Највећи донатори, попут Фонда браће Рокфелер, Чарлса Стјуарта Мота, Отвореног друштва или Националне задужбине за демократију (НЕД) добро су познати српској јавности. Ипак, међу десет најважнијих дародаваца НВО сектора има и оних за које је мало њих чуло, попут Оак фондације, Фондације белгијског краља Бодуена или организације Мама кеш. Ипак, сви они имају милионске грантове који су намењени организацијама регистрованим у Србији.
Ове фондације имају много тога заједничког. Представљају се искључиво као филатропи чије су донације усмене на јачање цивилног друштва. Осим тога финансирају родну равноправност, женска права, демократску праксу, промоцију особа са мањинском сексуалном орјентацијом...
Ипак, њихов утицај на светску политичку сцену неспоран је.
Као што смо јуче објавили, познато је да се НЕД, једна од најзначајнијих америчких фондација, финансира из америчког буџета. То довољно говори о повезаности цивилног сектора и званичних политичких структура како у САД-у тако и широм света. Није занемарљив ни значај организација у Србији које имају подршку западних земаља. Чак је и премијер Вучић у неколико наврата, након критика западних амбасадора, покушавао да изглади односе са њима.
Фондација Чарлс Стјуарт Мот, од 2006. године, највећи је донатор нашег цивилног друштва којем је уплатила 6,4 милиона долара. Ова организација, чије је седиште у држави Мичиген, новац је разделила кроз 59 грантова. Највише долара уплатили су Траг фондацији (1,57 милиона), Фонду за хуманитарно право (800.000), Иницијативи младих за људска права (685.000), Грађанским иницијативама (590.000), Београдском фонду за политичку изузетност (480.000)...
Занимљиво је да је Мот финансирао и неке јавности непознате организације попут организације Каталист којој је прошле године уплаћено 180.000 долара за „јачање филантропије” на западном Балкану. Управо ова „ова област деловања” наведена је као мисија ове организације на њеном званичном сајту. Јавности је поприлично непознат и Heartefact фонд, у чијем су управном одбору Биљана Србљановић и Горан Милетић (члан организационог одбора Параде поноса). Heartefact фонд је од Мот-а добио 435.000 долара за уметничке пројекте, подршку, обуку запослених, филмски фестивал у Призрену...
Друго место на листи највећих донатора нашег цивилног друштва заузима Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша, кровна организација која има канцеларије широм света. Од Сорошове централе у Њујорку организацијама у Србији уплаћено је 5,7 милиона долара од 2006.. Сорошева организација уплатила је значајне своте Фонду за хуманитарно право (1,45 милиона долара) за „подршку у промоцији правде и одговорности за кршење људских права у бившој Југославији”, подаци су Фондација центра, установе за коју се сматра да има најажурнију базу података о повезаности светских фондација. Сорош је помагао рад Београдског фонда за политичку изузетност, Групу 484, Центар за интерактивну педагогију, агенцију Бета, Удружење тужилаца Србије (2013. године уплаћено 50.000 долара за ефикаснију сарадњу са цивилним друштвом), Центар за културну деконтаминацију... Иначе, Џорџ Сорош помаже цивилни сектор у Србији преко Фонда за отворено друштво, Фондације за промоцију отвореног друштва и Института за отворено друштво( који је 2011. године уплатио 272.000 долара Ромском центру за развој демократије).
Треће место међу највећим донаторима у Србији заузима Фонд браће Рокфелер који је донирао 5, 6 милиона долара кроз пет грантова. Овај фонд уплатио је на рачун Траг фондације 1,5 милиона долара, али је помагао и Београдском фонду за политичку изузетност, Фонду за хуманитарно право, Грађанским иницијативама...
Јавност се још сећа хапшења косовског Албанца Хасана Абазија 2012. године, по потерници за шпијунажу. Његов син Хаки Абази у том тренутку је био председник Рокфелерове фондације за западни Балкан. Хаки је за медије изјављивао да је обавестио своју организацију о хапшењу свога оца, што је сматрао делом предизборне кампање. Хасан Абази брзо је пуштен из притвора.
На четвртом месту на листи донатора српског цивилног друштва, на сајту Фондација центра, налази се Сорошева Фондација за промоцију отвореног друштва која је од 2006. уплатила 3,7 милиона долара за свој огранак у Србији.
Српском НВО сектору новац уплаћује америчка верзија белгијске Фондација краља Бодуена. Од 2006. уплатила је 2,63 милиона долара. Највећи део колача припао је Центру за ненасилну акцију Срђе Поповића, познатијем под називом Канвас (2,59 милиона долара).
Из Канваса су поручили да Фондација краља Бодуена не подржава политичке пројекте.
„У овом тренутку фондација белгијског краља подржава око 2.000 пројеката међу којима су многи образовни и научни”, кажу из Канвас-а.
Један од великих дародаваца наших организација је америчка Национална задужбина за демократију (НЕД ) која је за нашем НВО сектору поделила два милиона долара кроз 47 грантова. НЕД је подржавао Иницијативе младих за људска права (2011. године уплаћено је 200.000 долара за РЕКОМ), Независно друштво новинара Србије (122.500 долара), фонд Heartefact (166.000 долара), порталу Е-новине (87.000 долара), Зајечарској иницијативи (100.000 долара), НУНС-у (93.500 долара)...
На листи највећих донатора, одмах након НЕД-а налази се ОАК фондација билионера Алана Паркера, која је издвојила 1,75 милиона долара. Мисија ОАК-а, како стоји на сајту ове фондације, јесу социјална и еколошка питања, као и помагање особама са посебним потребама. Ипак, највише новца из овог фонда прослеђено је Фонду за хуманитарно право (490.000 долара), Аутономном женском центру (315.000 долара), Удружењу Астра, Реконструкција женском фонду...
Још један од великих донатора је Глобални фонд за жене из Калифорније који је нашим организацијама даровао 1, 2 милиона долара. Једна од највећих женских међународних фондација највише новца уплатила је на рачун Реконструкција женског фонда (415.000 долара), Жена у црном (139.000), Лабриса, организације за лезбејска људска права (95.000 долара)...
-----------------------------------------
Милиони за Траг фондацију
Фондација Траг мало је позната српској јавности, али је, као што смо јуче објавили добила је 3,33 милиона долара од америчких фондација. Чарлс Стјуарт Мот је од 2011. до 2013. уплатио милион долара Трагу, како би „ојачао њену независност”, за организацију тренинга за невладине организације у локалној заједници, за промоцију филантропије...
Траг фондација постоји од 2000. године и некада се звала Балкански фонд за локалне иницијативе. На њиховом сајту пише да обучавају представнике различитих удружења како да дођу до новца неопходног за рад и активности. Осим тога креирају стратегије давања, администрирање фондова, идентификацију и процену пројеката, корпоративно волонтирање... Пружали су услуге банкама, Државној лутрији Србије, Делта фондацији, НИС-у, тиму потпредседника Владе за социјално укључивање и смањење сиромаштва...
Њихов програм Активне заједнице, које финансирају побројане фондације, подразумева финансијску подршку од 350.000 динара „локалним иницијативама за решавање заједничких проблема грађана и грађанки”. Како кажу „оставили су траг” у 200 заједница које су подржали са 4,7 милиона евра. Директно од америчких фондација добили су 3,3 милиона долара, као што смо већ објавили. Осим америчких фондација, међу њиховим донаторима су УНИЦЕФ, УСАИД, Делегације Европске уније у Србији, Амбасада Холандије, Одељење за интернационали развој Британске заједнице...
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.