политичким партијама. Њих не да није захватио Владин талас штедње, него им је, наизглед на волшебан начин, донео додатни приход.

После ребаланса буџета за ову годину која је на измаку, политичке партије које имају представнике у републичком парламенту добиће укупно 1.941.428.000 динара, уместо 1.293.600.000 колико је било предвиђено буџетом за 2014. Резултат: Петар Петровић, са досадашњом пензијом од 40.000 динара, од 1. новембра бележиће „минус" од 3.300 динара, а парламентарне странке биће у плусу од око 5,5 милиона евра.  Како су то партије профитирале ујеку кампање убеђивања грађана да је стезање каиша ин, а да је расипништво аут?

Лепо и лако, по закону. Тако што оне доносе закон, па су Закон о финансирању политичких активности 2011. скројиле по својој мери. Иначе, „леп" фиксни проценат од 0,15 одсто, који се из републичког, покрајинског и локалних буџета издваја за финансирање редовног рада странака које имају посланике и одборнике, везали су за расходну страну буџета, а она је у Србији увек већа од приходне. Што ће рећи што је минус у касама државе и локалних самоуправа већи, партијама је боље. 

И сад премијер Александар Вучић, коме је вероватно као наЈагилнијем заговорнику мера штедње прилично непријатно због ове (не)угодне чињенице, објашњава да је за све крива Демократска странка која је, каже, усвојила овакав закон мислећи да ће још дуго бити на власти.

Биће, ипак, да ДС није једини кривац, јер сигурно је имао „саучеснике"  ондашње коалиционе партнере. Али, ни ова власт није   журила да промени закон. Вучић каже да то није био приоритет, те да у маси закона који су промењени у последњих шест месеци није било прилике да се промене сви закони Демократске странке.

Само, садашња владајућа коалиција је, практично у истом саставу, на власти од средине 2012. године.  И није имала разумевања за иницијативу Удружења новинара Србије да, по сличном моделу како се финансирају политичке партије, направи закон и за локалне медије, како би ови некако преживели транзицију. 

УНС је, наиме, почетком 2012. тражио да се за пројектно финансирање локалних медија из општинских и градских буџета издваја два одсто, а 1,5 одсто из буџета градова са више од 300.000 становника (Београд и Нови Сад, можда и Ниш), јер су то велики буџети.

Иницијатива није прихваћена, па УНС није подржао сет медијских закона.

„Министарства културе и медија, финансија и државне управе и локалне самоуправе одбила су нас с образложењем да би то било задирање у права локалних самоуправа. Дакле, та три министарства, када су у питању политичке странке, немају примедбе, а када су у питању медији, остављају нас практично без икаквих гарантованих средстава за пројектно финансирање”, каже Нино Брајовић, генерални секретар УНСа.

Ко није за себе, није ни за другог, рекао би народ.

Иако то креатори нових економских мера неће признати ни за живу главу, можда у тој логици треба тражити разлог зашто су најпре прибегли опорезивању плата (додуше, само буџетских корисника) и пензија, као и смањењу или укидању бенефиција из области социјалне заштите, што оних који су на терет државе, што оних на локалу. Пре тога био је разрезан солидарни порез (на плате у јавном сектору), али су расходи за запослене ипак повећани за 13 милијарди динара (према ребалансу) у односу на прошлу годину.

Укупан број запослених у државној управи у јулу, у односу на јун ове године, порастао је за 3.759 људи, од којих су у великој већини сезонски радници и радници на одређено време, док је број стално запослених већи за 27. Према подацима из Регистра запослених, које објављује Министарство финансија, у јулу је у држави било запослено и ангажовано 33.895 људи, док је у јуну тај број износио 30.136.

Подаци министарстава показују да је број службеника смањен током ове године у односу на претходну. Владимир Вучковић из Фискалног савета нашао је још нешто што је могло да анулира уштеду од солидарног пореза: држава годишње за разне новчане казне физичким и правним лицима потроши 10 милијарди динара. „Да бих вам објаснио о коликом износу је реч, рећи ћу да је ефекат солидарног пореза ове године 10 милијарди динара”, навео је Вучковић. Можда је и то ствар која је могла да буде решена раније, чиме би држава, или Влада, показала да је исцрпла разне друге могућности да уштеди пре него што је почела да стеже грађанима каиш.

Али, не - прво пензије и плате, па тек онда смањивање субвенција јавним предузећима и великим земљопоседницима, рационализација броја запослених у државној управи и остале мере које би требало да колико толико уравнотеже државну касу. А пре неколико дана стручњак Светске банке Душко Васиљевић рекао је Танјугу да велика предузећа, попут ЕПСа, Железница или Телекома Србија, и сличне фирме постају огроман проблем за буџет.

„Када погледате број запослених и фиксна средства којима те фирме располажу, то је више него у било којој другој упоредивој земљи”, рекао је Васиљевић. Илуструјући проблем, он је указао да су издвајања државе из буџета за гаранције јавним предузећима у последњих четири- пет година порасла више од пет пута (са око 70 милиона евра годишње до у овој години пројектованих близу 400 милиона евра годишње), док, према његовим речима, расту државни издаци и по основу субвенција (Железнице Србије, са неких 130- 140 милиона евра годишње, највећи су корисник субвенција).

Сличан је пример који је у тексту за „Политику” прошлог месеца навела економиста Даница Поповић, постављајући питање: Ако је дошло страшно доба, ако ће и пензије да смањују, зашто најпре не укину службене аутомобиле? Или: Ако већ откидају народу од уста, зашто не откину прво себи? Сигурно није случајно поменула аутомобиле, наводећи притом да се продајом свих службених аутомобила неће уштедети ни делић потребне суме новца, али да је логика државника „да не допусти да намете плаћају грађани, а да чува функционерски возни парк као зеницу ока свог”. Сам премијер Вучић је више пута говорио о арчењу возног парка и неоправданој потрошњи горива.

На Главном одбору своје партије у априлу, уочи формирања владе, навео је, између осталог, да ће пола службених аутомобила бити у гаражи или продато. „Сви хоће да се возе службеним аутомобилима, уместо својим, а ми само на њихово одржавање трошимо 50 милиона евра и то зато што то одржавање иде преко неких фирми уз разне комбинације. Нема више комбинација и баш ме брига ко ће да буде љут. Колико вас је узело дневницу за пут у Лепосавић? Сви су узели. Више нећете да узимате дневнице за Лепосавић, који је у Србији, па ћете тамо да идете за џабе. Али, неће бити ни дневница за иностранство.

Сит сам разних округлих столова и семинара на које се одлази у иностранство и троше паре, а да Србија од тога нема никакве користи. Ко буде ишао има да поднесе извештај и да каже шта је корисно за Србију отуд донео.

Нема користи за државу, нема ни путовања. Нисмо успели ни да изгурамо укидање ротационих светала, зато што свако може да их набави на пијаци и постави, али сад ћемо то урадити”, рекао је тада Вучић. Онда је у августу, на ТВ Б92, рекао да је циљ аутобуских одлазака Владе у градове у Србији и да успостави комуникацију с људима, да званичници „виде како је обичном народу”, али и да се нешто уштеди.

„Уштеди се која хиљада евра, нека плата и пензија. За Ниш смо уштедели пет хиљада евра, то је мала ствар и људи покушавају да нас исмеју, али то је питање односа. Ми смо имали 4.727 возила, а склоњено је 2.029 и тиме се само на гориву уштеди 600.000 евра.

Када би се тако понашали војска, полиција, велики потрошачи, уштеда би била 23-24 милиона евра”, истакао је Вучић. Анкета „Политике” у министарствима и неким агенцијама и јавним предузећима показује да се свуда нешто уштедело у последњим месецима или у односу на прошлу годину. Сви одреда, чини се, послушали су премијера и смањили број аутомобила, а самим тим и потрошњу горива, у распону од 20 до 30 и више процената.

Додуше, на тако нешто их обавезује и уредба о начину коришћења службених аутомобила из маја ове године.

МУП је, чак, смањио потрошњу бензина за 1,3 милиона литара, а најављује да ће на рачун одлазака и долазака с посла уштедети додатних 180 милиона динара. Штедели су и на службеним путовањима, ручковима и мобилним телефонима, јавним набавкама. Ребалансом буџета предвиђена је уштеда на робама и услугама од 20 милиона евра. И то није све. Штедња тек предстоји, буџетом за 2015. годину. Али, да ли је све ово могло и раније?

Уштеде у јавним предузећима

ПУТЕВИ СРБИЈЕ

Уштеда за период јануар-септембар 2014. године у односу на исти период 2013.
Запослени 2013. год. - 1.341 2014. год. - 1.315
Аутомобили 2013. год. - 171 2014. год. -120
Гориво Уштеда - 6.904.851 динар
Репрезентација Уштеда - 62.722 динара
Дневнице Уштеда - 2.293.079,07 динара

АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА

Ребалансом буџета за 2014. трошкови пословања смањени за око три милиона евра. У буџет Републике Србије уплатиће најмање шест милиона евра, што је 100 пута више него претходне године. Аутомобили 2013. год. - 74 2014. год. - 30 Јавне набавке Уштеда од додатних 8 милиона евра

ТЕЛЕКОМ

Ребалансом буџета за 2014. годину пословни расходи су умањени за 55 милиона динара у односу на првобитан план.
Број запослених 31. августа 2013. год. - 9.978 31. августа 2014. год. - 9.071
Аутомобили Број смањен за 18,58 одсто у односу на 2013. годину
Гориво У периоду јануар-август 2014. утрошено је 1,6 одсто мање горива него у истом периоду претходне године. Дневнице За период јануар-август 2014. трошкови за 35 милиона динара нижи него у периоду јануар-август 2013. године.
Репрезентација Трошкови чине 0,05 одсто пословних расхода компаније и ребалансом буџета за 2014. годину остали су на нивоу првобитног плана.

СРБИЈАГАС
* Нисмо добили податке о уштедама на броју запослених, аутомобилима, дневницама, сем да планирани трошкови репрезентације не постоје у овогодишњем плану пословања, осим у ванредним ситуацијама. Укупна издвајања за трошкове за посебне намене у 2014. години, трошкове рекламе и пропаганде, спонзорства, сајмова итд. смањени су, у просеку, за више од 25 одсто.

ТЕЛЕКОМ
Ребалансом буџета за 2014. годину пословни расходи су умањени за 55 милиона динара у односу на првобитан план. Број запослених 31. августа 2013. год. - 9.978 31. августа 2014. год. - 9.071
Аутомобили Број смањен за 18,58 одсто у односу на 2013.
Гориво У периоду јануар-август 2014. утрошено је 1,6 одсто мање горива него у истом периоду претходне године. Дневнице За период јануар-август 2014. трошкови за 35 милиона динара нижи него у периоду јануар-август 2013. године.
Репрезентација Трошкови чине 0,05 одсто пословних расхода компаније. ЕПС Број запослених у ЕПС групи (са запосленима у ЈП са КиМ): Октобар 2013. год. - 33.642 Октобар 2014. год. - 36.921 Број запослених у матичном предузећу ЈП ЕПС: Октобар 2013. год. - 523 Октобар 2014. год. - 505 Гориво 2013. год. - 4,3 милијарде динара 2014. год. - 3,5 милијарди динара Репрезентација Јануар-јун 2014. године - трошкови су мањи за 37 одсто у односу на исти период прошле године.

Дневнице Јануар-јун 2014. године - трошкови су за 12 одсто мањи у односу на исти период прошле године.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси