Вести

19. 01. 2015.

Извор: Блиц

Традиционална серија „Блица“

50 најмоћнијих у медијима у Србији

1. ДРАГАН ШОЛАК

Драган Шолак, оснивач компаније СББ Српске кабловске мреже коју је купила компанија „Kolberg Kravis Roberts“ (KKR).

Шолак је задржао знатан удео у SBB Telemax групи и са својим тимом остао на челу компаније. SBB Telemax група је водећи кабловски и интернет оператор у југоисточној Европи, а од 2012. и оператор фиксне телефоније на тржишту са 20 милиона потрошача. Послује у Србији, Словенији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Македонији и има око 1,7 милиона кабловских претплатника и претплатника на сателитску ТВ, интернет, фиксну и мобилну телефонију. Иначе, Шолак је страствени играч голфа и председник је Голф асоцијације Србије и власник неколико голф терена у Србији и Западној Европи.

2. ТЕОДОР КИРИЈАКУ

Власник и генерални директор грчке медијске корпорације „Антена група“. Већ четири године заредом, „Прва ТВ“ држи лидерску позицију и у рејтинзима и у профитабилности, а Теодор Киријаку је, како је и најавио, наставио да улаже на српском тржишту.

Грчки медијски могул је 2014. у Србији покренуо Vice.com, након што је склопио стратешки савез с том најбрже растућом медијском кућом на свету који подразумева лансирање овог портала и у другим земљама региона. Осим што доводи водеће светске трендове у Србију, успешно препознаје потребе локалног тржишта, па је тако „Прва“ прошле године ушла у партнерство са „Гранд продукцијом“ чиме је додатно утврдила своје место на медијској сцени.

3. ЈЕЛЕНА ДРАКУЛИЋ ПЕТРОВИЋ

Генерална директорка највеће и најуспешније медијске куће у Србији “Рингиер Аxел Спрингер” која издаје троје дневних новина и четири недељника и има 13 портала.

Укупна публика свих ових издања броји више од 3,5 милиона људи. “Блиц” је најутицајнији и најчитанији српски дневник дневно га чита више од 800.000 људи, “24 сата” су бесплатне урбане новине, док на тржишту недељних издања предњаче НИН, “Блиц жена”, “Пулс” и “Ауто Билд”. Међу десет најпосећенијих портала у Србији три су из ове компаније Blic.rs, Alo.rs и 24sata.rs. На челу је “Блиц фондације” која је покренула успешну акцију “Срце за децу”, током које је досад више од шездесет породица добило значајну помоћ, а за њих двадесет је обезбеђен и нови дом. Крајем прошле године је обновљена и опремљена једина дечја очна клиника у Србији и изграђено је и опремљено 10 кућа за породице из Обреновца пострадале у поплавама.

4. СУЗАНА ВАСИЉЕВИЋ

Саветница за медије премијера Александра Вучића, а на ту позицију је дошла из Министарства унутрашњих послова, где је била шеф бироа за сарадњу са медијима. До ангажовања у државним органима радила је као истраживач, преводилац, продуцент и новинар бројних иностраних телевизијских станица попут BBC, ARD, ORF. Од 2004. до данас радила је као консултант у Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Републике Србије, Министарству унутрашњих послова, ЈП “Србија шуме”, а потом као саветник за медије првог потпредседника Владе Србије, а данас премијера Александра Вучића. Чланица је Надзорног одбора „Политике“.

5. ЖЕЉКО МИТРОВИЋ

Иако је остао без емисије “Гранд продукција”, медијски магнат Жељко Митровић се брзо опоравио и осмислио сопствене формате попут “Пинк звезда” и “Пинк звездица” који су ружичасту телевизију задржали у врху гледаности. Креатор је и популарног програма “Браво шоу”. Да би парирао другим комерцијалним телевизијама купио је и почео да емитује турску серију “Сулејман Величанствени”. Разрадио је “Клик Пинк пакет” у оквиру којег се емитује шездесет различитих канала којим доминирају филмски канали попут “Pink Premium” и “Pink Action”. Реализовао је и “Пинк музички фестивал” на којем су наступале велике поп звезде његове телевизије.

6. АЛЕКСАНДАР РОДИЋ

Данас председник компаније и генерални директор “Адрија медија групе”, некада први човек компаније “Курир инфо” која се утопила у “Адрију”.

И у 2014. години наставио је да шири пословно царство које је наследио од оца Радисава Раје Родића, а које се темељи на једном од најутицајнијих таблоида у земљи. Тако је у децембру “Адрија медија група” потписала уговор о партнерству са „ИБТ медијом“, међународном издавачком кућом са седиштем у Америци, издавачем магазина “Њузвик” који би ускоро требало да добије и своје српско издање. Биће то 19. штампано издање ове куће у Србији.

7. РОБЕРТ ЧОБАН

Један од власника и председник „Color Press grupe“, највећег издавача магазина на простору бивше Југославије са 78 магазина („Свет“, „Лепота и здравље“, CKM, „Браво“, ЈОY, „Ауто старт“, „Metal Hammer“, „ТВ новеле“, „Алан Форд“, „PC magazin“, „Bratz“, „Girl Talk“...), преко 300 запослених у компанијама у седам држава региона.

8. НИКОЛА МИРКОВ

Већ скоро годину и по дана Никола Мирков налази се на положају в. д. директора генералног директора Радиотелевизије Србије.

На чело Јавног сервиса дошао је након изненадне смрти Александра Тијанића, а на том се месту задржао дуже него што се очекивало. Готово је сигурно, међутим, да крај године неће дочекати на истој позицији јер се очекује да ће ускоро бити расписан конкурс за новог генералног директора Јавног медијског сервиса. РТС је претходну годину завршио са минималном наплатом претплате која је пала на ниво од око 25 одсто на нивоу целе Србије. Новим Законом о јавним медијским сервисима претплата је привремено и укинута, па је РТС пао у потпуности на буџетска плећа. С друге стране, РТС је и данас телевизија чији су дневник, јутарњи и информативни програм, серије, забавне емисије најгледанији програми у земљи.

9. ИВАН  ТАСОВАЦ

Министар културе и информисања, бивши директор Београдске филхармоније.

Откад је у септембру 2013. ушао у тада реконструисану владу Ивице Дачића, овај некад оштар и духовит, у јавности често присутан критичар стања у српској култури, у потпуности је престао да се појављује у медијима. То му је веома замерено, нарочито кад се није огласио поводом укидања култне емисије “Утисак недеље” прошле јесени. Од критика се бранио изјавом да не жели да се бави обећањима, већ да, кад је добио прилику, решава проблеме. Недавно је јавности представљен нацрт измена Закона о култури којим су, између осталог, укинуте националне пензије заслужним уметницима. Истовремено је, после деценија развлачења и након промене чак седам министара културе, почела реконструкција Народног музеја у Београду.

10. РАТКО  ДМИТРОВИЋ

Генерални директор и главни и одговорни уредник компаније “Новости”.

Као вршилац дужности посао преузима у мају 2013, након оставке дугогодишњег првог човека компаније Манојла Мања Вукотића, а новембра исте године Надзорни одбор га именује за првог човека компаније и листа “Вечерње новости”. Иза њега је изазовних годину и по дана у којима је лист покушавао да се одржи у врху пет најчитанијих у земљи, а да се притом избори са наслеђеним дугом од 11 милиона динара и нерашчишћеним односима са штампаријом “Борба”. Упркос тешкој ситуацији на тржишту, први човек „Новости“ тврди да имају дневну ликвидност и да нико од 400 запослених није добио отказ.

11. ГОРАН  ВЕСЕЛИНОВИЋ

Оснивач и већински власник Агенције за односе с јавношћу „Right“, која се у погледу клијената („Салфорд“, компанија „Роминг“ и „Београдски сајам“) данас може сврстати у једну од најуспешнијих и најутицајнијих фирми у области пиара. Један је од оснивача СНС-а, члан Главног и Извршног одбора странке. Сама агенција је у последњих неколико година више пута мењала име, а Веселиновић је пре уласка у маркетиншке воде био један од најближих сарадника садашњег премијера, који је тада био генерални секретар Српске радикалне странке.

12. ВЕСЕЛИН СИМОНОВИЋ

До пре неколико дана главни уредник а сада директор „Блица“, који ће с нове позиције одређивати стратешки правац најчитанијег српског дневника. Симоновић је и власник несвакидашњег рекорда у историји београдског новинарства по томе што је на месту главног и одговорног уредника дневних новина провео готово 17 година. За то време, упркос притисцима режима и кризи штампаних медија, он је „Блиц“ одржао и учврстио на лидерској позицији на тржишту дневне штампе, истовремено успостављајући Блиц.рс као најреферентнији њуз портал у земљи.

13. СЛАВИЦА ШИМИЋ

Директорка и већински власник „Media House-a“, предузећа за маркетинг услуге и заступање, које се годинама налази међу водећима у својој области пословања у Србији.

„Media House“ се бави закупом медијског простора, уступањем права, истраживањем тржишта и анализом понашања потрошача. Према подацима АПР-а, бележе константан раст добити и броја запослених, а клијенти су им неке од најпознатијих светских компанија.

14. ЈАДРАНКА ДРИНИЋ

Директорка „Мултиком групе“, водеће регионалне компаније у области мултимедијалне комуникације.

Јадранка Дринић налази се на челу „Мултиком групе“ од 2008. године, док је од 2004. водила „Direct Media“, највећи фирму у оквиру ове групације у којој је запослено 180 радника. Резултати на тржишту показују да она свој посао ради веома успешно и зато је с правом сматрају једном од најуспешнијих менаџерки на медијском простору нашег региона.

15. СРЂАН ШАПЕР

Оснивач „I&F McCann Groupa“, једне од водећих компанија за пружање услуга у области тржишних комуникација, у оквиру које послује више специјализованих агенција у осам земља, од Словеније до Бугарске.

Чланица „I&F McCann Groupe“, агенција „McCann Београд“ проглашена је 2014. године за најуспешнију агенцију у региону. Срђан Шапер је стручњак за тржишне комуникације који се у свету маркетинга налази више од 25 година. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за свој стручни и креативни рад, међу којима је и награда за животно дело УЕПСа. Један је од зачетника музичког правца нови талас 80их година прошлог века са групом „Идоли“. Предавач је на Факултету драмских уметности у Београду. Активан је у друштвеном и културном животу Србије.

16. ЈАСМИНА СТОЈАНОВ

Директорка и сувласница агенције за медије и комуникацију „Right“, где је, по сопственом признању, дошла пошто се Александар Вучић 2012. године понудио да јој помогне, након што је она, као шеф Информативне службе дотадашњег председника Србије Бориса Тадића остала без посла. Агенција „Right“ врло брзо постала је једна од најјачих пиар агенција с врло јаким клијентима попут „Салфорда“, компаније „Роминг“ и „Београдског сајма“.

17. ИВАН  СТАНКОВИЋ

Власник агенције „Communis“, један је од најискуснијих маркетиншких стручњака у Србији.

Годинама производе врхунске рекламе за које су фирма и Станковић лично добили више награда и признања. Од 2010. године члан је ДДБа, водеће мреже у области комуникација у свету и послује као њен стратешки партнер на овим просторима. Његова компанија је прошлу годину завршила са зарадом од око 34 милиона динара. Члан је српског пословног клуба „Привредник“.

18. ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ

Главна и одговорна уредница „Политике“.

На то место дошла је, по други пут, у јулу 2013. (први пут је била од 2005. до 2008). Води избалансирану уређивачку политику, а стране на којима пишу колумнисти најдинамичнији је и најчешће цитиран део новина. Председница је УНСа од 2009. године.

19. МАЊА ГРЧИЋ

Директорка корпоративних и регулаторних послова „Антена групе“ за Србију и једна од најутицајнијих дама у медијској индустрији региона.

Важи за десну руку власника „Антене“ Теодора Киријакуа у Србији. За кратко време је од преласка с позиције директорке Б92 на једну од кључних позиција у грчкој медијској империји успешно реализовала компанијске планове. Била је на челу тима који је покренуо „Вице“, нови „Антенин“ пројекат у Србији, а њен фокус у наредном периоду биће управо развој диџитала, односно интернет бизниса.

20. САША МИРКОВИЋ

Државни секретар у Министарству културе и информисања, задужен пре свега за област медија, 2014. годину памтиће по томе што је коначно усвојен сет медијских закона Закон о јавном информисању, Закон о електронским медијима и Закон о јавним медијским сервисима.

Памтиће је, додуше, и по томе што је у његово време дошло до скидања „Утиска недеље“ с програма ТВ Б92, што доживљава врло лично с обзиром на то да је био заслужан за уврштавање те емисије у програм „Деведесетдвојке“.

21. ГОРАН КАРАЏИЋ

Председник Савета Регулаторног тела за електронске медије, некадашње РРА, који је на тој позицији заменио владику Порфирија, који је рукоположен за митрополита загребачкољубљанског.

Остаће забележено да у 2014. години РРА, без јасног образложења, није никоме доделила националну фреквенцију упражњену након гашења ТВ „Авале“. Промена имена РРА, међутим, није променила и принцип деловања овог тела, које још не користи сва овлашћења како би утицало на то да телевизијски програм у Србији буде пристојнији.

22. ДРАГАН  НЕНАДОВИЋ

Генерални директор „Прве српске телевизије“.

Има више од 15 година професионалног медијског искуства на телевизијама попут БК ТВ, „Fox TV Srbija“, „Fox TV Turska“, „Sky Italia“ и „Прва ТВ“. Пре него што је постао директор „Прве српске телевизије“, радио је као програмски директор и главни уредник „Прве“, где је имао значајну улогу у креирању профила телевизије и атрактивне програмске шеме, што је резултирало рекордним растом гледаности. Због своје експертизе, ангажован је од „Fox TV“ у Турској и „Sky Italia“, где је био на челу сектора истраживања и развоја.

23. ОЉА  БЕЋКОВИЋ

Две деценије је била заштитни знак „Утиска недеље“, најутицајније политичке телевизијске емисије, која је недељом увече била прворазредни медијски догађај и један од најгледанијих програма. Била је бескомпромисна и у избору тема и у начину на који је водила разговор са саговорницима, што је највероватније и био главни разлог што је њена емисија скинута с програма Телевизије Б92 у новој сезони.

24. МАРКО СТЈЕПАНОВИЋ

Главни уредник „Блица“.

Новинарску каријеру почео је у „Вечерњим новостима“, а онда је 1998. дошао у „Блиц“, где је прешао пут од новинара до главног уредника. Био је један од уредника „Блица недеље“, први уредник дневног бесплатног листа „24 сата“. Последњих година био је заменик главног уредника и одговорни уредник „Блиц онлине“, убедљиво најпосећенијег њуз портала у Србији.

25. ИВАНА МИКОВИЋ

Извршна директорка „Н1 телевизије“, новог медијског канала који се емитује на кабловској мрежи од октобра 2014.

Они који је немају на каблу, „Н1 телевизију“ могу директно пратити и на интернету. Најављена као нова информативна телевизија с регионалним амбицијама, Н1 ипак није успела да добије националну фреквенцију, што јој је умногоме ограничило утицај. Миковићева је претходно била директорка ТВ Б92.

26. РАДОМИР ДИКЛИЋ

Директор новинске агенције Бета већ скоро годину дана.

На тој позицији окушао се и раније, од 1994. до 2000. године. Диклић је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Радио је као новинар у Радио Београду и у новинској агенцији Танјуг, али и као дипломата. Био је амбасадор у Француској, Белгији и Луксембургу, као и спољнополитички саветник председника Државне заједнице Србије и Црне Горе.

27. ДРАГОЉУБ ЖАРКОВИЋ

Главни уредник недељника „Време“ од 1991.

Пре тога био је новинар и уредник у „Политици“ и „Борби“. Аутор је више телевизијских емисија и пројеката. Добитник је више новинарских награда. Предавач на Факултету политичких наука у Београду (води специјалистички курс истраживачког новинарства). Колумниста „Блица“.

28. МИЛАН  ЋУЛИБРК

Главни и одговорни уредник НИН-а, једног од најстаријих недељника у Европи, који ове године слави 80 година постојања.

Ћулибрк је препознатљив и као један од најчешће цитираних економских коментатора, а годину дана био је и саветник министра Расима Љајића у време кад је водио Министарство за рад. Био је главни уредник магазина „Економист“ и сарадник многих новина широм бивше Југославије.

29. САРА ПОПОВИЋ

Генерална директорка „Media Poola“

Сара Поповић има више од две деценије искуства на пословима из области медија, од чега последњих пет година на позицији генералне директорке „Media Poola“, медијског клуба који окупља више медијских агенција, основаног ради ефикаснијег и ефектнијег оглашавања на свим медијским платформама. Пре тога, радила је као директорка једне од водећих медијских агенција у Србији „Initiative“, а годину дана је била и заменица директора сектора маркетинга и продаје на ТВ „BK Telecom“. Један је од највећих стучњака у области стратешког планирања и закупа медија.

30. СРЂАН МИХАЈЛОВИЋ

Генерални директор Радиотелевизије Војводина.

Пре доласка на ову функцију 2013, био је директор компаније „Транснафта“, саветник генералног директора Нафтне индустрије Србије и генерални директор Војвођанске банке. Михајловић је каријеру почео у филијали Војвођанске банке у Зрењанину, а убрзо после октобарских промена 2000. дошао је на чело те банке у Новом Саду.

31. ДУШАН МИТРОВИЋ

Више од десет година главни менаџер „Дан графа“ који у свом портфолију има динамичан конференсцентар, запажену издавачку делатност и, што је најважније, лист „Данас“ као респектабилан национални дневник који успева да одржи на медијском тржишту.

32. ВЕСЕЛИН ЈЕВРОСИМОВИЋ

Први човек „Комтрејд групе“, највеће ИТ компаније у региону са 1.600 запослених, и власник портала “Телеграф” који је за кратко време постао један од утицајнијих интернет портала у Србији.

Фирма „Internet Group“, у чијем је власништву овај портал, поседује и акције македонске фирме „Графички центар“, у чијем су саставу македонски дневни листови „Дневник“, „Вести“ и „Утрински весник“. Јевросимовић је дипломирао менаџмент на америчком Универзитету Флорида. У свет ИТ бизниса ушао је 1986. године поставши сувласник компаније која се бавила дистрибуцијом ИТ опреме у Немачкој.

33. ВУКАШИН ОБРАДОВИЋ (39)

Председник Независног удружења новинара Србије и власник, директор и главни и одговорни уредник недељника „Врањске“ који је покренуо 1994. као једини независни медиј на југу Србије.

Добитник новинарских награда „Душан Богавац“, „Југ Гризељ“ и „Станислав  Сташа Маринковић“.

34. ЗОРАН  АНЂЕЛКОВИЋ

Оснивач и сувласник најслушанијег домаћег Радија С.

У Влади Мирка Марјановића био је министар за спорт и омладину, а од 1998 добија и функцију првог човека Привременог извршног већа за Косово и Метохију. Од 2008. је био председник Управног одбора ЈП „Железнице Србије“.

35. ЂОРЂЕ ВЛАЈИЋ

Главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда.

Од 1993. до јесени 2009. године био је стални дописник Би-Би-Си-јевог светског сервиса из Београда, а пре тога је већ радио као уредник, новинар, репортер Радио Београда. Годинама водио новинарске курсеве у организацији Медија центра и ОЕБС-а. Једно време био је и председник Независног удружења новинара Србије.

36. ДУШАН РАДУЛОВИЋ

Директор Радио Београда.

Радио је као новинар у разним редакцијама  “Време”, “Европљанин”, Би-Би-Си-јев светски сервис, Радио „Слободна Европа“, Б92, али најдуже у Радио Београду 1. Својевремено један од аутора текстова за чувено Индексово радио позориште. Пасионирани љубитељ трка Формуле 1.

37. МИРА ГЛИШИЋ СИМИЋ

Генерална директорка “Политика новина и магазина”.

На овој функцији налази се готово пет година и успела је и поред економске кризе која гуши штампане медије да консолидује пословање најстарије медијске куће на Балкану која бележи све боље финансијске резултате. “Политика” не одступа од имиџа озбиљних и референтних новина, на чему и темељи свој утицај, а прошле године је прославила 110 година постојања.

38. ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ

Главни и одговорни уредник таблоида “Информер” који готово нескривено подржава актуелну владу Србије, а према многим проценама служи и као њено неформално гласило које најављује будуће потезе српског премијера. На Телевизији “Пинк” води емисију “Тешка реч!“.

39. ИВАН ЧОРБИЋ

Од октобра прошле године на челу је тиражног таблоида “Ало!” који послује у оквиру „Рингиер Аxел Спрингера“.

У новинарству је од 1996, када почиње да ради у тек основаном “Блицу”, где остаје наредне две године. Затим прелази у “Глас јавности”, где постаје најмлађи одговорни уредник дневних новина у Србији. После осам година проведених у “Гласу”, постаје помоћник главног уредника магазина “Стандард”. Последњих седам година био је на више уредничких функција у “Ало!” и “Блицу”.

40. ВЕЉКО ЛАЛИЋ

Три месеца пре него што је у новембру 2012. угашен дневни лист “Прес”, Вељко Лалић поднео је оставку на место главног и одговорног уредника овог дневника, како би се посветио недељном новинарству.

Убрзо је као самостално издање покренуо магазин “Недељник” који је претходно излазио као подлистак “Преса”. Врло брзо постигао је значајан углед, пре свега избором занимљивих тема које обрађују. Лалић је, иначе, дете “Вечерњих новости”, где је и започео новинарску каријеру.

41. ЗОРАН СЕКУЛИЋ

Зоран Секулић је оснивач и директор Фонета, прве приватне новинске агенције у Србији основане пре 20 година и која је, делећи судбину свих медија који послују на тржишно неуређеној медијској сцени Србије, ипак успела да очува професионални интегритет и непристрасност своје мултимедијалне продукције вести.

Од 2013. године Секулић је и председник Управног одбора Асоцијације медија, највећег пословног удружења новинских издавача у Србији. На тој позицији допринео је њеној консолидацији и дефинисању минимума заједничких интереса чланица, као и реформи медијског законодавства. Један је од најоштријих противника одуговлачењу изласка државе из власништва у медијима.

42. ИВАНА ВУЧИЋЕВИЋ

Директорка и главна и одговорна уредница Студија Б.

С њеним намештењем настављена је пракса политичког постављања челника градске телевизије. На то место дошла је након смене ДС и победе на изборима градоначелника из редова СНС. Добро познаје рад градске телевизије у којој је запослена последњих десет година. Непосредно пре преласка на челну функцију, била је уредник и водитељ јутарњег програма „Београде, добро јутро“ и емисије “Београде, добро вече”.

43. МАРКО СОМБОРАЦ

Један од најбољих српских карикатуриста данашњице.

Дневним стрипом у “Блицу”, као и ангажманом на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер, шири оштру критику постојеће власти на начин од којег многи у медијима данас зазиру директан, недвосмислен и прецизан. Због њега дан почиње осмехом, горким али лековитим.

44. ДАРКО МАТИЈАШЕВИЋ

Оснивач и генерални директор „Executive Group“, једне од најуспешнијих агенција у Србији која се бави односима с јавношћу, консалтингом и маркетингом.

У 2014. је проглашена пиар агенцијом године, а исту титулу је понела и две године пре. Међу клијентима су и „Soni“, „Karlzberg“, „CocaCola“, „Delez“, „Erbas“, „Фијат“, „Del“, „Vip“, „Filip Moris“... Претходну годину компанија је завршила са добити од око 44 милиона динара, дупло више него претходне.

45. БОРИСЛАВ МИЉАНОВИЋ

Директор „Represent sistem-a“ који чине агенције „represent Communications“ у Србији и „Biz Life и Realtime Clipping“ у Црној Гори.

Током протекле године систем је проширио пословање на тржиште Босне и Херцеговине, ушао у нове комуникацијске области, а портал BizLife постао је један од најрелевантнијих и најчитанијих бизнис портала. Миљановић је доктор комуникологије и гостујући професор на Факултету политичких наука у Београду.

46. ДУШАН ВЛАОВИЋ

Директор новосадске компаније „Дневник Војводина прес“, која издаје “Дневник”, најутицајније војвођанске дневне новине.

У 72 године дугој историји листа „Дневник“ Влаовић је директор са најдужим мандатом. Бивши потпредседник Фудбалског клуба Војводина.

47. СРБОБРАН БРАНКОВИЋ

 “TNS Medium Gallup”, на чијем је челу Бранковић, бави се истраживањем тржишта, јавног мњења и медија и део је три велика светска ланца у тој бранши: “TNS Group” и “Gallup International Association”, а од новембра 2008. и члан “WPP Kantar Group”. Био је вођа великог броја истраживачких пројеката за домаће и стране клијенте. Поред књиге “Serbia In War With Itself”, објавио је велики број текстова о јавном мњењу, транзицији, политичкој култури, као и о утицају медија на изборе у Србији.

48. РУЖИЦА МЕВОРАХ

Главна и одговорна уредница „Блиц жене“, већ годинама са својом екипом прави најтиражнији недељник у региону.

„Блиц жена“ је ове године прославила јубилеј  десетогодишњицу излажења, а у оквиру овог магазина покренута су још нека тиражна издања. Магазин се издваја по томе што истовремено информише, едукује, забавља и у први план ставља и промовише жене из свакодневног живота.

49. СРЂАН БОГОСАВЉЕВИЋ

По образовању математичар, Срђан Богосављевић је од 1996. на челу “Ipsos stratedžik marketinga”, једне од најпознатијих домаћих компанија које се баве истраживањем јавног мњења.

То је највећа истраживачка кућа у Србији која има канцеларије у свим бившим југословенским државама. Седам година узастопно добија признање за најбољу истраживачку кућу, а недавно је добио и награду за животно дело и награду за развој маркетиншке мисли.

50. ЈУГОСЛАВ ЋОСИЋ

Некадашњи новинар и уредник на Радио Београду, Трећем каналу, ТВ „Политици“ и Б92, сада је директор програма за Србију Н1 телевизије, регионалног партнера компаније Си-Ен-Ен .

Н1 је стартовао са програмом 30. окробра 2014. године и емитује програм из три центра у Београду, Загребу и Сарајеву. Н1 је део регионалне „United Grupe“, водеће “паy ТВ” платформе у југоисточној Европи. Од марта 2014. група је у већинском власништву ККР, глобалне инвестиционе фирме са седиштем у Њујорку, а чији је суинвеститор Европска банка за обнову и развој. С богатим искуством врсног телевизијског новинара Ћосић је брзо успео да нову телевизију наметне на медијском небу Србије и региона.