Вести
13. 12. 2014.
Штефан Рус Мол, професор Универзитета у Лугану, говори за Данас
Новинари сами да се одбране од цензуре
Свестан сам проблема цензуре и аутоцензуре који постоји у Србији. Ако поредите ранг-листе о слободи медија у свету, које сваке године објављују Репортери без граница, и листе о нивоу корупције у свету Транспаренси интернешнела, можете видети велику блискост између високог степена слободе медија, независног новинарства и ниског степена корупције.
С друге стране, оне земље у којима је степен медијских слобода на нижем нивоу и у којима је новинарство мање независно и професионално, имају високи ниво корупције, истиче за Данас Штефан Рус Мол, професор Универзитета у Лугану и директор пројекта Европска опсерваторија новинарства.
- Поређење тих листа указује управо на то колико је важно независно, одговорно и етичко новинарство и зато се треба борити на све могуће начине против цензуре. То није само проблем у Србији. Све више је изражено у источним земљама, али и на Западу где улагање у медије није више профитабилно као бизнис, али може бити изузетно "исплативо" ако користите медиј за стицање политичког утицаја. Зашто би неко куповао било који медиј, ако не може да заради на томе, тако да је једини разлог управо "вежбање" политичког утицаја. И то је једна од великих опасности у многим земљама, међу којима је и Србија, наглашава Рус Мол.
Он је боравио у Београду поводом другог издања своје књиге "Новинарство", које је за читаоце у Србији приредила и са немачког превела Ана Загорац Кершер, а заједно објављују Clio и РТС издаваштво.
У којим су још земљама Европе изражени политички притисци на медије?
- Пример о којем највише знам из Европе је Италија. У тој земљи постоји веома висок ниво концентрације медијског власништва. Господин Берлускони, који је неколико пута био и премијер, на пример, поседује три значајне приватне телевизије, највећу издавачку кућу књига и магазина и најутицајније дневне новине. Самим тим, има велики утицај и контролу над јавним мњењем. То у западном свету најбоље показује колико је опасна медијска концентрација и колико уплитање политичара може да угрози демократију. У таквим ситуацијама медији не испуњавају своју основну улогу у друштву и постају средства пропаганде.
Како се изборити са цензуром и аутоцензуром у медијима?
- Тешко је са стране давати савете. Сматрам да сами новинари треба да бране професију и пронађу подршку других новинара. Ако што више људи у земљи буде упознато са тим како неки политичар или организација покушава да манипулише медијима и ако се то не скрива, то може бити један од приступа како би се ситуација променила. Такође, у таквим ситуацијама неопходно је и адекватно образовање новинара.
Сведоци смо и да у Србији постоји растући тренд таблоидизације медија и употреба таблоида за политичке обрачуне. Шта то говори о српском друштву?
- Пошто не говорим српски језик, не могу да дам комплетну оцену о томе како се српски таблоиди понашају. Али могу рећи да је тренд таблоидизације свакако опасан тренд. Ако погледамо примере у Европи, постоји савезништво између популистичких или таблоидних медија и популистичких политичара и партија. Ако медиј стреми тренду таблоидизације, извесније је да ће поједини политичари користити јефтина решења проблема уместо што ће се трудити да грађанима кажу истину. На тај начин политичари добијају подршку медија, а потом и гласове на изборима.
Каква је економска ситуација медија у Европи?
- Различито је од земље до земље. Што се тиче квалитета новинарства, у свим европским земљама је ситуација све незавиднија, па је самим тим тешко и привући оглашиваче и претплатнике. Зато метафорички кажем да ће квалитетно новинарство нестати у Бермудском троуглу. Троугао представљају негативни утицај публике која више није вољна да плати за квалитет информације, негативни утицај оглашивача који одлазе на интернет платформе и треће је растућа моћ служби и агенција за односе с јавношћу.
Пре двадесет година на два новинара, у просеку, постојао је један пи-ар менаџер који у то време није имао много професионалног искуства. Данас постоји два пи-ара на једног новинара и пи-ар менаџери су боље обучени и зарађују много више новца од новинара. С друге стране, потребно је хитно да новинари промене приступ према саопштењима за јавност и да постављају додатна питања, а не да само препишу текст из саопштења. Редакције су све малобројније због тога, бомбардују се саопштењима која су понекад толико добро написана да могу само да се препишу.
Каква је, према вашем мишљењу, будућност традиционалних медија у ери развоја интернета?
- Будућност је управо на интернету и друштвеним мрежама. Новинари и редакције морају да науче како да користе социјалне медије и информације објављене на њима. Са финансијске стране, постоји опасност за традиционалне медије и професионалне новинаре, јер не знам како ће преживети у будућности. Људи ће све мање бити вољни да плате за добар новинарски садржај. Зато треба почети са наплаћивањем читања новинских текстова на сајтовима медија.
Штампани медији нестају
Неки сматрају да ће штампани медији нестати у будућности. Шта ви мислите о томе?
- Вероватно је то тачно, али ја не знам да вам кажем када ће се то десити. Моја генерација се нада да то неће бити брзо. У сваком случају, то не треба да утиче на рад новинара, јер ће увек постојати људи који ће желети да прочитају неку добру причу у којем год она облику била.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.