Вести
27. 02. 2015.
Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције, за Право Данас
Волела бих да СНС опет највише цитира извештај
Прошлог петка Савет за борбу против корупције је упутио „Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији“ Влади Србије, на адресу премијера и ресорног министра Ивана Тасовца.
Реакције већ имамо, у среду смо имали састанак са ресорним министром, на којем су присуствовали чланови Савета за борбу против корупције и државни секретар у Министарству културе Саша Мирковић.
Разменили смо мишљења и то је један добар помак, јер је ово први пут да имамо било какву реакцију из владе на један извештај Савета, истиче за Данас Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције, која је била на челу тима који је радио извештај о медијима.
Да ли је било притисака на ваш рад током писања извештаја? Да ли је неко покушао да стопира његово објављивање?
Ако причамо о притисцима на рад Савета, они су стални и константни. Првенствено, препознајем их у томе што већ дуже време се не бирају нови чланови Савета. Нас је само шесторо, а да нас је више, више ствари бисмо могли да истражимо. Ако ме питате за лични притисак, од када сам прошле године преузела диригентску палицу над радом на извештају о медијима, морам да кажем да све што су неки читали као притисак, мени је био подстицај да даље радим.
Значи било је притисака?
Кажем, неки су то видели као притисак, ја сам разумела као подстицај.
Таблоиди су писали да сте ви и Иван Нинић прикупљали доказе о цензури и да вас за то плаћа ЕУ. Да ли је то можда био неки вид притискa на ваш рад и покушај дискредитације извештаја унапред?
Не знам, то сам стварно доживела више као неку глупост. Не знам шта друго да кажем. Нарочито што ме је новинарка тог таблоида питала и ја сам јој рекла да радим на извештају Савета. Извештај јесте под мојом диригентском палицом, али су на њему радили и други чланови Савета и други сарадници као што су професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић, Иван Нинић, Ана Стевановић, Анђела Миливојевић...
Приликом писања извештаја о медијима 2011. Верица Бараћ је имала проблема са институцијама које нису желеле да достављају податке. Колико је сада таквих примера било?
Овога пута могу да кажем да се ситуација потпуно променила. Послали смо више од 90 захтева на више од 27 адреса државних институција и сви, од РТС преко свих других, јесу одговорили. Међутим, било је ситуација када смо преко Шабића морали да одређеним институцијама ставимо до знања да јавност има право да зна неке податке. Скупили смо делимичну документацију, коју ћемо објавити поред извештаја.
Прошли извештај игнорисали су и власт и медији, једино се СНС као тадашња опозиција позивала на њега. Имајући у виду да је СНС на власти, какве сада реакције очекујете?
Ако се по јутру дан познаје, изгледа да ће бити малчице другачије. Са извештајем 2011. Верица Бараћ је била суочена са блокадом и медија и државних органа и потпуним игнорисањем. Ако је судити по састанку са министром, ово је први пут да имамо разговор о извештају, и то нешто значи. То се никада до сада није десило. И по интересовању медија и струковних удружења, који се јављају и који ће објавити садржај извештаја, мени изгледа да ће овај пут бити мало другачије. Делује охрабрујуће.
Од 2011. до данас су се промениле странке на власти. Можете ли да упоредите када је било више политичких утицаја на медије?
То је река која тече. Што се тиче политич ког утицаја и у 2011. и у 2014. и у 2015, ја не могу да направим градацију. То је једноставно овако када видите како изгледа, дођете у фотељу која је тако удобна, завалите се и немате жељу да било шта мењате. Извештај из 2011. у скупштини највише је цитирала СНС, која је тада била опозиција. Ја бих волела да и сада СНС највише цитира овај извештај.
РТС се сада, у односу на претходни извештај, финансира из државног буџета. Да ли се ту примете неке разлике?
Оно што је евидентно за РТС је оно што је евидентно и за било које друго јавно предузеће, а то је да држава успоставља благе механизме контроле управних одбора. Овде се поставља једно друго питање како се троши тај новац. УО уопште не држи под контролом трошење новца. Да ли је то горе сада него 2010. или 2011, не знам да вам кажем. Оно што је ново, пре четири године од РТС није могло да се добије ни писмо ни разгледница, сада смо добили све што смо тражили.
У прошлом извештају био је објављен податак о томе колико је новца из државних институција отишло медијима. Зашто сада нема тог податка?
Добили смо расцепкане податке и намерно га нисмо консолидовали у један. Због чега? Нисмо желели да изведемо закључак зато што мислимо да је то много више новца него што се заправо види. Један део иде из републичког буџета и мисли се да је то транспарентно. Међутим, није. Показало се да за медије на Косову и Метохији новац не иде из Министарства културе и информисања него преко Канцеларије за КиМ. И шест милиона евра је отишло тако за неколико година. Имате те прикривене позиције. Не можемо да утврдимо тачан износ. Када бисмо све сабрали, то би био огроман износ који иде медијима од државних органа.
Колико се утицај на медије остварује преко њиховог положаја пред државним институцијама, где су једни принуђени да се стриктно држе закона, а други не?
Медији нису ништа другачији од других привредних субјеката. Постоје миљеници којима се толеришу дугови од више милиона евра, као и они којима ће рачуни били блокирани због неизмирених ситних износа.
Шта је доказ цензуре?
Овог пута имате одељак и о цензури. Премијер Вучић, а недавно и ЕУ комесар Јоханес Хан, траже доказе о цензури. Колико је могуће доказати то?
То је врло интересантно. Ми смо овде уочили неколико систематских ствари које онемогућавају нормалан рад медија. Доказ за цензуру, ја бих волела када би неко могао да ми каже шта је доказ. Доказ за цензуру је на нивоу заштићеног сведока који каже „да, ја сам звала, по налогу овога или онога“. Овде причамо о феномену цензуре и аутоцензуре и у том оквиру пишемо и одређеној перцепцији да ли је било или не.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.