„Реч је о једнодневном мониторингу којим је обухваћено 18 медија и 258 текстова, а истраживање је рађено у оквиру пројекта о положају жена у медијима и иза њега стоји тим Факултета политичких наука”, истакла је др Сњежана Миливојевић, професорка ФПН-а, која је руководила овим истраживањем.
Она је констатовала да се медијска индустрија убрзано феминизује – 90 одсто студената новинарства су жене, а учешће жена у српским медијима у 2015. години износи 58 одсто. Светски просек је 37 одсто, рекла је професорка Миливојевић, додавши да жене чине чак 80 одсто презентерки вести на нашим телевизијама.
Истраживање Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) које је спроведено на РТС-у показало је да чак у 90,3 одсто програма јавног сервиса раде жене – оне су углавном презентерке и репортерке. Свега 9,7 одсто вести на првом програму РТС-а праве мушкарци, а највише жена има у јутарњем програму, истакла је Гордана Суша, новинарка и чланица савета РЕМ-а.
Нажалост, додала је Суша, жена никада није била директор Радија Београд, главни и одговорни уредник Радија Београд, ни директор РТС-а. У 57-годишњој историји Радио-телевизије Србије само три жене биле су уреднице информативног програма.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић приметила је да је тема родне равноправности за већину медија синоним за насиље над женама или економско осамостаљивање жена, додајући да се недовољно говори о томе какав је положај жена у јавном животу. Она је такође истакла да неки новинари жене у јавном животу питају оно што никада не би питали мушкарце. „Ја готово сваки дан слушам питања типа – какве су вам боје чарапе, да ли тетовирате обрве, када ћете се удати, да ли ћете родити још једно дете, а недавно ме је новинар питао – да ли ћу се сликати гола за једне дневне новине”, рекла је потпредседница Владе Србије.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да је слика о женама у медијима стереотипна и дискриминаторска, а извештавање често сексистичко. Она је истакла да се жене налазе тек на свакој петој фотографији у „озбиљнијим” рубрикама у новинама – као што су политика, економија и друштво. Чак и када се у медијима налази интервју са женом политичарком углавном се текст илуструје фотографијама из њеног приватног живота, приметила је повереница за заштиту равноправности. Чак ни телевизијске рекламе не нуде слику стварне, већ идеалне жене за коју ради цела индустрија лепоте, због чега погубно делују на женско самопоштовање, закључила је Бранкица Јанковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.