Вести
05. 01. 2015.
Још годину дана без ТВ претплате
Београд - Колико ћемо плаћати таксу за јавни сервис? Ко ће бити нови директор РТС? Колико ће људи остати без ТВ сигнала јер немају финансијских могућности? Шта ће бити са запосленима у државним медијима? Да ли ће нас ЕУ поново критиковати због цензуре? Питања су на која медијски сектор у Србији очекује одговоре управо ове године. Биће потребно, очигледно, доста посла, биће тешко, али треба испунити све обавезе према грађанима, запосленима у медијима и Европи, а опет, у складу са државном политиком, наћи решења која неће утицати негативно на рејтинг владајуће коалиције, да не кажемо популистичка решења.
Оно што ће најдиректније утицати на грађане, а што се очекује током 2015. године, јесте проналаж ење решења за финансирање јавних сервиса РТС и РТВ. Због финансијских проблема и ненаплативости, претплата за РТС је укинута прошле године и одлучено је да се јавни сервиси две године финансирају директно из државног буџета. Грађани су са одушевљењем дочекали ту вест 500 динара мање у месечном кућном буџету, које или нису плаћали или су резигнирано испуњавали ту обавезу.
Притом, већина њих није ни свесна шта то са друге стране значи могућност утицаја власти на уређивачку политику јавних сервиса, представљање стварности онакве каква она то можда и није, сервирање тема које одговарају владајућим структурама, а уједно прикривање неких круцијалних проблема. Али добро, том одушевљењу има краја. Привремено финансирање јавних сервиса из буџета завршава се 31. децембра започете године. А већ од 1. јануара 2016. грађани ће опет морати да из својих џепова издвоје који динар за РТС и РТВ.
Додуше, то се неће звати „претплата“, већ „такса“. Да не помињемо, и да се током прошле и ове године они финансирају управо новцем грађана, ако тако гледамо на буџет. Грађанима се поновно плаћање за телевизију сигурно неће свидети, тако да ће власт морати да пронађе начин на који ће им то саопштити, вероватно опет неки популистички баш као што је и била одлука о укидању претплате. То, међутим, није једини изазов који очекује РТС ове године. Од када је преминуо дугогодиш њи директор РТС Александар Тијанић, ова медијска кућа није још изабрала неког ко ће преузети њено руковођење. Актуелни директор је у статусу „вршиоца дужности“ (в. д.), а нови конкурс најављен је након што се усвоје нови медијски закони.
Сет тих прописа усвојен је у августу, са роком од шест месеци да се унутрашњи акти јавних сервиса ускладе са њима. Нови Статут РТС је завршен, тако да се у наредним недељама може очекивати и расписивање конкурса за новог руководиоца ове медијске куће, који ће бити први званични директор РТС-а од када је поново, привремено, „државна телевизија“.
Да ли ће и ту бити политике која ће уплитати своје прсте видећемо, али ће то вероватно бити неизбежно. Док не дође ред да поново плаћају РТС, грађани ће најпре бити суочени са куповином Сет топ бокс (СТБ) уређаја без којих од марта или јуна неће више моћи да примају ТВ сигнал на својим малим екранима. Дуго најављивана дигитализација, са бројним предностима у квалитету ТВ сигнала, ускоро се завршава, а аналогни сигнали у држави гасиће се у периоду од марта до јуна.
Сви они који су ТВ сигнал хватали путем кровне антене остаће без слике и мораће да набаве СТБ уређај уколико буду желели да и даље гледају телевизију. То ће их коштати од 30 до 50 евра, а они ослобођени од РТВ претплате добиће те уређаје од државе. Ово се, наравно, ништа не односи на кориснике кабловске телевизије, који процес дигитализације неће осетити на својој кожи.
Потом на ред долази приватизација медија, односно повлачење државе из власништва у медијима. Према новоусвојеним законима, то ће морати да се деси у наредних шест месеци, а највише бојазни од тога има више од 3.000 запослених у тим медијима који страхују да ће након продаје њихових фирми остати без посла као што је био случај са ранијим приватизацијама.
Заинтересовани за куповину медија, за сада, не обећавају много, али ће надлежне институције и влада ваљда донети ваљана решења како би се лоши сценарији избегли. Можда најинтригантнији случај биће продаја агенције Танјуг, за коју се све више спекулише да ће у њеном власништву држава остати бар 50 одсто и да ће постати на неки начин владин биро за информисање, упркос томе што закон предвиђа да држава мора да скроз изађе из власништва медија. А то захтева и ЕУ.
И за крај министар културе и информисања Иван Тасовац најавио је за ову годину рад на изради нове медијске стратегије, јер важећа, донета пре неколико година након силних прерада, истич е 31. децембра. Она ће предвиђ ати примену нових медијских закона и усклађивање са регулативом ЕУ.
Имајући у виду да важећа скоро да уопште није примењивана нису испоштовани рокови за доношење медијских закона нити су формирани регионални јавни сервиси, поставља се питање чему поновно улагање напора, људских ресурса и средстава у писање новог (не)важећег прописа. Па, нека нам је срећна нова (медијска) година.
Антрфиле: ЕУ о цензури
У прошлогодишњем извештају Европске комисије о напретку Србије на путу ка ЕУ замерено је што је повећан политички притисак на медије, цензура и аутоцензура. Упркос томе што представници власти оштро демантују да цензура постоји и да је они врше, свакако ће морати да предузму нешто поводом тога ако желе да извештај ЕК овог октобра буде позитивнији. Међутим, још нема назнака да имају намеру да се тиме баве.
Коментари (1)
Остави коментар05.01.
2015.
иш бре, из Ниш
Како Вас није срамота? Продајете Нишку телевизију, угасили сте нам Радио Ниш. Тражите да плаћамо 4 + 2 канала РТВ-а, 5 канала Радио Београда. Па шта Ви мислите, да смо ми јужњаци тоталне будале. Зар мислите да ћемо да пристанемо да имамо мање права од људи у Београду и Новом Саду, да будемо грађани другог реда? Баш нас брига за вашу београдску хронику, новосадски дневник на националном јавном сервису, нас занимају наше вести са нишке Палилуле и Панталеја, из Лесковца, Врања, Пирота, Сврљига, Бабушнице, Беле Паланке. Знате када ћемо да Вам плаћамо претплату? НИКАДА! ОТПОР!
Одговори