Вести
17. 03. 2015.
Кратка прича о полицијском малтретирању
Недеља, 15. март 2015. увече.
Мој дугогодишњи извиђачки пријатељ и ја седели смо у кафићу непосредно испред његове зграде и ћаскали. Нисмо се видели већ неколико недеља. Изузетно пријатан је саговорник, тако да смо опуштено причали о свему и свачему.
Кафић је дугачак десетак метара, са три реда столова (лево са по четири столице, десно са по две). Право се "удара" на шанк, а лево се скреће ка тоалету испред кога је још један сто за четворо. Мој пријатељ и ја седимо по средини првог дела, са леве стране.
Изненада, у кафић улази група полицајаца и распоређује се. Очигледно су мета људи за оним столом до тоалета, којег не видимо (поготово ја који сам окренут леђима), али су окренути и према нама, у спремности да физички интервенишу, што се закључује из њиховог понашања
- Молимо вас да се сви легитимишете.
Нас двојица крећемо да вадимо документа. Мој пријатељ проговара:
- Ја сам пуковник у пензији ...
- Дајте документа - одговара поилицајац.
Вадећи своја документа из новчаника мој пријатељ наставља:
- Ја сам и новинар, показаћу вам легитимацију. Можете ли ми рећи о чему се ради?
- Дајте документа.
- Имам право да знам о чему се ради. Хоћете ли ми рећи своја имена и презимена?
- То вас не интересује. Дајте документа.
- У том случају вам не дам документа - мој пријатељ почиње да враћа легитимације у новчаник.
- Опире се лигитимисању - викне полицајац и онда тројица њих, без опомене да ће то учинити, прилазе мом пријатељу, хватају га ко где стигне, подижу са столице, стављају му лисице и одводе према вратима где га прибише уза зид. Он све време говори да се ради о неспоразуму и позива их да га оставе на миру, да није изгредник, да је пензионисани пуковник... Нуди личну карту.
Били су неумољиви. Полицајац га држи окренутог према зиду све време док траје провера присутних радио везом. Пријатељеву примедбу да је у непријатном положају и осећа болове не прихвата. Онај полицајац који је са њим разговарао прегледа место на коме је седео, узиима и претреса његову јакну. Прилази мени и претреса моју јакну и мене.
Након десетак минута, проверивши све присутне (поред нас двојице још свеукупно тројица гостију и келнерица), одлазе из кафића без речи, одводећи мог пријатеља. Ништа нису нашли, никакав повод за интервенцију. Очигледно лажна дојава.
Ја заврших пиће, одох до куће где са пријатељевог телефона позвах његовог сина и обавестих га о инциденту. Пар сати касније пријатељ ми се јавио и дошао по мобилни.
Полицајци су му накарикали да се опирао интервенцији, да их је нападао и претио им. Подигли су кривичну пријаву против њега. Ислеђивала су га два фина момка, али су они из патроле били и даље непријатни. Одвели су га кући, где су му запленили оружје за које има уредну дозволу, рекли су му да ће оружје трајно одузети. На питање шта ако се докаже да је невин, рекли су му да је сада у евиденцији због кривичне пријаве и да ће му оружје одузети.
Да је ово како сам написао тврдим свом својом грађанском чашћу и интегритетом, колико год да га имам. Спеман сам да ово поновим пред сваким судом и у суочењу са другим учесницима догађаја.
Напомињем да ниједног тренутка мој пријатељ није био нељубазан, а камоли учинио нешто према полицајцима.
Напомињем и да је мој пријатељ у седмој деценији живота, да је часно одслужио свој радни век у Војсци, да је носио значајне војне функције, да никада у својој каријери није имао мрљу, да је био омиљен међу сарадницима, да је и данас активан у удружењу војних пензионера. Шта више, душа је једна од човека. Он њега никада нисам чуо ниједну псовку.
Разумем да је наш град запљуснут криминалом и да се полицајци сусрећу са свим и свачим, али овакав башибозук и непримерену демонстрацију силе никада не бих очекивао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.