Вести
19. 03. 2015.
Јад и беда новинарства
Упорно ме прогања утисак, а волео бих да ме вара, да је српско новинарство потучено до ногу и да се још дуго неће опоравити од пораза који му је у уторак увече (Упитник, РТС 1) задао наш премијер.
Тај “интервју” био је дуел неравноправних учесника. РТС је пред камере послала неприпремљену, индиспонирану, уплашену водитељку, са унапред припремљеним и закованим питањима која су јој везала и руке и језик.
Једини који су професионално одрадили посао били су камермани и редитељ; њихово зумирање лица водитељке овековечило је антологијске слике страха.
Страха који ју је паралисао.
Наш премијер се поигравао с њом, деградирао је, понижавао, ауторитативно владао ситуацијом и немилосрдно је сатеривао у ћошак.
Ни комплимент “да је једна од најпаметнијих жена у Србији” није јој помогао да се ослободи хипнозе.
Она с њим није разговарала; на свако његово контрапитање, на његову (оправдану) критику уређивачке политике РТС-а (пример: поскупљење струје) одговарала је ужаснутим изразом лица и мрмљањем које се претварало у “гутање сопственог језика”.
Не само да није смела (или није знала) да одговори шта је Влада Војводине до сада урадила за грађане те Покрајине, него ми се чини да не би смела да одговори ни да је наш премијер упитао како јој је име и презиме. Или се не би сетила како се зове.
Моја прва асоцијација на овај неравноправан дуел била је сцена из документарне серије ББЦ-а “Планета Земља”, у којој антилопа залеђених очију стоји хипнотисана и чека да је тигар растргне.
Толико је у том Упитнику било прилика, лоших првих сервиса њеног госта, да је водитељка имала прилике да се тргне, врати у игру и нашем премијеру пошаље бар један прецизан “ритерн” и стави му до знања с киме има посла.
Ништа од тога. У страху да не разљути госта и понашајући се као кротка домаћица, водитељка је брже-боље прелазила преко полунепријатних питања (кафана као први објекат Београда на води, Железара, пад хеликоптера…) и набацивала му лопту да би он могао ефектно да поентира. Наш премијер јој чак није дозволио ни да прочита унапред припремљена питања, толико је киптео од жеље и пуцао од нестрпљења да гледатељству саопшти све податке које има, да прикаже све слике и графиконе, да каже све што је наумио.
Каква питања, какви бакрачи…
Било је то вече демонстрације немоћи новинарства, као кад је Бајерн с 4:1 понизио Реал Мадрид. Одлично припремљен (као да га је спремао Алистер Кембел), наш премијер је понизио новинарство “у гостима”. Била је то још једна пропуштена добра прилика професионалног новинарства. Не зарад себе и потребе да покаже своју моћ, него да потврди своју важну улогу у друштву, и због грађана (и претплатника РТС-а) који (и даље само теоретски и у реклами) имају “право да знају све”.
Гледао сам Упитник широм затворених очију. Од стида и срамоте.
Недорасла водитељка намерно је жртвована и гурнута у чељусти овог политичара. Начин на који је РТС деградирао своју прву ТВ звезду заслужује сваки презир и осуду. Намерно или случајно, РТС ју је положио на олтар удворништва и слугерањства дневној политици. Присуствовали смо срамотном опелу једном занату.
Да се разумемо, није ово текст-нарицаљка над судбином водитељке. Она је од уторка увече постала парадигма јада и беде српског новинарства.
Нема више “упитника”, све је јасно као суза. Каква седма сила; наш премијер сместио је новинаре тамо где и иначе мисли да им је место – у девети круг Пакла.
Искористио је Упитник (РТС 1, 17.3.2015) да високо подигне лествицу надмоћи политичара и ефектно поентирао доказујући бескорисност новинара.
Сваки телевизијски новинар од интегритета који с њим убудуће буде хтео озбиљно да разговара, прво ће морати да од својих шефова и газда добије максималну самосталност, да би уопште могао да с нашим премијером отпочне разговор “један на један”.
Јер овако даље нема смисла: да новинар(ка) буде џак-спаринг партнер одлично припремљеном премијеру.
И сваки пут иста монодрама, без трунке импровизације, у којој нема места за статисту. Новинара.
Још све некако верујем да ће се РТС одважити и изразити одбојност према овој новој врсти мобинга.
Коментари (2)
Остави коментар20.03.
2015.
Tužan dan novinarstva
Bilo je jako tužno gledati sumrak profesije u "Upitniku". Bilo je žena koje su izveštavale iz rata, zemljotresa, pa se nisu toliko tresle od straha kao Olivera Jovićević pred premijerom. Opaska da je najpametnija novinarka je najveći cinizam ikad izrečen u profesiji, jer kakvi su drugi ako je to bila pamet i hrabrost?!
ОдговориGledao sam nedavno jednu drugu novinarku, Tanju Jović kada je intervjuisala Vučića. Na snimku se videlo kako joj se ruke tresu i nije mogla to da sakrije, a snimatelj je slučajno snimio.
Danas Tanja sedi iza Vučića u njegovom timu. Možda je to sudbina i Olivere...
19.03.
2015.
Well done
Svaka Vam čast g. Brkiću! Svaka Vam je na mestu, gledala sam i potpuno se slažem s Vama, voditeljka je bila nema!
Одговори