Вести
13. 03. 2015.
Жалба због потврде оптужнице
Након што је Специјални суд у Београду крајем фебруара потврдио нову оптужницу Специјалног тужилаштва против бивших припадника ДБ-а Радомир Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића, која их као „организовану криминалну групу", терети заубиство власника „Дневног телеграфа" Славка Ћурувије 11. априла 1999. године, одбрана је уложила жалбе Апелационом суду у Београду.
Браниоци наводе да Тужилаштво „није пружило ниво оправдане сумње неопходан за оптужницу", и жалбама предлажу да Апелациони суд обустави кривични поступак, или наложи првостепеном суду поновно одлучивање због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба кривичног поступка и закона на штету окривљених.
Тако одбрана бившег начелника РДБа Радомира Марковића оспорава законитост и веродостојност доказа за оптужбе: сведочење бившег команданта ЈСО-а Милорада Улемека Легије, на чијем исказу се заснива оптужница, материјале који се односе на телефонску комуникацију окривљених 11. априла 1999, неколико дана пре и након тога, као и друге доказе.
Браниоци оцењују да Улемек, „користећи своје манипулативне способности", прави конструкцију о посредним сазнањима, оптужујући окривљене. За поједине наводе које је, како пише у жалби, изнео Улемек, сам сведок је рекао да су то његов лични закључци и сазнања с „улице".
Одбрана оцењујe да ниједан доказ не потврђује Улемкове наводе, напротив. Оно што је Улемек изнео нису чак ни посредна сазнања него његово закључивање, по принципу „када је он мене онда питао за оно, ја сад закључујем да се то односило на ово". То је ниво квалитета тог сведочења. То је крунски доказ у овом поступку, каже Марковићев адвокат Владимир Маринков.
У вези с осталим доказима оптужбе, документацијом о телефонским комуникацијама окривљених, Маринков изражава сумњу у аутентичност тих материјала. Предочавајући друге доказе, по којима, како наводи, „оператери мобилне телефоније раније, а и 1999. године нису имали техничке могућности да чувају записе о телефонским комуникацијама", одбрана поставља питање „како је део материјала прибављен после 12 година, а део након шест година?"
Цитирајући исказ сведока стручњака за област телекомуникција, браниоци у жалби напомињу да се „може закључити да су спорни материјали очигледно исфабриковани јер нису постојали на тракама када су пронађени, а нису нађени ни код оператера који их је сачувао и обрадио".
У оспоравању сведочења Милорада Улемека браниоци истичу и то да никад нису присуствовали његовом саслушању због тога што је, тврди Маринков, тај сведок саслушан пре него што је донета наредба о спровођењу истраге којом су као осумњичени означени Марковић, Радоњић, Ромић и Курак.
Анализирајући Улемеково сведочење, браниоци наводе: „Колико је сигуран у то што тврди најбоље се очитава из реченице: „То је било, не знам сад, ето претпостављам, овај за Ћурувију'!"
Оптужница на више места садржи делове у којима се каже да су одређене околности тог случаја „несумњиво утврђене".
Потврђујући је, првостепени суд је повредио закон, претпоставку невиности као и Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, оцењује одбрана. Тужилаштво сумњичи бившег начелника РДБ-а Радомира Марковића да је „на убиство ћурувије подстрекао и упознао с планом бившег начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића", коме пак оптужба приписује да је „затим о непосредном извршењу постигао договор с припадницима РДБ-а Мирославом Кураком и Ратком Ромићем и омогућио логистику".
У оптужници се наводи да су „Курак и Ромић, 11. априла 1999. између 16.38 и 16.45 сати у Светогорској улици у Београду, у пролазу зграде, пришли с леђа ћурувији који је био са супругом Бранком Прпом, при чему је Курак пуцао из жшкорпиона' у ћурувију, а Ромић ударио Прпу дршком пиштоља у потиљак, с леђа, да би је онемогућио да се окрене". Радоњић, Ромић и Курак су оптужени као саизвршиоци.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.