Вести
21. 02. 2015.
Полемике о цензури: Тасовчеве "веселе вести" празне љуштуре
У Србији већ недељама трају жестоке полемике у које су увучени и Брисел и страни амбасадори у Београду, ОЕБС, БИРН....о цензури и контроли медија.
Најновији повод је припрема извештаја о контроли и власништву над медијима у Савету за борбу против корупције. Савет за борбу против корупције припрема извештај о власничкој структури и о контроли медија у Србији од 2012. до 2015. године.
Мирослава Миленовић, чланица Савета за РСЕ каже да је извештај о медијима редован посао Савета и да је претходни рађен још 2011. године.
“Извештај ће бити обављен у наредних седам дана. Упоредјујући извештај за 2011. годину и овај који ће изаћи у 2015, закључак је да живимо у врло сличном друштву и да се ништа није померило на боље од 2011. године. Додуше, прошле године неки системски закони су донешени, али је прекратак рок да би могли да имају утицаја на медијску слику Србије”, оцењује Мирослава Миленковић.
По овдашњем одомаћеном обичају, уочи објављивања очекивано неповољног извештаја појавиле су се унапред оптужбе да је циљ аутора да докажу да је премијер Вучић диктатор а у томе директно су укључени и амбасадор ЕУ Мајкл Девенпорт и ОЕБС и већ прокажена Балкснска истраживачка мрежа. Амбасадор Девенпорт је промптно реаговао одбацујући оптужбе.
“Делегација нити финансира, нити има ишта заједничко са припремом овог извештаја”, каже Девенпорт, подсећајући да је Савет основала Влада Србије и да се њој треба обратити.
У последња два месеца то је друга оптужба на рачун Девенпорта да, наводно, преко медија креира нападе на премијера. У јануару она је стигла директно од Вучића.
Пре неки дан премијер је похвалио високог представника ЕУ Јоханеса Хана, који је, супротно оценама и Европског парламента и репортера без граница, рекао да треба доставити доказе да постоји цензура медија у Србији, да би нешто касније, додуше, релативизирао ту изјаву.
Колатерална штета
Мирослава Миленковић на питање да ли извештај Савета садржи потребне доказе о цензури, одговара: “Не. Ми се не бавимо прикупљањем доказа.
То није посао Савета за борбу против корупције. Савет је анализирао одредјене појаве у друштву, упутио је преко 70 захтева државним институцијама и на основу добијене докуменатције извршио анализу.”
У полемику о стању у медјима укључио се и ресорни министар Иван Тасовац набрајајући шта је све у законском регулисању медијске сфере урађено нудећи то као доказ Европи, иронично добацивши Репортерима без граница и проказаном БИРН-у, иначе добитнику овогодшње награде "Југ Гризељ", да њих те „веселе вести“ сигурно неће занимати.
О „веселим вестиима“ коментатор Бошко Јакшић каже: „Али тај правни оквир ни издалека није испуњен одговарајућом праксом медијских слобода, јер су медији стављени под пуну контролу. Аутоматски се елиминише било каква критичка реч и отворено се шаљу претеће поруке.
“Динко Грухоњић, председник Независног удружења новинара Војводине, подсећа на многе примере цензуре током прошле године: “На ’волшебан’ начин су нестајале телевизијске емисије политичког садржаја, рушени су портали, а чули смо и апеле Фондације Шер да се истражи да ли је држава заиста увела софтвере за масовно надгледање интернета и на то никада нисмо добили одговор. “Да ли су оптужбе и контраоптужбе за цензуру и контролу медија, у којима су укључени директно или посредно и амбасадори, само колатерална штета нечега што се иза тога ваља?
Једно од објашњења нервозе премијера Вучића је чињеница да долазе тешка времена у којима је за одржавање социјалног мира важна послушност медија. Друго је да премијерова нервоза проистиче из тога што наслућује да губи подршку неких важних страних адреса. Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић, међутим, сматра да премијер, без обзира на повремене сметње на везама са дипломатским круговима у Београду, има довољно снажну подршку Брисела да може код куће да ради шта хоће.
А код куће, то показују односи не само са медијима и већ и многим контролним институцијама, спроводи политику супротну либералној демократиј каже Јакшић:
„Зашто премијер улази толико оштро у конфликте са институцијама? Зашто, после критике медијске ситуације у Србији директно поручује ОЕБС-у да лаже? Зашто амбасадора ЕУ оптужује да финансира лажи које навдно објављује БИРН? Зашто портпаролку ЕК Мају Коцијанчић оптужује да покушава да га ућутка? Рекао бих да је све то за домаћу употребу. ЕУ на то реагује веома благонаклоно, чиме објективно чини медвеђу услугу у борби за демократију у Србији.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.