Вести
26. 01. 2015.
Медијска ситуација у Србији утиче на отварање поглавља
Када сам на крају 2014. године покушала да направим сажетак догађања у Србији, морам да признам да је незадовољавајућа ситуација на подручју медија била прва ствар која ми је пала на памет.
Истраживања указују на то да је српско медијско окружење неповољно за рад новинара, о чему говоре и бројни вербални и физички напади на новинаре, као и чињеница да је сужен простор за објективно, професионално и посве критичко извештавање. У више наврата сам упозоравала на ову појаву и то ме и даље пуно брине, наводи за Данас Тања Фајон, потпредседница Напредне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту задужена за медије, одговарајући на питање шта би Београд требало да учини како би се унапредила ситуација у домену медија.
Наша саговорница истиче да оно што се очекује од Београда јесте као прво доношење „примерених и модерних закона“ се de facto и примењивати и поштовати, а као друго одговорност свих сегмената друштва који на овакав или онакав начин утичу на медијску слику: дакле, власти, цивилног друштва, невладиног сектора, а нарочито правосудних органа и независних институција.
Пошто сам споменула независне институције, користим прилику и да изразим забринутост због тренутних догађања око институције српског омбудсмана и надам се да ће се ситуација решити тако да овај орган, који је јако битан за надзор над поштовањем људских права у једној земљи, може да обавља своје дужности без сметњи и у складу са законом. И недавно представљена резолуција ЕП о напретку Србије на путу ЕУ интеграције упозорава на поменуто, а верујем да ће до њеног финалног издања и гласања формулација када су у питању медији бити још строжа. Као и у другим земљама где је ускраћена слобода медија, надзор над власништвом медијских кућа представља посебан изазов, констатује она.
Упитана може ли медијска ситуација да утиче на отварање првих поглавља у преговорима Србије о чланству у ЕУ, Фајонова указује да „у ЕП будним оком пратимо развој догађаја“, подсећајући да су нарочито пажљиви када је у питању медијска ситуација.
У том контексту, оцењује да се слобода изражавања и „здрави“ медији налазе у самом врху европских вредности. Када говоримо о поглављима 23 и 24 (правосуђе, основна људска права и правда, слобода и безбедност) која се тичу људских права, сузбијања корупције, безбедности, ефикасног судства и уопште владавине права, то је све везано за медије и слободу изражавања.
Стога, сматрам да стање у медијима у Србији свакако утиче на отварање првих поглавља као и на напредак државе у европским интеграцијама уопште. Уједно желим Србији да што пре отвори прво поглавље и надам се да ће се то догодити што раније у 2015. години, закључује Тања Фајон.
Редовни контакти
Говорећи о корацима које ће група социјалиста и демократа предузети у ЕП када је реч о праћењу слободе медија у Србији, Фајонова прецизира да они редовно прате развој догађаја у Србији.
„Моја улога, као потпредседнице С&Д групе задужене за медије и као известиоца из сенке за Србију, јесте да будно пратим стање ствари на терену и упозоравам на неправилности односно да дајем предлоге како би ситуација могла да се побољша. Редовно смо у контакту са нашим колегама социјалдемократима из Србије, са различитим стручњацима, као и са српским званичницима и дипломатама. Желим да верујем да ће се већ током ове године ситуација побољшати и да ћемо у следећем извештају ЕК, као и у следећој Резолуцији ЕП, видети бољу оцену стања српских медија“, објашњава она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.