Вести
11. 06. 2015.
Јанковић: Овакве појаве су шира тема од моје безбедности
Иако правни стручњаци протеклих неколико дана позивају тужилаштво да реагује, оно то није учинило ни пет дана након што је на насловној страни једног таблоида освануо својеврстан оглас у којем се нуди милион динара за информацију „која би довела до утврђивања праве истине о „самоубиству“ Предрага Гојковића у стану заштитника грађана Саше Јанковића“.
Ни сам заштитник, како нам је потврдио, неће да реагује, упркос томе што му је овим јавним позивом угрожена безбедност.
Такве појаве су много шира тема од моје личне безбедности и мира, па препуштам другима да на њих реагују, ако сматрају да треба, каже Јанковић за Данас.
Међу онима који сматрају да у овом случају има посла за тужилаштво, јесте директор Комитета правника за људска права (Јуком) Милан Антонијевић.
Хајка коју смо видели на насловној страни може бити основ за кривично дело расне и друге дискриминације. Конкретно, у ставу који се односи на прогањање организације и појединаца који се залажу за равноправност људи. Тужилаштво мора да изнесе свој став о томе и да испита има ли основа за покретање неког поступка, указује Антонијевић.
Он додаје да се у Србији многе ствари дешавају када постоји политичка воља, „што овде није случај“, те да због тога државни органи не реагују.
Према његовом мишљењу, вишенедељна хајка на омбудсмана у овом таблоиду је „дигнута на виши ниво“ и сада му је, јавним позивом, угрожена и безбедност.
Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић каже за Данас да у овом случају има посла за тужилаштво, и да НУНС није реаговао саопштењем „јер нема сврхе“.
Никада нисам видео нешто слично, ни у нашим ни у страним медијима. Овај потез је несхватљив и превазилази све оно што је сврха медија. То је све мање дневни лист, а све више преки суд за неистомишљенике сматра Обрадовић, оцењујући поступак уредништва таблоида као потпуно неприхватљив и са етичког и са професионалног аспекта.
Према његовим речима, нико не треба да буде заштићен од стране новинара, али треба разликовати истраживачки рад од „писања потернице“. Тужилаштво треба добро да размотри поменуту насловну страну, јер ту се прејудицира да постоје некакви докази, да их неко поседује и да може да их достави редакцији. Прејудицира се нечија кривица. То би могло да се третира као кривична одговорност, али овде није ствар у тужилаштву већ у атмосфери која је креирана а на коју нико не реагује каже Обрадовић, додајући да НУНС није реаговао, јер се поставља питање сврсисходности „с обзиром на то да је реч о медију који свакодневно крши етички кодекс“.
Са друге стране, Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, каже за Данас да је „историја новинарства пуна сличних примера, с тим што за информације више не плаћају само таблоиди“.
Најсвежији је случај Викиликса, који је управо понудио 100.000 долара награде ономе ко прибави текст TransPacific Partnership трговинског уговора. Иако мислим да Викиликс не би исплатио ову суму за преднацрт или прву верзију уговора, какве код нас објављују угледни медији, већ само за финални текст, истиче Смајловићева.
Пређена граница слободе говора
Професор права Богољуб Милосављевић оцењује за Данас да је прогањање Јанковића на овај начин недопустиво. „Написана реч носи са собом одговорност. Овим позивом је и те како пређена граница слободе говора. Тужилаштво би требало да реагује, јер овде има не само дела узнемиравања јавности, већ и угрожавања нечије безбедности и сигурности, наглашава Милосављевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.