Вести

13. 01. 2016.

Аутор: Тамара Огњановић Извор: Славко Ћурувија Фондација

Адвокат Слободан Ружић: Напад на Славко Ћурувија фондацију у стилу деведесетих

На почетку суђења адвокат оптужених Зора Добричанин Никодиновић оптужила Славко Ћурувија фондацију и Цензоловку да их финансирају страни донатори и рекла да против тога она „не може да се бори”.

Адвокат Слободан Ружић одговорио да су овакве тврдње подметања у стилу деведесетих, када су противници режима проглашавани издајницима и убијани.

На суђењу за убиство Славка Ћурувије данас је сведочио Ратко Љубојевић, један од шефова смена у Деветом (пратећем) одељењу београдског центра Ресора државне безбедности.

Љубојевић, чија екипа на дан убиства није стигла на ред да прати Ћурувију пошто је праћење раније прекинуто, добио је уместо тога задатак да на основу белешки претходних смена сачини званичан дневни извештај о праћењу.

Сведок је говорио о уништавању документације ДБ-а „око 5. октобра”, о белом голфу који је, према оптужници, у то време користио четвртооптужени Ратко Ромић и о свом сусрету са Милорадом Улемеком Легијом, на основу чијег исказа је 2014. истрага о убиству Ћурувије покренута са мртве тачке.

За убиство Ћурувије 11. априла 1999. године оптужени су бивши начелник Ресора државне безбедностиРадомир Марковић и бивши начелник београдског центра РДБ Милан Радоњић, као организатори, припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству, као непосредни извршилац, и Ратко Ромић, у време убиства главни обавештајни инспектор Друге управе РДБ, оптужен да је дршком пиштоља ударио по глави Бранку Прпу која је у време убиства била са Ћурувијом.

Ипак, најупечатљивији утисак првог овогодишњег дана суђења није било Љубојевићево сведочење – напорно за праћење и због тога што је сведок тврдио да се готово ничега са сигурношћу не сећа – већ расправа о писању медија о овом случају.

Браниоци оптужених су одмах на почетку рочишта затражили од суда да „заштити интегритет окривљених и садржину судских списа, који се износе у јавност”, а заступник окривљених Радоњића и Ратка Ромића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић тај захтев је образложила и оптужбом на рачун сајта Цензоловка и Славко Ћурувија фондације да њихов рад финансирају страни донатори, против чега она „не може да се бори”.

Фондације и (адвокатске) манипулације

Бранилац окривљеног Мирослава Курака (оптуженог за извршење убиства), адвокат Стеван Протић од суда је тражио да, после недавно објављених текстова у Блицу, за које је оценио да представљају паралелно извођење доказа који тек треба да буду представљени у овом предмету, заштити интегритет окривљених и уставно начело претпоставке невиности, као и садржај судских списа, који се пласира на неодговарајући начин у јавности.

„На делу имамо изливање информација. У складу са овлашћењима, дајте налог да се утврди како такве информације долазе у јавност. Врло добро се зна ко има такве информације. Ко их има, а пусти их у јавност, он је извршио преступ. Овде неко други пут хоће да убије Ћурувију”, рекао је Протић.

Тај захтев је подржао и адвокат Владимир Маринков, који заступа првооптуженог, бившег начелника РДБ Радомира Марковића, тражећи и да се истражи како докази који још нису изведени у поступку, али и докази који нису садржина овог предмета, долазе до јавности.

Зора Добричанин Никодиновић је, међутим, подносећи судском већу на увид текст од 7. јануара из листа Политика о организацијама које финансирају страни донатори, навела да Славко Ћурувија фондација добија новац од Фонда браће Рокфелер (РБФ) и да је то „апсолутно неподношљиво”.

„Колико они имају новца, а ми то немамо. Објави Фондација Славко Ћурувија, Цензоловка, па онда то преузме Блиц… Видите са чим се ми све боримо. Ја не могу да се борим против Фонда браће Рокфелер”, рекла је она у обраћању судском већу.

Адвокат оштећених Јелене и Радета Ћурувије, Слободан Ружић рекао је да је сагласан да треба поштовати претпоставку невиности, али да је „прича о финансирању Славко Ћурувија фондације из страних извора – стара прича о издајницима и страним плаћеницима” и „подметање”.

Председница судског већа Снежана Јовановић казала је да је веће упознато с тим да су у медијима била два исказа из списа предмета, а да је сад на државним органима да реагују. Она је рекла и да се комплетни списи предмета налазе искључиво код судског већа и да нису доступни јавности.

„Суд је предузео одређене мере и ангажовао одређене органе”, закључила је званичну расправу о овој теми Јовановићева.

Прича о издајницима и плаћеницима

Зора Добричанин Никодиновић је новинарима након суђења рекла да је она изнела подршку листу Политика који је кренуо у „расветљавање истине” о финансирању цивилног сектора. Она је навела да је Политика писала да Фондација браће Рокфелер финансира и Фонд за хуманитарно право, који је „иницијални подносилац кривичне пријаве у овом поступку”, што је оценила као јако важну чињеницу.

„Фондацију Славко Ћурувија финансира РБФ, шта је ту да радим, на који начин ја могу да се браним одРБФ? Пише и да они имају и Цензоловку као медиј, а оно што је неспорно јесте да Цензоловку преноси Блиц и остали… Они текстове објављују на кило, па за одређени број текстова добију одређен износ долара, а у ствари прекуцавају старе текстове”, рекла је.

Она је оптужила Цензоловку и медије које финансирају страни донатори да пишу „наручене” текстове и да то није слободно новинарство.

„Мени је довољно што знам да се Фондација Ћурувија финансира споља, као и Фонд за хуманитарно право. Нема слободе кад морају да пишу по налогу”, додала је Зора Добричанин Никодиновић.

Слободан Ружић је, дајући изјаву присутним новинарима, оценио да су адвокати одбране извршили напад на Славко Ћурувија фондацију, јер су је практично оптужили да је страни плаћеник.

„Ради се о отварању старе приче о издајницима и патриотама, на исти начин као када је убијен је ‘издајник’ Иван Стамболић, па је покушано убиство ‘издајника’ Вука Драшковића, па је онда убијен ‘издајник’ Славко Ћурувија”, рекао је Ружић новинарима након суђења.

„То је, по мени, суштина целог овог главног претреса, да се нађе оправдање томе. Нико од нас не сме да заборави шта се догађало деведесетих година, да се ради о једној подивљалој Служби, да се не ради ни о каквој заштити државних интереса, него да се ради о томе да је неко узео себи право да он одређује ко је патриота, а ко издајник.”

Упитан да ли мисли да се овај судски поступак отегао, он је казао да „не треба бити стручњак” па да се схвати да се исцрпљују сведоци.

„Никад да два сведока саслушамо на претресу, једва саслушамо и једног. Ја стварно мислим да није у интересу ни оптужених да овај поступак траје толико дуго, али ја не могу да се мешам, судија ради свој посао.”

Уништавање документације

А сведок на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије, шеф смене Деветог одељења Државне безбедности Ратко Љубојевић изјавио је да је око 5. октобра 2000. године уништено много списа, међу којима и књига извештаја о праћењу Ћурувије.

„Добили смо налог да се све свеске и књиге извештаја униште. Добили смо налог из централе, поцепали, ставили у џакове које је покупио камион, тих џакова је било боже сачувај и они су ваљда однети у Обреновац и спаљени”, казао је Љубојевић.

Он је рекао да мисли да је налог за уништавање документа стигао из „кабинета директора”. „Ми то не бисмо смели да радимо сами, ни начелник то не би смео да уради”, додао је.

Радомир Марковић је, испитујући сведока о уништавању документације, питао и где су све ишли извештаји и где је остао „траг” о деловању службе.

„Мислим да је све уништено. Оно што је било у одељењу је уништено”, рекао је Љубојевић.

„А део је отишао у Аналитику, то није уништено?”, питао је Марковић, на шта је сведок одговорио да не зна.

Милан Радоњић је током испитивања сведока навео даРДБ није уништио ниједан део своје изворне документације, већ да се уништавала пратећа документација.

Према Љубојевићевим речима, налог за праћење Ћурувије добио је од начелника свог, Деветог одељења, Зорана Павића, а како је додао, мисли да је налог за праћење дало Треће одељење.

Он је казао да је праћење Ћурувије почело током бомбардовања и да је тада био са колегамаНебојшом Соковићем и Ђорђем Стевановим, такође шефовима смена Деветог одељења, у штабу на Сењаку, а да су се после неког времена вратили у Девето одељење, јер је тамо посао био отежан.

„Тада смо почели да примењујемо меру праћења. Радили смо по сменама, радило се, мислим, 24 сата праћење”, рекао је сведок.

Колико примерака извештаја о праћењу?

На дан убиства Ћурувије, Љубојевић је требало да ради у трећој, вечерњој смени, али га је Соковић звао и рекао му да је мера прекинута.

„Сазнао сам да наша екипа не иде на терен и онда сам касније на телевизији видео да је (Ћурувија) убијен. У касним вечерњим сатима чуо сам се са начелником (Деветог одељења) Зораном Павићем, који ми је рекао да узмем од Соковића књигу извештаја и да издиктирам извештај”, казао је Љубојевић.

Он је додао да му је начелник Павић рекао да оде у београдски центар и да сачини писани извештај за „тај конкретни дан, како би се покрили” да су радили тога дана.

Упитан зашто је баш он добио задатак да сачини извештај када се убиство догодио у време смене Соковића, он је рекао да је начелник Павић дао такав налог.

„Соковић је завршио смену, а ја нисам имао ништа да радим у вечерњој смени, био сам одморнији. Соковић је са писањем извештаја у књизи завршио и своју смену. Павић ме је звао доста после убиства, рекао ми је да издиктирам извештај и да је Никчевић тражио да се ‘покријемо’ за пратњу. Чак сам и каснио кад сам дошао код Павића са свеском.”

Љубојевић је казао да је пракса била да се извештај куца у два примерка и да се чува књига.

„Књига је била меродавна, ја сам издиктирао и то је откуцано у два примерка, један се шаље у одељење које је наложило меру, а други чува начелник”, рекао је Љубојевић.

Он је казао да се, пошто је завршио извештај, отишао јер му се завршавала смена, а на његово место дошао је Владимир Николић коме је предао два примерка.

„Питао сам га у колико примерака треба да буде извештај, и онда је он у другој просторији телефонирао, а након тога је један примерак извештаја поцепао”, додао је Љубојевић.

Он је рекао и да је о спровођењу мере обавештавао начелника Павића, или, ако он није био ту, Стевана Басту, начелника Трећег одељења, које је било задужено за надзор над такозваним унутрашњим непријатељима.

Регистарске таблице се мењају месечно

Говорећи о белом голфу, за који се у оптужници наводи да је коришћен у време убиства Славка Ћурувије, Љубојевић је прво навео да му је „у сећању” да га је са начелником Павићем предао Ратку Ромићу који је био у пратњу Франка Симатовића.

„Ја се тако сећам, а Драган Павић тврди да га је он одвезао. Можда је то нека замена сећања. Више пута смо возили кола и преузимали их, једном, сећам се, и Ромићу и Симатовићу, руковао сам се с њима”, казао је.

Пошто му је касније предочено да је у претходним исказима тужилаштву изјавио да је „чуо да је Павић предао бели голф”, Љубојевић је рекао:

„Сад више стварно не знам шта је тачно.”

Он је навео и да су таблице на службеним возилима припадници Службе мењали и пре и после убиства Ћурувије, јер је то била њихова обавеза, и да су то радили макар једном месечно.

Сведок је говорио и о сазнањима о томе да је бели голф виђен у близини стана Ћурувије у време убиства.

„Неко време након убиства, сазнао сам од радника да је бели голф виђен тог дана у близини (Ћурувијиног стана) и тражио сам да се то стави у допуну извештаја. То сам чуо од Драгана Бакшумовића, који ми је рекао да му је то пренео колега Небојша Грујић. Звао сам их да допуне извештај, а они су онда рекли да је то видео Александар Радосављевић. Кад сам питао Радосављевића, он је рекао да први пут то чује… Они никада нису потврдили да су видели бели голф, због тога није писана допуна извештаја.”

„Мене, Службу је спасло то што смо о применама мере писали све извештаје. Извештаји су били увек прецизни, јасни и опширни”, рекао је Љубојевић. На питање судије од чега се спасао, сведок је одговорио да је „први добио кривичну пријаву за убиство на Ибарској”.

Суђење се наставља 25. и 26. јануара.