Вести
22. 01. 2015.
Слобода штампе није када ућуткујемо једни друге
Слобода говора наравно да има границе. Границе се мењају, али увек и свагде су примењиве речи судије америчког Врховног суда Оливера Вендела Холмса да слобода говора не подразумева слободу да у препуном биоскопу лажно узвикнеш „Ватра!“. И Европска конвенција о људским правима, и Устав Србије, као и амерички Устав, установљавају неке границе слободе говора, каже Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије и главна уредница листа Политика, у оквиру Данасове серије разговора на тему „Где су границе слободе говора“.
Коментаришући ситуацију у Србији, председница УНС-а каже да ми немамо традицију слободе говора, да се код нас сматра нормалним да штампа лаже и то да свесно лаже у корист својих газда, јер је тако увек било.
Када је реч о сатири, Смајловићева истиче да је то нешто друго, као што је и уметност нешто друго.
Увек је битан контекст: да ли се ругате ради ругања, или да бисте нешто померили набоље. Танка је линија која раздваја уметност од порнографије и сатиру од намерне увреде, оцењује наша саговорница.
На питање да ли Српска православна црква треба да се меша у уређивачку политику медија и позива да се не објављују бласфемичне карикатуре, она наводи да није само СПЦ позвала медије да не објављују светогрдне карикатуре, већ да је исто учинио и римски папа.
Међутим, она додаје да није приметила да је папу неко на Западу укорио што се усудио да каже шта мисли, као што су овде НУНС и НДНВ хтели да ућуткају православног владику, односно да га подуче да не сме да се изјашњава о објављивању карикатура.
Папа је критикован што није довољно либералан, али не и што има и износи мишљење. У Политици сам одлучила да објавим Шарлијеве карикатуре, дакле да не послушам ни папу, ни владику, ни исламске великодостојнике. Али то не значи да сматрам да немају право да кажу шта мисле о карикатурама или шта мисле о мојим уређивачким одлукама. Имају свако право да се изјасне, имају право да критикују, али и ми новинари имамо право да поступимо онако како мислимо да је најбоље у интересу грађана и јавности. Сви ми учествујемо у једном великом националном разговору, и у интересу је новинара да се јавност што боље упозна са резонима наше професије, наглашава Смајловићева.
Према њеним речима, битно је да нико не сме да доноси одлуке уместо нас, „јер смо за те одлуке сами одговорни“. То је у природи нашег заната, то се подразумева под уређивачком независношћу и слободом штампе. Но слобода штампе не подразумева да ућуткујемо друге у јавном простору који заједнички делимо, објашњава Смајловићева.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.