Вести
03. 11. 2014.
Бранимир Бркљач, оснивач компаније Тера паноника
Ово је златно доба директног маркетинга
Граница између ТВ продаје и оглашавања практично више не постоји све је постало ТВ продаја.
Управо зато утицај продаје посредством телевизијских екрана никада није био већи. Али, то је прелазна фаза и њено трајање је ограничено. Прецизније, ТВ продаја је последња фаза масовног оглашавања и наговештава њен крај као доминантне форме тржишне комуникације каже Бранимир Бркљач, оснивач компаније Тера паноника.
Чини се да пажња гледалаца све више опада када је ТВ продаја у питању. У чему је тајна?
Пажња публике пада када крену било које рекламе а не само ТВ продаја. Постојећи модел масовног оглашавања базиран је на томе да „препадне“ гледаоца у тренутку док помно прати програм који је изабрао. Док је избор ТВ канала био ограничен, гледалац није могао баш да побегне од тог масовног бомбардовања рекламама. Данас је ствар другачија: савремени гледалац не само да може успешно да побегне од рекламе, већ на потпуно другачији начин конзумира видеосадржај који му је на располагању. Телевизија је само једна од опција и њен утицај свакодневно опада и то је један од разлога зашто масовно оглашавање губи на ефикасности.
Колико је директни маркетинг данас заступљен? Да ли га је, и у којој мери потиснуо развој модерних технологија?
Директни маркетинг не само да није потиснут већ је, захваљујући развоју модерних технологија, данас доминантан. Могло би се рећи да је ово његово златно доба. Треба, међутим, указати на чињеницу да маркетинг, уколико није усмерен директно ка кориснику/ купцу, није ефективан. Другим речима, маркетинг је или директан или бесмислен.
Направите разлику између ТВ продаје и класичног ТВ оглашавања. Шта је ефикасније?
Данас је телевизија само још један у низу екрана којима смо окружени. Према томе, под ТВ продајом подразумевамо сваку форму тржишне комуникације која нам долази преко неког од тих екрана. У том контексту посматрано ТВ продаја је свака директна понуда за куповину производа или услуге коју добијемо посредством неког од екрана. Та форма је у савременом свету сигурно успешнија него нека генерална комуникација логотипа бренда, или слогана кампање, јер смо свакодневно окружени великом количином информација да већину њих и не примећујемо.
У којој се мери економска криза рефлектује на куповну моћ ТВ купаца, или је то непресушни ресурс?
Чињеница је да је понуда потрошачке робе већа него што је могућност њеног конзумирања. У складу с тим продавци се успешно прилагођавају свакој економској ситуацији и ту њихову способност никако не треба потцењивати. У кризним економским ситуацијама успешан продавац ће понудити јефтинији производ и веће попусте. И то ће привући потрошаче да купују. Јер, куповина је постала начин живота.
Индивидуализација тржишта
Каква је, према Вашој процени, перспектива тржишних комуникација?
Будућност ефикасне тржишне комуникације зависи од способности компаније да регрутује потенцијалне кориснике производа или услуге трансформишући их у својеврсне амбасадоре свог бренда.
Не треба заборавити да је данас човек медиј који, захваљујући технолошкој револуцији, успешно „емитује“ информације онима који чине његову групу пратилаца на друштвеним мрежама. Дакле, не постоји више једно масовно тржиште, већ маса индивидуализованих тржишта.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.