Вести
02. 02. 2015.
Лекција Французима о вишејезичној традицији
Спремни смо да учинимо све да очувамо своје вишејезичне медије како не би нестали након приватизације која следи.
Пре 12 година смо основали телевизијску станицу, а Радио Ковачица, која равноправно емитује програм на српском, словачком, мађарском и румунском, постоји већ пола века. После промена 2000. године долазили су из Француске, да нас науче шта и како треба да радимо следећи толеранцију и демократију у вишенационалној средини.
Мислили су, ваљда, да је ово џунгла, а ја сам рекао: „Људи, ви не схватате где сте дошли, ово је Војводина, у општини Ковачица се говоре четири језика, и нико не поставља питање због чега се програм емитује на тим језицима” – каже у разговору за „Дневник” председник Скупштине општине Ковачица Јан Пушкар.
Наш саговорник се присећа доба када су након 5. октобра, с демократским променама, кроз општинска врата која с леве и десне стране носе назив институције на језицима четири народа који настањују ову банатску средину, пристигли француски експерти да их подуче да треба да почну емитовање вишејезичног програма.
– Пристигли су да нас обуче, а ово је већ 100 година Европа у малом – каже Пушкар, који не крије да страхује од тога шта ће се збити с једним делом оног што житељи ове мултинационалне и мултиконфесионалне општине себично чувају.
Наиме, у овој меки уметности и банатског богатства и лепоте, до јуче и гусака чије перје и џигерица су проносили славу квалитета и ван земље, имају четири цркве, румунску, мађарску, словачку и српску, школе на четири језика, а таква је и локална управа.
Имају и своје локалне медије, чији програм помно годинама прате и на свом и на језику свог комшије. Да ли је сада, с применом закона којим се држава повлачи из власништва у медијима, у питање доведен њихов опстанак?
– Министарство информисања је предложило, а Скупштина Србије донела закон, да сви медији, па и локални, морају да се приватизују, дакле и све локалне телевизије. Изузетак, дакле, нису ни ове у Војводини, на којима се ради на више језика. Такова је већина тих ТВ и радио станица, а то је и један од најбитнијих разлога због чега су, уосталом, и настале. Сада у локалним медијима, које су основале општине, долази до проблема, јер оне више неће моћи да их финансирају. Телевизију у Ковачици дотира општина како би информисала на четири језика - јер немојмо се заваравати да она може да преживи само од реклама. И нема сумње да ће доћи до проблема када такав медији, било ТВ или радио, постане комерцијалан. У закону је наведено да пет година мора да се поштује постојећа програмска шема, што значи да ће морати да се на њој ради на четири језика, али шта после. И шта ако се та обавеза не буде поштовала – каже Пушкар.
Он указује на то шта је све Ковачица предузела да би обезбедила програм који сада има у медијима, који ће ускоро у приватне руке. Између осталог, тражећи партнера, ова општина га је нашла у словачкој локалној самоуправи Хандлова, која такође има локалну телевизију. Заједничким пројектом наступили су у Бриселу и у ТВ Ковачица стигла је комплатна, најмодернија дигитална опрема, зграда је реновирана, ТВ предајник, добијена је френквенција. Спремни су овде сада и да плате за сигнал 400.000 динара месечно, али још увек не знају каква ће бити одлука РРА и да ли ће бити и даље локална или ТВ с националном дигиталном покривеношћу.
– Сигнал ће платити општина, која ће с приватизацијом остати власник телевизијске опреме, коју ће новом власнику уступити на коришћење. Вредност РТВ Ковачица, део који се продаје, процењен је на 76.000 евра. У случају да не буде купца, обнавља се лицитација, а ако се ни тада не прода, акције се деле запосленима у телевизији, бесплатно. У локалној РТВ има 17 запослених, који би постали акционари, обавезни да наставе емитивање програма. Али да ли ће они то бити у стању, не зна се – каже Пушкар, још једном исказујући бојазан због оног што носи оваква приватизација медија. Уосталом, то и јесте разлог због којег се јавља озбиљна брига шта ће на крају бити с вишенационалним медијима у АПВ. Иначе, искуства ТВ Хендлова указују на другачији приступ Словачке, која је чланица ЕУ, а ка којој и ми тежимо стандардизацијом својих прописа и праксе.
– Они су прерасли у регионалну телевизији, па покушавају да раде и комерцијалније ствари. Међутим, у Словачкој држава и даље финансира део програма, па још увек опстају – истиче челник општине у којој локални медији бележе складан суживот житеља различитих националности, језика, вера... То је много више од програмске шеме, ваљда ће то и приватници схватити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.