Вести
10. 04. 2015.
Контраверзни левичар
Молотовљев коктел који је у уторак вече бачен на породичну кућу Милорада Вучелића у Црвенки неће, како је сам рекао, ни за педаљ утицати на његову друштвену улогу, нити ће се одразити на „слободну, патриотски оријентисану уређивачку политику недељника Печат“, чији је он главни уредник.
Не желећи да спекулише о могућим мотивима напада, Вучелић ће сачекати да полиција уради свој посао.
Ипак, летимичан поглед на његову биографију говори да полиција неће имати лак посао да идентификује починиоца, пошто је овај новинар и политичар као ретко ко на овим просторима успео да створи импресивну листу непријатеља.
Вучелићу ово није први пут да му имовина страда од руке непознатих починилаца.
Двојица нападача су 1997. у Будви аутоматским оружјем изрешетали његов „ауди“. Спекулисало се да је напад имао некакве везе са шверцом цигарета, али је цео инцидент, као и већина других у том периоду, остао без одговора.
На јавну сцену је ушао преко новинарства, пишући за „Књижевну реч“, „Књижевне новине“, „Политику“ и „НИН“.
Од 1977. до 1985. био је директор Студентског културног центра.
Уредник културне рубрике НИН-а постаје 1985. године, а на тој функцији задржаће се до 1991. Био је и управник „Звездара театра“ и уметнички директор „Будва град театра“.
Најзначајније ставке његове новинарске биографије настају деведесетих када долази на чело РТВ Нови Сад, а затим постаје и генерални директор РТС-а.
За његовог вакта државна телевизија је била најпознатија по ратнохушкачкој пропаганди и кадровским чисткама идеолошки неподобних новинара.
Деведесетих почиње и његова политичка каријера која је увек орбитирала око СПС. Од самог учлањења, 1992, креће његов успон. Већ наредне године постаје народни посланик, а убрзо и шеф посланичке групе СПС-а.
У почетку идиличан, његов однос са Слободаном Милошевићем је захладнео 1995. када бива искључен из партије.
Накратко се враћа у СПС, али до 2000. његова политичка каријера стагнира. Потом оснива Демократску социјалистичку партију, коју 2003. припаја СПС-у.
Када је 2006. од Ивице Дачића изгубио трку за председника странке, замрзава чланство. Мира Марковић је за њега рекла да „не може да одоли туђем новцу, туђим женама и туђим партијама“.
Близак је пријатељ Јовице Станишића. Тренутно директор и главни уредник „Печата“, председник управног одбора „Комуне“ и један од потпредседника Партизана. Велики је заљубљеник у рукомет.
Ожењен је и има двоје деце сина Бранислава и кћерку Ану.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.