Вести
01. 04. 2015.
Телевизија заразнија од сваке епидемије
Богаћење новијих тржишних земаља западном свету доноси проблеме крупније и од укинутих радних места.
Потрошачима је постала доступна јефтинија роба плазма екрани, смартфони али с наглим скоком цене сировина (као што је нафта), изгубљена је добит од нижих цена увозних индустријских производа. Један од повратних ефеката је приморавање напредних земаља на већи извоз да би платиле свој увоз. Индустрија која представља 80 одсто светске трговине је опет добила кључну улогу: она омогућава да се плате необновљиви извори.
Климатски поремећаји и ризик од нових епидемија су много већа планетарна опасност. Од почетка седамдесетих број природних и људских катастрофа се утростручио. Две трећине од 25 катастрофа најскупљих за осигуравајућа друштва догодиле после 2001, због климатских поремећаја.
Према ОЦДЕу, пандемија грипа А једна је од највећих претњи по будућност све више повезаног света. То подсећа на велику кугу у 14. веку, кад је нестало 3050 одсто европског становништва, или шпанску грозницу 1918/9, која је однела 40-50 милиона живота. Вирусом САРСа у хотелу у Хонгконгу 2002. инфицирана је једна особа, а авионски транспорт омогућује да болест за неколико дана превали пут с краја на крај планете. И вирус Х1Н1, који би могао усмртити два до седам милиона људи, постао је изузетно брзо преносив захваљујући глобализацији. Стручњаци се слажу у томе да главна епидемиолошка опасност прети од новог облика грипа А на који нисмо довољно имуни.
У крајњим ситуацијама мере против епидемија предвиђају антивирусна средства за чак 80 одсто угроженог становништва. Друге су затварање граница, ограничење кретања и захтев да људи не напуштају куће. Али, политички су оне врло сложене за спровођење. САД су се 1976. суочиле с првим птичјим грипом. У страху да се не догоди нова шпанска грозница, влада је спровела програм опште вакцинације. Брзо се показало се да птичји грип није опасан, иако је 40 милиона Американаца већ вакцинисано неки су претрпели тешке секундарне последице, што је довело до протеста и судских процеса.
Финансијске кризе нису нова појава, али, као и природне катастрофе, све су бројније. Ризични производи, као они настали из сумњивих хипотекарних кредита, брзином муње прелазе из земље у земљу. Долази до критичног тренутка ширења сумње: шта ако је мој сусед преносилац вируса? Међубанкарско тржиште је нагло пресушило лета 2007. кад је то питање постављено. Кад добро крене, свуд је општа еуфорија. Кад лоше крене, све може одједном да се сруши.
Такве кризе су умрежене и могу изазвати екстремне ситуације. Систем може нагло престати да ради, налик на електричну мрежу која због малог квара оставља читав град у мраку. Сложени системи су уређени по законима статистике који ретке догађаје чине учесталим. Тако бива и с кризама, финансијским, епидемиолошким, информатичким...
Дакле, нова препрека је произишла из сложености. Треба ли се бојати да је она превршила меру? Јучерашњи живот нам изгледа мирнији само јер је био једноставнији. Али, потпуно је погрешно уверење да је свака сложеност по себи добра пошто је „природна".
Рђав је аргумент чињеница да се човек „одувек" успешно одупире опасностима које сам изазове. Бројне цивилизације у прошлости су ишчезле (Маје, Сумери, Ускршња острва...) јер нису успеле да се изборе с еколошким проблемима које саме створе. Може ли се имати вера у науку и државе, да ће спречити најгоре? Али наука је непредвидива, а државама управљају владе којима је више стало до тога да умање народно незадовољство овде и сад, него да предвиђају будуће кризе.
Глобализација је несумњиво хибридан процес. Прво, довелаје до криза у којима проживљавамо тридесете године прошлог века, пробудила старе националне страсти, оживела меркантилизам по којем трговина значи рат међу народима. Али, она је и позорница новог глобалног друштва, потпуно умреженог, због чега избијају нове болести које подсећају на велике епидемије у средњем веку.
Интернет има улогу која је до јуче припадала електрици, организујући изнова производни и друштвени простор. Телевизија је, улазећи у домаћинства, тихо пореметилауслове живота.
Роберт Патнам је оптужује да је код Американаца изазивала пораст индивидуализма, што је утицало на прихватање неједнакости. Данас друштвене мреже одређују јавни простор. Можемо ли се надати да спремају васкрсење грађанског духа на светском нивоу? Патнам мисли да не.
Данас су у интернету оличене две противречне тежње: једна је сродна телевизији, друга телефону, а вуку у супротном смеру. Филм „Друштвена мрежа" приказује како је Марк Закерберг створио „Фејсбук". Организујући избор за мис на Харварду са студентима који су умрежени, запазио је да је учесници гласају за девојке које су већ упознали! Фејсбук, дакле, повезује оне који се познају! Исто важи за телефон. Он омогућава да се зове широм света, али већина комуникација је између људи у истом граду. Као и интернет.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.