Вести
24. 12. 2015.
Закони добри, медији све гори
Како је могуће да после више од годину дана од усвајања сета медијских закона понављамо да су они добри, а степен медијских слобода и медијског квалитета никада није био гори, оценила је данас професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић и поручила да над тим нема слегања рамена или окретања главе.
Ми смо усвојили сет медијских закона, а сви индикатори медијских слобода и квалитета су у паду, рекла је Миливојевић на округлом столу Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ).
Она је оценила да индикатори урушавања медијских слобода и кавлитета долазе из истих кругова одакле стижу и похвале медијским законима.
Миливојевић је указала да све похвале које стижу медијима у овогодишњем извештају Европске комисије се тичу поглавља 10 која се бави поштовањем ауторских права, дигитализацијом, док су све критике у поглављу 23 које се, између осталог, бави медијским слободама и медијским квалитетом.
То значи да медији постају све бољи као индустрија, све бољи својим власницима, а све гори када је реч о нама грађанима, нагласила је Миливојевић.
Према њеним речима, сет медијских закона огласио је "други талас" медијске транзиције који је фокусиран на изградњу медијског тржишта.
Миливојевић је оценила и да је приватизација медија "скандалозно вођен процес" који је девастирао медијски пејзаж.
Шта је био циљ? Циљ је био својинска трансформација, процес промене власништва и другачијег начина функционсања медија, а овде се то свело на "ко ће шта да купи и ко је чији власник", како распоредити интересну територију по партијској линији и сачувати клијентелистичку структуру, рекла је Миливојевић.
Миливојевић је додала да и први талас расподеле државне помоћи "вришти и показује да што-шта није у реду".
Она је указала да се Србија придружила групи централно-европских држава у којем се показало да је "слободно тржиште једнако слободни медији" илузија.
Миливојевић је поставила и питање јавног интереса у области јавног информисања, напомињући да је законом предвиђен јавни интерес медијског садржаја, а не медијске политике.
Као пример навела је телевизију Пинк која се претворила у приватни јавни сервис.
Доцент на Филозофском факултету Јово Бакић оценио је да би новинари и интелектуалци требало да буду агенти свих грађана, да раде у интересу јавности, наводећи да су у Србији таква три примера Бранкица Станковић, Оља Бећковић и Даница Вученић.
Бакић је, говорећи о укидању емисије Оље Бећковић "Утисак недеље", оценио да јавност није схватила да је укинута емисија која је у најбољем интересу саме јавности. То значи да јавност није одговорна према себи и да није зрела. Јавност не брани оне који бране интерес јавности, грађани су у стању малолетности, упозорио је Бакић.
Бакић је додао да у Србији постоји спрега ауторитарне властии олигархијских структура, "што је најгора могућност".
Када имате ауторитарну власт, онда знате да су медији или услужби власти или су против, али ако имате спрегу ауторитарне власти и олигхаријских структура, значи да имате симулацију демократије, где заправо вишестраначки систем служи као икебана, рекао је Бакић.
Уживате у срећим, ружичастим телевизијама, заглупљујете се ријалити програмима и интелектуално и морално сте отупели.
Таблоиди преносе оно што се дешава у кући "Великог брата" на ружичастим и срећим телевизијама и грађани су, ваљда,срећни и ваљда им тако треба, рекао је Бакић.
Бакић је рекао да ако нема професионалних новинара и храбрих медија постојаће интелектуално и морално отупела јавност. Без зреле и одговорне јавности не можете имати демократско друштво. Без професионалних новинара и храбрих медија нема демократског друштва, поручио је Бакић.
Адвокат Слободан Кремењак рекао је да је тржиште слободно ако се са конкуренцијом "тучеш нижом ценом и бољим квалитетом".
Мени се чини да овде конкуришеш тиме што си ближи власти. Није слободно ни тржиште, а ни медији, додао је он. Сада, на истеку прве године примене модела пројектног финансирања медија, прилика је да видимо да ли је то очекивано или се изродило у нешто друго, рекао је Кремењак и напоменуо да нема чаробног правилника који би једном за свагда решио проблеме медијског сектора.
Треба причати о начинима и механизмима исправљања недостака које смо уочили у примени, рекао је он.
Кремењак је истакао и да је прошле недеље на сајту Европске комисије видео да Унија годинама наручује студије укојима треба да се нађе решење за уочене недостатке успровођењу медијског законодавства.
Да ли је наше министартво наручило неку студију да ли то што смо усвојили се примењује и какви су механизми заотклањање недостатака, упитао је Кремењак.
Он је подсетио да се најављивало да ће ове 2015. годиненпочети израда нове Медијске стратегије, а не види да се почело са радом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.