Вести
16. 12. 2015.
Жене у медијима 3,5 пута мање заступљене од мушкараца
Жене су у српским медијима актери у 22 одсто прилога, три и по пута мање од мушкараца, што је испод европског и светског просека, показали су резултати истраживања "Ко прави вести", који су данас представљени у Скупштини Србије.
Истраживање, које је спроведено у оквиру пројекта "Global Media Monitoring", показало је и да је само осам одсто прича у медијима тематски посвећено женама, а три одсто питању родне равноправности.
У политичким вестима жене су присутне у 14 одсто случајева, а у области "познате личности, уметност, медији и спорт” у 44 процента. Жене су присутније од мушкараца као домаћице, сексуалне раднице, здравствене и социјалне раднице, у групи деце и младих или као познате личности, глумице или уметнице – односно, у професијама нижег друштвеног статуса и онима које се посматрају као "женске".
Жене су медијски готово невидљиве као академски струцњаци и професори, у осам одсто случајева, а као менаџерке или предузетнице само у четири одсто.
Када је реч о раду у медијима, у скоро 58 одсто случајева жене су презентерке и водитељке, док је светски просек 37 процената.
Ни са новим медијима, слика се не мења значајно, а према речима професорке ФПН-а Сњежане Миливојевић, која је руководила истраживањем, жене су три пута више од мушкараца жртве узнемиравања на интернету.
"Циљ је да до 2020. године имамо медије без мизогијиније и сексизма", истакла је она и додала да се ствари у корист жена мењају споро и да су наши медији, а пре свега информативни порграми, који су били у фокусу истраживања, доминантно мушки.
Она је истакла и да се код мушкараца углавном цене искуство и стручност, док су жене чешће у медијима због своје младости, лепоте и "неискуства".
Према речима поверенице за равноправност Бранкице Јанковић, бројне су ситуације у којима та институција реагује упозорењем на непримерен садржај у медијима.
"Слика о женама је пуна стереотипа, а извештавање је често сексистичко", указала је она.
Како каже, додатан проблем представљају и рекламе, у којима су жене често представљене неадекватно и нереално. Појава жена на важним функцијама је позитивна, али још увек недовољна, додала је Јанковић наводећи да је неприхватљиво што је у јавности поставља питање да ли би жена могла да буде министар одбране.
"Зашто не би могла да буде? По чему се тај ресор разликује од просвете или здравства", упитала је Јанковић.
Координатор Женске парламентарне мреже у Скупштини Србије Вера Пауновић истакла је да је став те мреже да жене морају бити присутније у медијима, те да се мора више пратити рад народних посланица. Важно је, како је рекла, да се види у медијима свакодневан рад посланица, подсећајући да је 2000. године у скупштини било 20 посланица, а да их је данас 84, што Србију сврстава на високо 23 место у свету.
Као посебно важно истакла је да је током расправе о буџету усвојено шест амандмана Женске парламентарне мреже и да је то први пут да је усвојен буџет у који је уведено родно буџетирање. Истраживање је изведено уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, чији је представник Јан Луенебург рекао је да се нада да ће се подићи свест медија па је потребан избалансиран приступ, кад је реч о извештавању о женама.
"Позивам медије да промовишу напоран и вредан рад медија", поручио је Луенебург.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.