Вести
19. 10. 2015.
Извештавање о корупцији: Нема помака без заштите новинара
Колико медији у Србији озбиљно приступају извештавању о корупцији у друштву, у којој мери су савезници друштва у борби против корупције, колико су новинари и новинарке едуковани за извештавање о овој појави, само су нека од питања на која су посленици јавне речи на скупу у Пријепољу, у организацији овдашње ТВ Форум, покушали на нађу одговор.
Професионализам и свест о јавном интересу је суштина борбе медија против корупције. Међутим, за несметан рад потребна је економска сигурност, едукација и неутралисање притисака на медије мишљења је Стојан Марковић из „Чачанских новина “.
„Нажалост мислим да задуго нећемо имати слободне медије у Србији, бар док је оваква власт. Пример је „Инсајдер“ ТВ Б92. И када успете да продуцирате једну такву емисију, аутор долази у велике проблеме и то нису нормални услови за рад", подвлачи Марковић.
У свакодневној трци за новцем којим се морају обезбедити најосновнији трошкови редакције нема се времена за истраживачко новинарство. Ово је посебно изражено код локалних медија.
Ако га и има то је наручено из центара моћи, било политичких или економских појашњава Исхак Слезовић директор и главни и одговорни уредник Радија Сто плус из Новог Пазара, Слезовић каже да је од свега најважнија заштита новинара.
„Често се дешава да новинар који се бави истраживањем је у животним проблемима, а да га нико не заштити. Мислим, пре свега на државу, на систем. Тако да је то један разлог. А други, зашто би се неко бавио истраживачким новинарством, за плату од 200, 300 еура", пита се Слезовић.
Иван Ковачевић из „Подрињских новина“ из Шапца сматра да се неки озбиљни рад на темама везаним за корупцију везује за центалне медије. Ипак и они су у мањини. Код медија на локалу, каже Ковачевић, велики је проблем мала средина и страх од замерања моћницима од којих често зависи и опстанак медија.
„Ми смо објавили плате општинских функционера. Тог тренутка сви оглашивачи који су тада били код нас су нам рекли - па да ли сте ви нормални ми нећемо више са вама да сарађујемо, навућићете нам неку беду. Мада су те плате шест месеци касније објављене на сајту општине, нама се ти оглашивачи никада нису вратили, а ми смо добили епитет да смо против државе , да смо против локалне власти", подвлачи Ковачевић.
„Медији у Србији се врло мало и површно баве проблемом корупције. То се већином своди на полицијска саопштења или изјаве званичника који преносе резултате полиције или тужилаштва. С друге стране, имамо цурење података из предистражних и истражних поступака, па имамо медије који сазнају ко ће бити ухапшен, и то свакако није озбиљан приступ у борби против корупције", мишљења је Златко Минић из невладине организације Транспаретност Србија.
Према последњем извештају „Транспаренси Интернешенела“ од децембра прошле године Србија је била на 78 месту по корупцији од 180 земаља са врло ниским индексом од 41 од 100. Све испод 50 је јако лоше, упозорио је Минић.
"Од медија не би требало да очекујемо да да раде оно то што је делатност полиције или тужилаштва, али би познавањем обавеза преузетим Стратегијом и Акционим планом за борпу против корупције, могли да препознају где могу извршити притисак да би се успешније процесуирала корупција", каже Минић.
„Медији би могли да инсистирају на томе шта се дешава са увођењем кривичног дела незаконито богаћење, које је такође предвиђено Стратегијом и Акционим планом. То би омогућило процесуирање када је корупција тешко доказива, да неко ко је државни службеник или има нека јавна овлашћења, има имовину која је у нескладу са његовим приходима, за коју се може посумњати да је стекао из корупције. Мислим да је овде простор за деловање медија, да врше притисак на државне органе да раде, јер врло мало могу сами да ураде у откривању случајева корупције", наводи Минић.
У истраживању које је ТВ Форум из Пријепоља спровела медјђу новинарима и новинаркамау оквиру пројекта „Унапређење новинарског и медијског професионализма и стручности у циљу борбе против корупције“ координаторка пројекта Сања Малешић за РСЕ истиче да су новинари и новинарке између осталог навели, да нису довољо едуковани за извештавње о корупцији, и недовољно информисани о раду Агенције за борбу против о корупције.
Истраживање је показало и да се о корупцији извештава селективно и сензационалистички.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.