Вести

04. 01. 2016.

Извор: prelistaj.me, Б92

"Премијер мора да покаже јасну одлучност да се истраже убиства и напади на новинаре"

Мандат Комисији за истраживање напада на новинаре у Црној Гори истекао је крајем године, а да се не зна да ли ће она и на који начин наставити свој рад. То би био довољан, иако није једини, разлог за разговор са Вераном Матићем, председником истоименог тела у Србији које је, на неки начин, било и узор Влади Црне Горе када је пре две године услишила захтеве овдашњих новинара и дела јавности и омогућила формирање независне Комисије.

 

Ипак, мандат црногорске Комисије окончан је а да њеним члановима није омогућен ни увид у сва тражена документа. На другој страни, Комисија за истраживање убистава новинара у Србији остварила је опипљиве резултате: утицала је на подизање прве оптужнице за убиство новинара Славка Ћурувије, хапшење водећих људи тадашње Државне безбедности Србије и почетак суђења, иако је један од оптужених још у бекству; води се интензивна истрага убиства Милана Пантића, док је у случају убиства Даде Вујасиновић, тражено (и омогућено) супервештачење које се управо обавља у Националном форензичком институту у Хагу.

Српска Комисија се у европским оквирима третира као успешан модел за суочавање са некажњивошћу у случајевима злочина над новинарима, о чему Матић често говори на међународним скуповима. Канцеларија ОЕБС-а за слободу медија, у договору са владом Мила Ђукановића, ангажовала га је да анализира рад Комисије у Црној Гори и да понуди препоруке како да се тај рад унаприједи.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Као екперт ОЕБС предложили сте Влади Црне Горе нови модел рада Комисије за истраживање напада на новинаре. У чему се он разликује у односу на досадашњи и шта је разлог томе?

МАТИЋ: Мој је утисак да је Комисија у Црној Гори направљена на начин који није јасно дефинисао посвећеност свих чланова истим циљевима и током рада није остварена довољна доза поверења између чланова.

Стиче се утисак да постоји унутрашња супротстављеност између чланова Комисје из реда медија и невладиних организација са једне, и представника власти (кроз представнике МУП-а, АНБ и тужилаштва) с друге стране.

Апсолутно је неопходно утврдити све грешке и опструкције у досадашњим истрагама, али то је само један део посла, који би требало да буде првенствено у функцији ефикаснијег рада истражних органа и тужилаштва. Чини ми се да ту није направљен модел који би те процесе претворио у квалитетни искорак, већ се догодила поларизација, што значи да се перспектива решавања случајева враћа у позицију од пре оснивања Комисије. Свакако је квалитативна разлика у томе што су представници медија добили увид у низ докумената који им нису раније били доступни, но и ту има неразумљивих недоследности са документима које је доставио МУП, са пуно непотребних затамњивања имена. Ова мера је створила додатно неповерење, нарочито због тога што су из другог извора, тужилаштва, иста документа била достављена без затамњивања.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Видите ли простор за напредак?

МАТИЋ: За време рада Комисије, било је и решених случајева и неких помака, али системски проблем који је створен једноставно није дозвољавао да се направи еволуција и да се види јасна намера свих актера да се јединствено ради на решавању убиства Душка Јовановића и других случајева драстичног насиља над новинарима, медијима, њиховој имовини, и слично.

Ја бих увек саветовао оно у чему имам искуство, а то је да је важно створити модел Комисије која ће помоћи да се врхунски национални интерес – решавање ових случајева – реализује на најбољи могући начин. И да се у томе ангажују сви они чија је то дужност, али и они којима ће решавање ових случајева помоћи да боље, квалитетније и безбедније раде свој основни посао, а то су новинари.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Шта су предуслови да би Комисија радила?

МАТИЋ: Веома је важно исказати са највишег нивоа власти решеност и посвећеност циљевима, а то је да се ефикасно реше сви случајеви али и да се утврде грешке и опструкције. Пошто су институције показале до сада да не могу из различитих разлога да реше најбитније случајеве, новинарска заједница се укључује у доброј вери и заједнички се праве модели. У нашем случају, то је значило да ја као председник Комисије у сваком тренутку имам отворену линију са премијером Србије који би реаговао у сваком случају када му пријављујем неку врсту опструкције, тешкоће у прикупљању података или у функционисању институција које треба да се баве истрагом.

Мислим да је веома важно да постоји директан стални контакт на нивоу премијера и председника Комисије, а рад истражних тимова да буде познат члановима Комисије или председнику, и да представници медијске заједнице у Комисији на различите начине помажу и подстичу рад истражних тимова.

Такође сам имао прилику да се обраћам и члановима Бироа за координацију служби безбедности са веома јасним проценама и захтевима према водећим људима свих служби безбедности. Имам редовну комуникацију са министром полиције, директором полиције, директором БИА, Републичком јавном тужитељком, итд., наравно све у оквирима циљева Комисије.

Мислим, дакле, да је сличан модел са неким варијацијама потребан и у Црној Гори.

Ја сам стекао утисак да постоји жеља и врха власти да се мења и структура Комисије и начин рада – са циљем да се постигне напредак. Мислим да је веома важно да постоји директан стални контакт на нивоу премијера и председника Комисије, а рад истражних тимова да буде познат члановимаКомисије или председнику, и да представници медијске заједнице у Комисији на различите начине помажу и подстичу рад истражних тимова.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Како би Влада, односно премијер, могли директно да се укључе?

МАТИЋ: Ако није могуће, из различитих разлога, остварити директну координацију на нивоу премијера и председника Комисије, морају се поставити особе које су овлашћене да кооридинирају комуникацију између Комисије, владе и истражних тимова. Истражни тимови, наравно, раде у оквирима закона, али координација са Комисијом треба да им помогне у остваривању ефикаснијег рада, на начин на који се ничим не нарушава законодавни систем. Пошто је често реч о старијим случајевима на различите начине је неопходно укључити и ширу јавност како би се постигао напредак. Често је довољно само показати јасну решеност државе да реши ове случајеве и да у континуитету то показује, како би се преокренуо однос јавности и институција у смеру позитивног приступа.

Мислим да је важно да се од стране премијера покаже јасна одлучност да се реше нарочито најтежи случајеви убиства и покушаји убиства, као и тешког насиља над новинарима, али и свако друго насиље.

Потом би било важно да се овласти особа која је високорангирана у Влади, која би могла битно у име премијера да учествује и дневно у остваривању ефикасне организације и стварање свих услова да се истрага динамизира и учини ефикаснијом, као и да се искористи на сваки могући начин, допиринос невладиних организација, експерата, медија и новинара, и да учини све што је потребно да се успостави поверење између владе и медијске заједнице у раду на овим циљевима.

Ја сам већ разговарао са неким могућим кандидатима за ову улогу, и уверен сам да има оних који би не само то могли да ураде, већ су и заинтересовани да учестувју у томе да дође до позитивног епилога свих ових случајева. А то је привођење одговорних правди, процесуирање и осуда.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Да ли сте обавештени у раду Комисије којој је управо истекао мандат и како бисте га оценили?

МАТИЋ: Мислим да је веома значајно да се настави рад Комисије у овом или неком другом облику. Међутим, ако није могуће створити механизам по којем ће се заједнички радити са пуним поверењем на остваривању циљева, онда је можда боље да се прекине њен рад или да Комисија добије само улогу надзора над радом државних органа. Ја верујем да је потребно направити нови напор са свих страна да се направи еволуција у сваком облику.

Обавештен сам делимично о раду Комисије и мислим да су представници медија обавили велики посао у анализи досадашње истраге. Нисам имао прилику да анализирам рад истражних органа из разумљивих разлога.

Мислим да је сада управо прави тренутак да се направи нови искорак и да се, између осталог, искористе и анализе представника медија да се направи компетентна анализа и нови планови рада, а да се онда прати и анализира на сваких неколико месеци напредак истраге, како би се успоставило потпуно поверење у истрагу и заједничке циљеве. Верујем да треба променити структуру Комисије како би се избегли конфликти интереса.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Мислите ли да постоји интерес да се реализује тако нешто?

МАТИЋ: Црна Гора је у озбиљном процесу европских интеграција и сигуран сам да је ово питање – које је веома битно за јачање владавине права и јачање институција – од значаја и за Владу и друге институције.

Такође и процес евро-атлантских интеграција, када је реч о позивници НАТО за чланство Црне Горе, подразумева јасну оријентацију ка остваривању безбедности и на начин који подразумева решавање свих нерешених случајева, као и стварање услова да се они више не догађају, односно да буде потпуно јасно да ће сви наредни случајеви бити ефикасно решавани и драстично кажњавани.

Због тога мислим да је наставак ефикасног рада Комисије и инситуција система од изузетне важности за све актере и од највећег националног интереса и када је реч о чојству, и када је реч о јунаштву, онако како га је схватао Марко Миљанов.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Недавно сте гостовали на РТЦГ инсистирајући на одговору шта је са предметом Младена Стојовића, који је претучен након гостовања на Б92. Јесте ли добили одговор?

МАТИЋ: У емисији нисам добио одговор. А подсетићу мог саговорника из Тужилаштва да је обећао да ћу га добити и са тим ћу свакако упознати јавност. Мислим да је то важан случај јер је све ово што причамо и регионални проблем. Сматрам да се у целом региону мора подизати ниво безбедности новинара и морају се решавати стари случајеви, а често их је тешко решавати без сарадње између нових држава на овом простору и њихових институција. Наши истражни тимови су јако задовољни сарадњом са представницима МУП-а Црне Горе и са Агенцијом за националну безбедност.

Верујем да институције из Србије такође посвећено сарађују када је вашим институцијама потребна међународна правна помоћ и сарадња. Као што знате, уредница Инсајдера, Бранкица Станковић управо због нерешавања бројних случајева претњи, али и због процене безбедносних служби, више од шест година живи под полицијском заштитом, а они који су јој претили су на слободи. И вероватно су и даље претња, чим је безбедносна процена негативна. И можда је то најбољи пример због чега је од највишег националног значаја решавати проблеме некажњивости злочина над новинарима. То је јасан индикатор и проблема са којима се, са безбедносног аспекта, суочавају грађани једне земље.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Помињали сте и случај колеге Туфика Софтића?

МАТИЋ: За мене је врло важан случај Туфика Софтића, и одлука тужилаштва да се обустави истрага у случају напада на њега, покушаја убиства.

Чињеница да се у јеку рада Комисијеобуставља истрага и да се жртви саветује да се сама даље бори за истину и правду, порука је која лоше говори о приступу некажњивости. Уместо да држава буде та која ће учинити све, жртва се ставља у позицију додатне виктимизације.

Туфик Софтић је под полицијском заштитом а могући починиоци шетају се по граду у којем живе слободно и потпуно заштићено. Дакле, не само да нису под гоњењем од стране истражних органа већ их држава и додатно штити.

Оваквим приступом жртва остаје жртва и то са позицијом која је гора него што је била пре истраге, а могућим починиоцима гарантује се безбедност да додатно прете, угрожавају и можда организују неке нове активности које би биле угрожавање живота новинара Софтића.

На овом примеру такође треба градити поверење у добру веру свих актера и у креирање заједничких напора да се кривци идентификују, процесуирају и казне. Да новинар може нормално да обавља свој посао а не да живимо парадокс да се дозвољава починиоцу злочина да нормално и даље обавља своје послове из те области за коју је амнестиран.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Регионална сарадња би помогла у овим истрагама, али не знамо да ли су је наши истражни органи уопште користили?

МАТИЋ: Мислим да би се институционализацијом кредибилних Комисија и истражних тимова и њиховом сарадњом у региону ефикасније могли речавати случајеви, да би се могао подизати ниво безбедности и елиминација некажњивости.

Навешћу један пример: у Београду ме је контактирала особа која је из Црне Горе са информацијом о томе да има нека сазнања о убиству Душка Јовановића. Ја сам о томе обавестио представнике Комисије из Црне Горе и организовао састанак са том особом.

О садржају разговора представници Комисије обавестили су чланове Комсиије и надлежног тужиоца. До данас та особа није званично саслушана. Шта год да је разлог, неразумљиво ми је и свакако не доприноси изградњи поверења између представника државе и новинарског дела комисије али и саме јавности. Једноставно, чак и да је процена да та особа нема шта битно да каже или да је то већ проверено, чињеница је да је у овој истрази почињено пуно пропуста и грешака и да би управо због тога требало да буде урађено много више од уобичајеног, како би се јавост убедила да се чини апсолутно све да се дође до позитивног епилога.

Мислим да и у случају колеге Софтића постоји простор за регионалан приступ како би се разрешила могућа ситуација у којој је једна иста особа у једној држави могући починилац или саучесник кривичног дела угрожавања живота, а у другој држави део решења у процесу према починиоцима тешких кривичних дела. Чини ми се да је недопустиво да се било ко ко је покушао убиство или животно угрозио новинара амнестира због сарадње у правосудном процесу у другој држави и да му се омогућава да посредно понавља то дело кроз претње и притиске.

ПРЕЛИСТАЈ.МЕ: Да ли у Србији и даље добијате претње због извештавања Б92?

МАТИЋ: Претњи наравно има, мислим да се оне често реактивирају и због мог ангажмана као председника Комисије. Често су оне генералне и активирају се периодично. Упознат сам са делом оних претњи које су ми упућене директно на адресу, пријављујем их, али сигурно је да постоје и оне претње које се не упућују директно, а које детектују органи безбедности и због тога више од пет година имам 24-сатну полицијску заштиту. Она, иако наизглед представља безбедност, за мене у исто време значи и потпуно ограничавање слободе кретања. Свакако на овај начин ми је ограничене и низ других радњи на које сваки грађанин има права.

Ове године у једном случају полиција је идентификовала онога ко ми је претио. Утврђено је да је то психички болесна особа али, у исто време, криминална прошлост те особе говори о томе да је опасност по мене и већа него у обичним ситуацијама. И поред свега, осуђен је на лечење ван иституција, што значи на слободи. Нисам успео да установим ко је одговоран за контролу лечења, и слично.

У другом случају, откивен је идентитет онога ко је претио и сада се припрема оптужница.

Но, желео бих да посебно истакнем недавни случај понижавања наше новинарке Златије Лабовић од стране министра одбране Гашића којег је одмах потом сменио премијер Вучић, иако то још није спроведено. И после признања Гашића да је учинио нешто потпуно недопустиво, нецивилизовано, и након његовог извињења, и поред извињења премијера и смењивања министра, присталице овог министра наставили су са вређањем, понижавањем и оптуживањем наше новинарке да је она осмислила, уз моју подршку, ову провокацију да се министар испорвоцира како би се… е сад можете набрајати: унизила част једног часног човека, угрозила безбедност земље, економија земље, итд…

То је образац који се може поништити само јасним приниципијелним и ефикасним изрицањем казни видљивих свима у заједници у којој живимо. Једино тако се може градити нови културни модел који обухвата висок степен одговорности представника власти и аутоматизам у санкционисању свих нецивилизованих и насилних активности према свима, а посебно према онима који су посредници између власти и грађана, и према онима који су пси чувари демократије.