Вести

26. 01. 2015.

Аутор: Јелена Тасић Извор: Данас

Предстоји нам реконструкција комплетног културног живота

Нећу да учествујем у свеприсутној култури кукања и прорицања шта ће све да пође по злу зато што јадиковке и жалопојке никада нису биле мој омиљени музички жанр. Сматрам да оптимизам у мом случају не мора да се третира као црта карактера, али може као дијагноза. Та дијагноза је већ пуно пута у пракси показала шта је све могуће, каже за Данас министар културе и информисања у Влади Србије Иван Тасовац, са којим је стицајем разних околности разговор вођен баш у дану када је министарство на чијем је челу одлучило да заведе ред у медијима.

 

На питање Данаса зашто Министарство први пут у његовом мандату реагује баш због „таблоидског случаја“ новоизабране председнице Хрватске, иако су медији у Србији у последњих годину и по пуни политичке и сваке друге порнографије, министар Тасовац одговара да се „чекало да се заврше процеси доношења закона које нисмо имали пуних 11 година, као и подзаконских аката“: Да су ранији закони били добри и могли било чему да служе, не бисмо имали медијску сцену какву смо затекли на почетку свог мандата.

Сада су се створили предуслови да Министарство реагује у складу са својим законским овлашћењима. Ипак, надам се да нећемо морати да глумимо разредног старешину који удара пацке неодговорним главним уредницима или власницима медија и да нећемо морати да затрпавамо тужилаштво случајевима који се могу подвести под елементарно питање поштовања минимума професионалних норми или пристојности. Дакле, овде се ради не само о поштовању закона, него пре свега о поштовању етичког кодекса новинарских удружења и Савета за штампу од стране самих новинара. Мислим да се премало говори о одговорности уредника, па и самих новинара.

Да ли то значи да се пустило да стање у медијима најпре метастазира, а сада почиње чишћење?

Нисам приметио посебну разлику између ових годину и по и последњих 10 година. Али, доста је више окретања уназад. Не можете да промените своју прошлост колико год то желели, али можете да радите на томе да ваша будућност буде много боља. Дошао је тренутак да погледамо унапред и кажемо у ком правцу желимо да идемо.

Није Вам се допала оцена председника НУНС-а да је до сада Ваш посао у области информисања обављао премијер Вучић.

Није питање да ли ми се допала или није изјава било ког мог саговорника. Напросто, то што је изречено је бесмислено. Председник НУНС-а је искусан новинар и зна да је у телевизијским дебатама корисно избацити неку ефектну фразу тог типа. Искрено не верујем ни да је он сам то мислио. Само злонамерни не виде колико је времена и енергије ово министарство уложило у системско регулисање медијске сцене кроз доношење сета медијских закона и шта све од августа, када су закони усвојени, предузимамо како би дошло до њихове што брже и потпуније имплементације. Они који од мене као министра културе и информисања очекују да упадам у редакције и хватам уреднике за гушу мораће да се суоче са великим разочарењем. Развијање медијске писмености у Србији је следећи важан корак, што подразумева и развијање свести и одговорности за јавно изречену реч. То није лак и једноставан процес с обзиром да подразумева едукацију читавог друштва. Морам приметити да неки дежурни критичари, у које убрајам и председника НУНС-а, нису свесни да се то односи и на њих.

Шта ће бити са Танјугом, Панорамом и Радио Југославијом после 1. јула?

Танјуг иде у приватизацију, а сви остали у складу са Законом.

Министарство је прошлу годину завршило отварањем радова на Народном и Музеју савремене уметности. Шта су главни приоритети у 2015. и колико на Ваше планове утиче најављена реконструкција владе?

Приоритети Министарства су и даље јасно разграничавање културе од естраде, јачање институција и јачање њихових професионалних капацитета. Са Вучићем на недељном нивоу разговарамо о реконструкцији. Али, на велику жалост дежурних баба нарикача о реконструкцији музеја, а не владе.

Влада Србије је недавно именовала Ласла Блашковића за новог в. д. управника Народне библиотеке Србије. Због чега се СНС СПС влада одлучила за Блашковића, који је за исту коалицију на локалном нивоу био неприхватљив на месту управника Културног центра Новог Сада, са ког је смењен 2012, према званичној верзији, због латиничне табле?

Ако мислите да ме је Вучић позвао у владу зато што нико у његовој странци није био заинтересован за позицију министра културе и информисања, онда заиста имамо велики проблем са перцепцијом реалности. Ми се као земља налазимо у таквој ситуацији да морамо сви да се сложимо око јасно дефинисаних државних циљева и да коначно гледамо унапред. Професионализација и стручност су важан сегмент сваке одрживе политике. На примеру културе се добро види докле нас је довела вишегодишња пракса у којој су позиције министара и директора институције културе третиране као партијски плен. Мени је веома драго што се управо на нивоу републике то мења.

Зашто се дозволило да ствари у НБС оду тако далеко, без обзира на упозорења о погубним потезима Ристићеве управе и „ристићеваца“?

Док год постоји могућност да неко сагледа шта се од њега очекује, каква су правила игре и док год постоји могућност да крене да се ради професионално, мислим да људима треба дати шансу. Па били то ристићевци или тешићевци. Ако причамо о НБС, од тренутка кад су горепоменути прокоцкали све шансе, влада је на предлог министарства именовала изузетно стручан УО и в. д. директора. Народна библиотека као и Народно позориште нису заслужили да буду таоци кланова или личних ничим утемељених амбиција који своје интересе крију иза квазиидеолошких разлика. То се не може променити преко ноћи изузев у новинским колумнама дежурних аналитичара, којих смо вазда имали више од оних који су спремни да засуку рукаве и раде.

Осим што је противзаконито, колико је овако дуго вд стање у готово свим институцијама културе од националног значаја, које се додуше укидају најављеним изменама и допунама Закона о култури, утицало на квалитет њиховог рада?

Ово питање постављате човеку који је последњих шест, седам година био на функцији в.д. директора Београдске филхармоније, а да се нико није сетио да му продужи или оспори мандат. Питајте све претходне министре зашто су кршили закон и зашто сам ја као министар затекао велики број институција без легитимних или компетентних управних одбора. Било како било, вршиоци дужности не би смели да свој нерешен статус користе као оправдање за лењост и јавашлук. Уосталом, не може се баш рећи да је Филхармонија у време док сам био њен вд директор била пример једне нарочито неуспешне и неугледне институције.

Због чега се укидају институције од националног значаја и националне пензије. Да ли је логичније изменити обесмишљене критеријуме за национална признања него их укидати?

Да будем крајње искрен, уопште не мислим да је питање националних признања на било који начин приоритетно за културу, уметност или тренутак у коме живимо. Што се тиче институција од националног значаја, тај термин ни раније није био ништа више од мртвог слова на папиру. Већу корист би те институције имале да су њихови директори добили капе на којима пише „директор институције културе од националног значаја“ него од новца који су потрошили на нове печате.

Зашто се у новом закону предлаже да у УО институција, чији је оснивач држава, уместо половине чланства из конкретне делатности сада то буде само један члан. Да ли је то релативизација стручности?

То је једна од ствари која се још разматра врло пажљиво. Видећемо шта ће бити у коначној верзији на којој се још ради. Овде се стално говори о потреби децентрализације или увођења менаџера у културу, али се сви узнемире када се то заиста и предвиди. Не може се бити мало трудан или се иде на тај менаџерски принцип или не. Дозволићу себи једну врсту мањка скромности: за 12 и по година, колико сам био директор Београдске филхармоније, показао сам да знам како се прави успешна институција. Да сам се понашао као музичар, питање је да ли би Филхармонија имала такав упех. Питање је и које сам људе окупљао око себе, које сам питао за савете, са ким сам сарађивао. У мојим УО били су углавом људи који су били јако успешни у другим областима, а ако погледате УО многих великих институција културе у свету, видећете да су они далеко шири него што је питање струке. Струка неки пут, уз све огромно знање, не види од дрвета шуму, а једна од наших обавеза је да све оно што је наше национално благо приближимо што ширем кругу људи. Ми смо то успели на примеру Филхармоније. За оне што све критикују имам само једно питање: кад су све знали, зашто нису направили још десет филхармонија у Србији?

Шта је суштина најављеног пројектног финансирања у култури и медијима?

Ево конкретно на примеру медија по први пут је Законом о јавном информисању и медијима прецизно и детаљно дефинисан појам јавног интереса, чије је законско постојање предуслов за пројектно суфинансирање медијских садржаја, који ће промовисати тај јавни интерес од републичког преко покрајинског до нивоа локалних самоуправа. Очекује се да ће се изласком државе из власничке структуре медија новчана средства ослободити за пројектно суфинансирање. Формирање стручних комисија у којима ће већину чланова чинити представници новинарских и медијских удружења биће изабрани најбољи пројекти, чиме ће се побољшати и медијска понуда. Исти принцип инклузивности и транспарентности важи и за културу.

Постоји ли механизам који ће спречавати злоупотребе, форсирање страначких кадрова и симпатизера, разних лобија, намештање конкурса…?

Управо су траснпарентност и јавност у раду јасан сигнал за шта се залажу и ово министарство и ова влада. Ми уводимо полако, сектор по сектор, сва неопходна правила како не би више било потребе да се убудуће постављају оваква питања. Биће од круцијалне важности да и локалне самоуправе схвате тај процес озбиљно и прате наш правац.

Када ће Нацрт закона о изменама и допунама закона о култури ући у скупштинску процедуру?

Управо радимо на коначној варијанти, коју ћемо послати у Брисел. Оног тренутка кад добијемо повратну информацију, а тајминг зависи од процедуре у Бриселу, где сва министарства усклађују своје законе са европском праксом, предложићемо овај документ Влади. Потом долазе парламент и амандмани.

Заштита културног наслеђа је први приоритет Вашег министарства. Како оцењујете одлуку СПЦ да на нивоу епархија организује своје заводе за заштиту?

У 2015. планирамо да донесемо нови сет закона у овој области који ће пружити могућност и другим правним лицима да се уз одређене услове и одређене лиценце баве заштитом одређених сегмената културног наслеђа уз строг надзор државе. Систем ће бити модернизован у складу са европским начелима.

Да ли културна баштина може бити један од проблема на путу Србије ка ЕУ, када је реч о потраживањима Хрватске, са којима се не слаже СПЦ, а посредно и захтевима Приштине кроз бриселске преговоре?

Не постоји разлика у мишљењима између стручњака и представника СПЦ. Када се стекну услови у Хрватској, што је обавеза хрватске стране, предмети ће бити враћени одакле су и евакуисани. Ми наше обавезе уредно испуњавамо и наставићемо да решавамо ово питање.

У знак протеста због државне политике у култури 2009. поднели сте оставку на место директора Београдске филхармоније. Како оцењујете културну политику коју сад Ви креирате и то у условима када је Влада грађанима прописала егзистенцијални минимум од 200 евра?

Какве везе то има са 2009. годином? Цитираћу своју тадашњу изјаву: „Пара има, али се арче“. Ми сада пролазимо кроз један тежак економски период. Далеко тежи него што је била 2009. То је опште место, али смо кроз оно што су наши приоритети обезбедили све предуслове да управо и у години највеће економске кризе и штедње започнемо радове на два музеја које нико други није покренуо у последњих 13 година и да један отворимо током 2015, а други 2016. године. Мало ли је? Како смо то успели? Зато што смо јасно одредили наше приоритете.

Инсистирате на одвајању културе од естраде. Да ли је то могуће у садашњој економској, социјалној ситуацији и стању свести у Србији?

То није никакав проблем, што се види кроз наше конкурсе. Али, било би јако лепо да прекинемо са понављањем општих места. Последњих 20 година овде је увек нека криза и увек је највећа. Хајде да видимо шта у кризи можемо да урадимо добро. Ми ћемо у следећем периоду радити и на доступности културних садрж аја у свим областима уметности. То је важна тема, коју озбиљно разматрамо. Као и раду са најмлађима. Зато треба промовисати позитивне примере. Волео бих да је неко већ препознао програме за децу које имају Народни музеј у Београду, Галерија Матице српске у Новом Саду, Музеј науке и технике, Београдска филхармонија...

 „Неозбиљно питање“

Како изгледа кад са дипломом московског Конзерваторијума „Чајковски“ и радном биографијом каква је Ваша седите у Влади, чији поједини чланови имају „сумњиве дипломе“, а неки пре рада у влади нису имали ни дан радног стажа?

Немојте ми замерити, али сматрам да је то неозбиљно питање. Ако мислите да ми у Влади имамо времена да читамо писмене задатке које је свако од нас писао на тему братства и јединства или, пак, да поредимо ђачке књижице и студентске индексе, онда заиста не схватате колики је обим посла који имамо, нити како функционише подела одговорности у свакој озбиљној влади.

Како Ви видите себе да ли сте уметник, менаџер, политичар?

Искрено речено, нисам размишљао на ту тему, али ако ми време и финансијски услови то омогуће, ангажоваћу неког доброг психијатра да то утврди.

Новац за музеје

Колико ће се новца из буџета издвојити за Народни и Музеј савремене уметности?

За Музеј савремене уметности то ће бити 975.806.000 динара, а за Народни музеј 640.442.000 динара у 2015. и 263.713.000 динара у 2016. години.

Бриселски преговори

Да ли ће Министарство учествовати и бриселским преговорима о културној и црквеној баштини на КиМ?

Наравно, то је важно питање не само за Министарство културе и информисања и читаву струку која се бави заштитом, него је то и важан сегмент нашег националног и културног идентитета. Желим да верујем да све стране у овом процесу имају заправо исти циљ, а то је заштита културног наслеђа. Отварање преговора односно преговарачког поглавља 35 може само да допринесе бржем решавању проблема који тамо већ дуго постоје.

Шеф владине Канцеларије за КиМ Марко Ђурић најавио је да ће се Београд у овој области залагати за спровођење Анекса 5 Плана Мартија Ахтисарија. Да ли је то урушавање правног система Србије, кршење Резолуције 1244 СБ УН и међународног права, јер је Ахтисаријев план Скупштина Србије у целости одбацила 2007, он није усвојен у СБ, а као такав више и не постоји, него је уграђен у Устав и законе самопроглашене косовске државе?

Сматрам да су поједина решења из Анекса 5 плана Мартија Ахтисарија добра полазна основа за даље преговоре, иако постоје делови са којима не можемо да се сложимо. Нама је интерес да споменици културе буду заштићени од сваке врста насиља и политичке злоупотребе, као и да се врати нормалан културни живот на Косово и Метохију за све грађане.

Биоскопи и пингвини

Иако нисте подржали „ослобађање“ биоскопа Звезда, да ли би Министарство културе подржало поништавање приватизације Београд филма?

Министарство културе је надлежно за поништавања лоших приватизација из прошлости колико и за осемењавање пингвина на Антарктику. Као своју одговорност и обавезу доживљавам рад на проналажењу системских решења која ће омогућити младим ауторима да добију шансу за свој први филм или допринети бољој дистрибуцији и већој гледаности домаћег филма. И то је само један мали сегмент изазова на којима ради Филмски центар Србије у сарадњи са Министарством.