Вести
02. 02. 2015.
Медијски закони не кроје европску будућност Србије
Председница Синдиката новинара Србије (СИНОС) Драгана Чабаркапа недавно је у Бриселу, током дебате о слободи медија након убиства француских карикатуриста, рекла да је бомбардовање РТСа трагедија упоредива са нападом на париски сатирични лист.
„Трагедија је то што се догодило француским колегама. У Србији је 1999. године НАТО бацио бомбу на телевизију у Београду. Убијено је 16 наших колега. Нажалост новинарске организације у свету нису реаговале, свет је о томе ћутао. И РТС је био Шарли ебдо", рекла је она у интервјуу за „Привредни преглед".
Каква је позиција СИНОС-а у Међународној федерацији новинара (ИФЈ)?
СЕНОС је члан ЕФЈ и ИФЈ од 2005. Учествујемо на скуповима које они организују. У Бриселу је у то време био семинар о безбедности интернет комуникације. Међу двадесетак учесника из Европе биле смо Драгана Бјелица из УНС-а и ја из Србије. Позвали су нас да учествујемо на трибини коју су организовали ЕФЈ и ИФЈ и два европска удружења емитера и издавача. Проценила сам да је то јединствена прилика да подсетим да је бомбардовање РТС-а био злочин за који нико, од оних који су га наредили и починили, није одговарао.
Каква вам је позиција међу српским организацијама које би требало да имају заједнички циљ?
Ми имамо различит став од Медијске заједнице коју чине три медијска удружења УНС, НУНС и НДНВ и три асоцијације послодаваца Асоцијација медија, АНЕМ и Локал прес. Током медијске расправе безуспешно смо указивали на катастрофалне резултате приватизације медија и да ће повлачење државе из медија уништити српско новинарство. Поднели смо Уставном суду иницијативу за утврђивање уставности одредаба сета медијских закона које се односе на забрану локалној самоуправи да оснива медије. Поднели смо Уставном суду захтев за доношење привремене мере којом се забрањује примена Закона док се суд не изјасни. Али нема одговора. Морам да укажем на апсурд да је Националним саветима омогућено да оснивају своје медије, што указује на трговину у парламенту. Јасно је да иза свега стоји изузетно моћан лоби (представници крупног капитала, политичара и тзв. медијске елите), који не брине о јавном, већ о свом интересу.
Да ли стање медијима угрожава европску перспективу Србије?
Опозиционе странке гласале су крајем јула прошле године у Скупштини за сет медијских закона називајући га реформским иако се њиме, осим што је противуставан, дозвољава "оф шор" компанијама да буду власници медија, чиме су легализовани нетранспарентно власништво и прекомерна концентрација капитала. Демократска странка гласала је заједно са ЛДП-ом и уз подршку НУНС-а 2009. за измене Закона о јавном информисању који је, касније, оспорио Уставни суд. ОЕБС је у оба случаја подржао законе. Брисел, знамо, има своје приоритете. Европску будућност Србије, свакако, неће одредивати медијски закони.
Да ли су дефлнисани ставови ИФЈ и ЕФЈ у вези са тим?
„Светска и Европска федерација новинара нису се изјашњавали поводом усвојених закона. За њих је од значаја да постоји социјални дијалог. Али њега нема. У приватним медијима не постоје синдикати и реална је могућност да ће изласком државе из медија бити затрт синдикализам."
Какво је медијско окружење и шта значи „здрава критичка свест"?
СИНОС има изузетно добру комуникацију са колегама у окружењу. Сви имамо исте проблеме. Сви смо добили „реформске" законе о раду који од нас могу у сваком тренутку да направе технолошки вишак. Страх за голу егзистенцију код многих је већи од жеље да буду професионалци. За ову агонију у којој се налази српско новинарство одговоми су борци за слободу медија из деведесетих. Они су данас на кључним позицијама."
Ваш став о избору будућег директора РТС-а?
Волела бих да могу да верујем да ће генералног директора РТС-а одабрати независно стручно тело. Али, као и већина колега, мислим да ће се питати само један човек. Кога ће одабрати, то само он зна.
Спречити медијску катаклизму
Новинска агенција Танјуг је недавно објавила (не)тачну листу која показује медијске слободе у Србији. Чабаркапа је то прокоментарисала: "У време када је моја генерација улазила у ову професију, почетком осамдесетих, Тањуг је био врх. Није имао право на грешку. Све се променило. Тада није било турбо новинарства. Новинари су се школовали на факултетима, а не на курсевима које финансирају страни донатори".
Занимао нас је и њен став о перспективи овог реномираног, али и других јавних предузећа у другој половини године, када су обавезни да се приватизују.
„Када је реч о приватизацији, познато је да ко има медије, има власт и могућност да мења свест градана. Надам да ће се у последњем тренутку нешто десити и спречити медијску катаклизму. На све ово гледам као на временску непогоду 'црвеног интензитета'. Треба је преживети. Верујем да ћемо остати на ногама", поручује наша саговорница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.