Вести
16. 12. 2015.
Шармирање и шамарање у култури
Када је у августу 2013. године Иван Тасовац постао министар за културу, осим огромне подршке јавности, имао је и подршку унутар Владе.
На седници Одбора за културу Скупштине Србије на којој је разматран буџет за 2014. годину, представници Министарства финансија изјавили су да је личним шармом Тасовац успео да обезбеди додатна средства за културу.
Управо од 2014. године у буџету овог министарства налазе се и паре намењене јавним медијским сервисима (РТС и РТВ), као и другим видовима информисања, што је било више од половине тог буџета.
У овом тексту биће рећи о средствима намењеним култури, рачунајући ту и трошкове самог Министарства.
У ту 2014. ушли смо са оптимизмом који је уливао нови министар и са пристојним парама за културу које су тада износиле преко осам милијарди динара, односно нешто мање од 0,9 одсто укупног буџета Републике, дакле на прагу оног сањаног: један одсто за културу.
Оптимизам, као и подршка Тасовцу, полако су се топили и у јавности, а изгледа и у Влади.
Оно шармирање на почетку мандата трајало је до првог ребаланса за 2014. годину.
По том ребалансу овај ресор добио је више пара, али су се оне „улиле“ у информисање, чак се и од културе уштинуло, па је за културу остало око 7,5 милијарди.
Нешто мало мање било је у 2015. години.
То смањивање постаје озбиљно у 2016. години.
Тако од жељених један одсто култура пада на 0,69 одсто.
У 2016. години смањују се средства за инвестиције у Народни музеј и Музеј савремене уметности, средства за пројекте из области културног наслеђа, (победили смо у Унеску и довољно), плате и још неке ставке.
Повећава се износ за програме установа савременог стваралаштва, претпостављам да би се колико-толико Филмском центру надокнадио приход који се за филм обезбеђивао од РАТЕЛ-а и РЕМ-а, а укинут доношењем медијских закона.
Средства за инвестиције у музеје су са разлогом смањена, јер се и не троше како је планирано.
У овој години остало је неискоришћено више од 1,4 милијарде динара. (Од МСУ 975 милиона, од Народног више од 450 милиона).
Заблуда је даје основни разлог што се ови музеји не завршавају недостатак пара.
За ове реконструкције су у свим годишњим буџетима била планирана значајна средства.
Тасовац је ове године у свом маркетиншком надахнућу поставио сатове и одредио датуме, часове и минуте отварања музеја.
Онда се десила хаварија са Музејом савремене и јавност је бар донекле могла да схвати да су неорганизованост, мешетарење, бријање, а не недостатак пара, главни разлог што су музеји и даље затворени.
Тасовац је преузео „командну одговорност“ за МСУ, али је суштинску пребацио на директора Јована Деспотовића.
Деспотовић је смењен, а Тасовац је похвалио руководство Народног музеја које одговорно и у складу са плановима (и сатовима) ради на реконструкцији.
Сат на Народном музеју треба да се заустави 10. маја 2016. године, тј. музеј треба да буде отворен.
А према ономе што пише у буџету, отварања Народног музеја неће бити. Бар не тада.
За Народни музеј у 2015. било је планирано да се уложи преко 640 милиона динара.
Очигледно да радови нису извршени, јер је досад потрошено нешто преко 150.
У буџету за 2016. за реконструкцију Народног музеја издвојено је 300 милиона, али се зато у 2017. години планира више од милијарду динара.
Значи, најобимнији радови у 2017!
Нема шансе ни да се у тој години изведу радови вредни милијарду динара.
На велику жалост и срамоту свих нас, могу да се кладим да ће се у следећем буџету појавити 2018. година и паре за реконструкцију Народног музеја.
Реалистичније делује план за Музеј савремене уметности: 500 милиона динара у 2016. и још 472 милиона у 2017. години.
Могло би да се заврши, ако опет не буде некаквог џапања око избора извођача радова.
И кад смо већ код тих незавршених послова, питање је шта би са тих милијарду и четири стотине милиона динара које су биле планиране за музеје, а нису потрошене.
Нема ребаланса, „први пут у историји“. Наредио премијер!
А где су те паре? Куд су се оне без извршеног ребаланса денуле? Дискреционо распоређене за друге намене? Како без закона?
Рекоше поводом гашења Танјуга и премијер и Тасовац: „Закон је исти за све и мора стриктно да се поштује“.
Ако Вучић не одлучи другачије.
А одлучио је да се не поштују медијски закони и медијска стратегија и поново се у буџет враћају јавни сервиси и то са четири милијарде динара.
Да не би грађани плаћали претплату. Па чије су ово паре у буџету? Уштедело се на платама и пензијама.
Кад су плате у питању, култури је ударен шамар, тек да заболи и понизи.
Паре су ту небитне, тј. ситне.
У Закону о буџетском систему предвиђена су повећања запосленима и у школству и у здравству, социјалној заштити, полицији.
Само културе нема.
То смо већ знали, јер је и овај закон по принципу :“ја дам, ја не дам“ ономад издиктирао Вучић.
Може понека цркавица и пензионерима, некима и једнократна помоћ.
За културу ништа!
Кад су се смањивале плате, запослени у култури били су „равноправни, тј. и њима су смањене плате 10 одсто.
Кад се плате повећавају, запослени у култури више нису „равноправни, за њих нема повећања, њих премијер не зарезује ни два посто.
Није их ни поменуо, ионако га неки нервирају изјавама, твитовима и осталим утицајима.
Мада, ти што јавно причају углавном су слободни уметници.
Запослени углавном ћуте, јер - биће нових отпуштања. Огласио се само Самостални синдикат.
Када би запослени у култури добили повећање од три одсто, као нпр. социјална заштита, за републичке установе било би потребно око 56 милиона динара на годишњем нивоу. (За локалне то би био симболичан издатак.)
И сад нека власт каже да нема. Како има четири милијарде за телевизије?
А Тасовац?
Човек који је као директор „Београдске филхармоније" правио перформансе: „Свирамо по свадбама и сахранама да би пристојно зарадило успео је за две године да износ за плате смањи за око 400 милиона. Сада кад сви добијају неко ситно повећање, само култура ништа, шта он ради? Ћути! Некад је био пијаниста. Да ли сада са заносом у бунилу свира „Реквијем за српску културу? Одсвираћеш га, мајсторе! И - шта ћемо после?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.