Вести
30. 10. 2014.
ТВ у џепу
Последњи извештаји гледаности водећих светских ТВ мрежа пружају донекле поразну слику јер се чини да број људи који уживају у садржајима на телевизији константно опада.
С једне стране, ако узмемо у обзир количину видеосадржаја доступних на интернету, приказани подаци делују сасвим реално, чак очекивано.
Ипак, постоји још један аспект ове проблематике који нарочито истичу стручњаци познате истраживачке куће „Нилсен“, која се између осталог бави и овом облашћу. Наиме, они тврде да се не ради о томе колико људи гледа ТВ, већ на којим уређајима. Класичан телевизор, додуше полако, губи примат у односу на различите врсте мобилних уређаја.
Премда се још увек не сабирају у укупну гледаност и рејтинг станица, подаци о гледаности на алтернативним апаратима однедавно се мере, а коначан циљ је успостављање неке врсте стандарда и формуле по којој би се и ове информације рачунале.
Проблем је у томе што се добар део садржаја не гледа у реалном времену (што је битно оглашивачима код одабира термина и емисија), већ чешће као снимљен материјал, чак и кад корисници поседују претплату на ТВ станицу.
Оно што је у овој причи занимљивије за нас обичне кориснике јесте чињеница да и телевизор, као још увек водећи извор породичне забаве, полако посустаје пред налетом паметних телефона и таблета. Не мислим да је то проблем, напротив.
Људи који производе ТВ садржаје неће остати без посла, јер публика и даље жели да гледа вести, серије, документарце и друге емисије. Само ће мреже морати да се прилагоде новом добу и пословном моделу који подразумева „ТВ апарат“ у сваком џепу.
Коментари (1)
Остави коментар30.10.
2014.
Audio-vizuelna komercijalna komunikacija
U ovom tekstu interesantan pasus glasi: "Problem je u tome što se dobar deo sadržaja ne gleda u realnom vremenu (što je bitno oglašivačima kod odabira termina i emisija), već češće kao snimljen materijal, čak i kad korisnici poseduju pretplatu na TV stanicu."
ОдговориKako je moguce da ovaj problem nije ranije uocen, ni u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine ni u Zakonu o elektronskim medijima, u pogledu na audio-vizuelnu medijsku komunikaciju (tacnije, poruku) u audio-vizuelnoj medijskoj usluzi na zahtev? Odavno je poznato da pruzaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, i linearni i nelinearni, i komercijani i javni, zive od reklama.