Вести
22. 10. 2015.
Слобода ћутања
Када је хрватски премијер Зоран Милановић Србе назвао „барбарима”, није се огласило Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) да га осуди за говор мржње. Мора да су имали слободан дан. После је Милановић пробао да се извуче, али се додатно углибио, препуштајући барбарско порекло мигрантима муслиманима.
Али, ако за Милановића имају оправдање, јер је Хрватска тамо далеко, припадници Удружења су усред Новог Сада, на јавном скупу „Шетња за Војводину”, пречули говор социолошкиње Јање Беч Нојман. На обележавању годишњице „јогурт револуције”, која се, узгред, догодила 5. октобра, али 1988, она се понадала како је циклус акинџијског живљења завршен.
Ко су те акинџије и какве везе имају са боркињама и борцима за слободу говора? Акинџије су, рекла је Јања Беч Нојман, прелазили Саву и Дунав, долазили у Војводину, пљачкали, палили, убијали и страхом празнили територије кроз које је касније војска могла да прође. И тај, акинџијски период Војвођани живе од јогурт револуције.
Извештач „Слободне Европе” није приметио ништа акинџијско у говору социолошкиње која се залаже за аутономију Војводине. Њено залагање је легитимно и спада у домен слободе говора.
Али, за разлику од ње и извештача „Слободне Европе”, епископ бачки Иринеј Буловић и водитељка РТС-а Оливера Јовићевић имају озбиљан разлог да уздрхте од забринутости. Удружење је Иринеја оптужило за говор мржње и хушкање, јер је у емисији „Упитник” позивао на крвопролиће и понижавао албански народ, док Оливера Јовићевић наводно није реаговала, већ је ширењем стереотипа, неистина и полуистина доливала уље на ватру, тврди даље НДНВ.
Ни епископ бачки, као ни социолошкиња Нојман, нису се кретали по магистрали политичке коректности, па се Буловићева констатација о Албанцима као „нешколованим дивљим племенима…” може сматрати у најмању руку непримереном. Као акинџијска предисторија новије историје Војводине. Али, зашто је право које је дато Нојмановој и репортеру „Слободне Европе” одузето епископу бачком Иринеју, Оливери и РТС-у?
Људи и удружења који су се наметнули као монополисти у држању моралних лекција, не допуштају право неистомишљеницима на сопствену памет. Самопроглашени борци за права слободу говора то допуштају искључиво својој идеолошкој сабраћи. Остали треба да ућуте или се, у супротном, провлаче кроз топлог зеца у јавном простору.
Подразумева се да је за туђе изјаве крив и медиј који их је објавио. Осим ако није слободан, као „Слободна Европа”. Недавно је јавни сервис постао мета напредњачких неправедних критика, преневши мишљење колеге Зорана Пановића о рођенданској журци СНС-а. Владајућа странка је одмах пожурила да оплете по Пановићу, уз притисак и оптужбе на рачун РТС-а. Тема је био говор Емира Кустурице који је изиритирао британског амбасадора. За разлику од нас овдашњих, мистер Киф је показао задивљујућу – слободу ћутања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.