Вести
21. 02. 2015.
Системски игноришу покрајинске власти
Резултати анализа емисија информативног програма Радио-телевизије Србије - Дневника 2, Јутарњег програма, емисије Ово је Србија и Грађанин, коју су спровели Едукациони центар уз подршку Фондације за отворено друштво, показале су потпуно одсуство новинарске критичности и недостатак проактивности грађанске јавности.
- Централно питање нашег истраживања било је ко и о чему говори у програмима РТС-а. У анализираним емисијама преовлађују економске теме, док је политика потиснута у други план, у односу на неки претходни период. Најважнији део анализе су субјекти који говоре у овим емисијама на РТС-у и ту се види проблематичан новинарски избор саговорника. У информативној емисији Дневник 2 изричито преовлађују субјекти власти и државне управе са 18.4 одсто појављивања и чак уделу од 30 одсто у трајању тих изјава - рекла је Јованка Матић са Института друштвених наука.
Она је навела и да међу поменутим предност имају центри извршне власти, дакле председник, влада и министри, а да се преостале две власти, судска и законодавна, појављују у само један одсто случајева. Такође, према истраживању, покрајинска власт је изразито маргинализована.
- Ово значи да постоји системски модел игнорисања покрајинске власти и ми сматрамо да је то проблематично - додала је Јованка Матић. Што се тиче присуства грађана у емисијама на Јавном сервису, они су углавном присутни у емисији “Ово је Србија”, појављују се релативно често, али су “пасивни посматрачи збивања”, није им дозвољено да изразе политички став, чиме постају ирелевантни саговорници.
- Сви програми су дискриминаторни према женама које се у Дневнику појављују као субјекти у 19.2 одсто случајева, пет процената мање у односу на светски просек. Изразита негативна карактеристика ове емисије је и београдоцентричност, јер је чак 2/3 субјеката у Београду - истакла је она.
Саша Гајин са Правног факултета “Унион” казао је да постоје нормативни механизми којима грађани могу да учествују у медијима, међутим грађанска јавност нема проактивни однос према медијима, односно не ангажује се довољно.
- Медијима се у овој земљи баве медији, политичари и стране организације, дакле нема невладиног сектора. Од великог је значаја да се цивилно друштво бави медијима. У Закону о јавном информисању по први пут постоји неки оквир по коме ви можете да исконтролишете ток средстава или интервенишете у вези са појединим информацијама - казао је он напомињући да директна веза између грађана и Јавног сервиса може несметано бити остварена преко Програмског савета, где “сада не седе људи са другим јавним функцијама”.
Некритичност
Симптоматично је и одсуство критичности, а резултати истраживања кажу да се 45.5 одсто субјеката односило позитивно према теми, док је њих само 15 одсто имало критични став.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.