Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Политика” се уписала у историју британског правосуђа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 01. 2016.

Аутор: Јелена Попадић Извор: Политика

„Политика” се уписала у историју британског правосуђа

Британски портал „Лексолоџи”, водећи енглески правнички сајт са архивом од 450.000 чланака на више од двадесет језика из педесет области права, објавио је ових дана текст о пресуди Вишег суда у Лондону у корист „Политике”.

 

Као што смо већ писали, тужбу против нашег листа поднео је Нанди Ахуја, бизнисмен индијско-српског порекла, 31. марта 2015. године због текста „У једном дану изнео 17,2 милиона евра”.

Нанди је тврдио да му је „Политика” нарушила част и углед и тобож угрозила безбедност објављивањем овог податка, али је Виши суд у Лондону 23. новембра прошле године одбацио његову тужбу као неосновану и одбио јурисдикцију. Суд је констатовао да нема разлога за сумњу да ће Ахуја у Србији добити правично суђење.

Зашто ће овај случај ући у историју енглеског права и дефинисати будућу правну праксу, објаснио је и аутор чланка објављеног на сајту „Лексолоџи”, адвокат Дејвид Хупер из канцеларије РПЧ (Reynolds Porter Chamberlain). Та адвокатска фирма недавно је проглашена за најбољу у Великој Британији. Дејвид Хупер није био учесник у поступку, али очигледно је сматрао да је овај случај неопходно анализирати будући да представља прекретницу у енглеском праву.

Наиме, Виши суд у Лондону први пут је применио нови Закон о клевети, који прецизно дефинише надлежност британских судова у процесима у којима тужени нису држављани ове земље. Лондон је до сада у свету био познат као „престоница клевете” јер је због строгих домаћих прописа био погодно место за осуђујуће пресуде и кад тужени медиј није имао никаквих додирних тачака са Великом Британијом осим доступности веб-издања.

„Политика” је тврдила како у овом случају не постоји никакав основ за надлежност суда у Лондону и да тужилац своја права може да оствари и у Србији. Све ове чињенице европским и британским адвокатима у свом ауторском тексту детаљно је објаснио Дејвид Хупер.

Ахуја је тужио наш лист због текста објављеног 12. фебруара прошле године, у којем се наводи да је пребацивањем 17,2 милиона евра са рачуна у Србији у Швајцарску „запрепастио банкаре и проузроковао слабљење динара”. Ахуја је сматрао да су му овим тврдњама повређени част и углед, као и да је доведен у везу са прањем новца. Британски суд му на крају није дао за право.

Одлука судије у корист нашег листа налази се у прилогу текста објављеног на сајту „Лексолоџи”. Та пресуда могла би да прекине праксу „клеветничког туризма”. Богати бизнисмени широм света воле да своју репутацију штите управо пред Вишим судом у Лондону јер су у прошлости имали добре шансе да добију парницу уз завидне одштете. Верује се да је енглески Закон о клевети промењен делом и након притиска САД, чији су држављани плаћали милионске одштете управо због одлука овог лондонског суда.

Такође, Дејвид Хупер наводи како је Нанди Ахуја прећутао чињенице које су од великог значаја за овај случај, о чему је „Политика” известила читаоце у текстовима „Како смо се одбранили од индијског тајкуна у Енглеској”. Нанди Ахуја суду се представио као Индијац чији је центар пословних и животних активности управо Лондон.

Прећутао је да је рођени Београђанин, да је у нашој престоници живео до девете године живота и похађао неколико разреда основне школе. Српско држављанство добио је по рођењу. Мајка му је Српкиња, а отац Индијац. Многе његове пословне активности у вези су са нашом земљом. У првој изјави пред лондонским судом Ахуја је сакрио све ове податке.

О томе пише и адвокат Хупер. Он истиче да је поступак имао изненађујући правац као и да је знатно прецењен број приступа електронском издању „Политикиног” текста из Велике Британије.

На суду је доказано да је текст имао највише 70 приступа из Британије, иако је тужилац покушао да докаже да их је било више од 11.000.

 „Још је значајнији изненађујући став адвоката који су сматрали да није било неопходно открити да је тужилац имао српски пасош и националност”, навео је Хупер. Судија је оценио да је ово био случај намерног „навођења” суда на криви закључак кад је надлежност у питању, а одлучио је да препусти српском суду да процени да ли је у овом случају дошло до злоупотребе личних података Нандија Ахује. Но, сматрао је да су Ахуја и његов лондонски адвокат „умрљали” сопствени случај тиме што нису дали суду релевантне податке.

На крају свог текста Хупер је навео закључак суда: да овај случај има  везе са Србијом и да ће „српски суд бити у бољој позицији да процени значај овог случаја и да донесе одлуку о исправности понашања новинара”.

Судијска одлука изненадила је познаваоце права. Будући да представља преседан уписаће „Политику” у историју британског правосудног система.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси