Вести
16. 12. 2015.
Хоће ли Србија преживети укидање „24 минута“
Да је навика чудо, потврђено је пре две недеље. Лепо смо се сместили поред малих екрана негде око 21 час и чекали. Уместо „24 минута са Зораном Кесићем“, понуђен нам је, ни мање ни више, један од домаћих класика - „Полтрон“ за Љубишом Самарџићем и Зораном Цвијановићем. Случајно или не, неке симболике има.
Елем, нисмо стигли ни да се поштено опростимо од Кесића и његове екире из Њузнета, а „24 минута“ полако али сигурно одлази у историју.
Својевремено смо у једном фином друштву причали о томе како би грађане Србије више погодило укидање Кесићеве емисије него забрана рада ДС.
То се, међутим, није десило.
Јесте нас погодило ономад када је једна епизода „каснила“, па се скупио неки фин свет испред телевизије. Можда смо легли на руду и због тога што је „истекао уговор“, па је „укидање“, лепо и практично упаковано у новогодишњи и божићни пакетић који је уручен Кесићу и екипи нешто раније.
Здрав разум ипак намеће други резон.
Какав уговор, какви бакрачи, какви преговори у будућности, какав крај сезоне која је трајала два и по месеца...
Тај мали прозор пун позитивног духа, сатире и апсурда, морао је да доживи спуштање ролетне.
Замислите каква би била емисија у суботу, 5. децембра: Полиграф пао због Вучићеве истине, Колика је зарада Оље Ковачевић, питају порески обвезници Стефановић, Вулин и она симпатична народна посланица, Коначно - „Последњи чин“ атрактивнији и гледанији од оног са Дражом и Калабићем...
Оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да је последња епизода имала 12 минута реклама. Тог прихода се неко одрекао.
Ко је тај маркетиншки стручњак који би пре платио рекламу током 127. репризе „Полтрона“, него у „24 минута“.
Србија је постала занимљива земља.
У нашој отаџбини се укидају емисије које су гледане и које доносе новце.
Нешто слично се десило и са „Утиском недеље“, сећате се.
Вероватно има и напредњака који би радо гледали и Зоран Кесића и Ољу Бећковић, него Мацу, Станију, Орлове и осталу менажерију. Добро, можда дискретно, али би волели.
Преживели смо ми много тога.
Некада су и целе телевизије биле „укидане", а о новинама и да не говоримо.
Ништа се нарочито неће десити.
У новогодишњој ноћи ће нас сачекати прегршт ријалити програма и народњака.
Политичари ће говорити о успесима у овој и још бољој ситуацији у Новој години, само неће бити никога ко ће то све да окрене на шалу, ко ће апсурд да додатно изанализира и стави га тамо где треба.
Нема још много тога данас у Србији.
Утисак је да се креатори наше стварности и свакодневице неће смирити док све телевизије и новине не буду личиле на Пинк и Информер.
Када нам државни удари буду сервирани у истом тренутку на свим програмима, попут конференција за штампу у Влади Србије, тада ће ваљда стати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.