Вести
12. 11. 2014.
Паника у парку вести
И као да је све апсолутно нормално, као да смо у времену у којем овдашњи журнализам досеже своје професионалне врхове, уочавам из различитих побуда и са различитим очекивањима испровоцирану чудну стрку и фрку, посебно у телевизијским кућама, у њиховим, заправо, информативним сегментима, сасвим да будем прецизан.
Паника у парку вести да цинично изменим, а потом парафразирам наслов оног сјајног филма Џерија Шацберга. Неки од емитера (РТС и Пинк) гањају даље, али зато интензивније, већ доказане и од власти, посебно од њене персонификације, очекиване и прижељкиване програмске активности.
Које? Па, ону, конкретно, из описа радних задатака огледалца Снежанине маћехе. Капирамо се, зар не?
У бајци се, додуше, приповеда да је та госпа контактирала са огледалцем једном дневно, углавном у раним јутарњим часовима, дочим канцелар Вучић то чини по формули 24/7/52.
Друге две телевизије (Б92 и Прва) заправо, све више је то само једна би да, што брже и делотворније, побегну од последњих остатака својих информативних програма, те сваким даном све више постају телевизије за испуњавање жеља (и поздрава) широким народним масама.
Б92 (ко зна зашто се још тако зове) се преселила у огромни нови студио, хангар у ствари, у којем, због кабасте сценографије, презентери морају више да воде рачуна о сценским кретњама неголи о текстовима закуцаним на „идиотима“.
Неко је тамо у менаџменту, уредништву или у маркетингу, смислио слогансамохвалу, како им централне вести трају цео сат, „једине у региону“. Идиии... Ако би се држали тог шиљокуранског вредновања квалитета, по принципу „чијијевећи“, онда су они Вучелићеви „Дневници“ из деведесетих прошлог века врхунац новинарског знања и вештине.
Још конкретније и актуелно примереније: по том би аршину недавно од редакције гледалишту упућен средњи прст био бољи од „Кажипрста“.
Да ли је? Нови студио, нова шема у којој су три емисије вести уденуте попут „дивљег меса“у низ хумористичких серија, обрниокрени тамо је у истинској експанзији једино „Бууулеееевааар“!
Трећи, тазе нови емитер (Н1) као да му није јасно где се и у ком се времену налази пуним гасом креће у нове програмске, искључиво, информативне подухвате. Стране газде, чврсто наслоњене на Си-Ен-Ен, глобални њумастодонт, покушавају да на овим просторима (Србија, БиХ и Хрватска) апликују озбиљну информативну телевизију. Кључна реч је регион.
О истом, на три начина. Па ко није гадљив на некада обавезно телевизијско градиво (заједнички недељни „Дневници“, „Недељно поподне“, емисије из културе, или филмски и спортски програм...) имаће се чему надати.
Селекција новинара је врло добра. То се посебно односи на оне који се јављају са терена. Некима од њих се смеше озбиљне репортерске каријере. Уосталом, и на свом програму могу сада да се увере како то раде Аманпурова, Андерсонова, Квест...
„Со фар, со гуд“...
Коментари (1)
Остави коментар13.11.
2014.
Klasicno...
Kao i uvek: isforsirano, nezanimljivo, neduhovito, neinventivno. Neki ljudi nikako da shvate da je njihovo vreme proslo ... pa ni g-din Bogdanovic - te se i dalje bavi masovnim medijima sa nivoa devedesetih.
Одговори