Вести
20. 01. 2016.
Србија: “Новинари/новинарке не клече”
Више од месец дана трају протести новинара који траже смену министра одбране због вређања новинарке. Најновије афера коју је проузроковао министар полиције најавом да ће се појавити “лажне тврдње” о незаконитом праћењу новинара само су појачале присак власти на запослене у медијима
Јавност у Србији, навикнута на свакојаке драматичне догађаје, ипак не памти да је неки политичар а нарочито неки министар јавно објавио шта ће у наредним данима неко изговорити у намери да дестабилизује власт.
Управо то је урадио министар полиције Небојша Стефановић гостујући у најгледанијој емисији — Дневнику Радио Телевизије Србије. Говорећи о могућим опасностима које Србији прете из суседне Хрватске која се наводно наоружава балистичким ракетама министар је указао и на опасности које наводно постоје унутар државе.
“Располажемо подацима да ће неколико лица покушати да лажним пријавама против Министарства унутрашњих послова (полиције) тврдити да су праћени неки новинари у Србији. Једна новинарка казаће да је наводно праћена и то треба да се појави ускоро, за наредних неколико дана”, рекао је Стефановић. “Представник једног новинарског удружења, треба у јавности да се појави и да то каже као једну скандалозну ствар, иако не постоје никакви докази нити се то икада догодило”, објаснио је.
Одбацујући све неизречене тврдње као лажне министар је унапред пресудио а јавност напето ишчекивала некакав расплет. У понедељак 12. јануара је Независно друштво новинара Србије (НУНС) одржало прес конференцију на којој је председник Вукашин Обрадовић саопштио да се у петак 8 јануара састао са једним припадником полиције који је против министра Стефановића и његове сараднице Дијане Хркаловић поднео кривичну пријаву којом их оптужује за уништавање доказа о незаконитом праћењу које се догодило крајем 2014.
У пријави он наводи да је као запослени у Оделењу за послове безбедности при кабинету министра полиције случајно открио документ из кога је схватио да је незаконито, без налога суда, праћена једна београдска новинарка. О томе је обавестио колеге и неколико дана касније 15.12.2014. уследила је наредба о уништавање девет хард дискова и три штампача који су коришћени у том Оделењу.
Његова сумња је да су овим уништавањем нестали и докази о праћењу неких других особа. Без одговора је за сада питање кривичну пријаву поднео годину дана касније 30.12.2015. Све то би наравно морало бити расправљено и доказано на суду али су министар и медији блиски власти већ донели пресуду. Истог дана је утицајни дневни таблоид Информер, близак властима објавио имена новинарке и полицајца који је поднео пријаву и отпочела је жестока дискредитација не само свих навода из пријаве већ и сумње председника НУНС-а Вукашина Обрадовића да је и он сам праћен.
Обрадовић као и бројни новинари и део јавности био је затечен чињеницом да је само неколико сати пошто се састао са полицајцем који је поднео кривичну пријаву министар полиције Небојша Стефановић то јавно изнео на вестима најављујући изношење „лажних доказа“.
Његово страховање није без основа. У Србији је незаконито праћење истакнутих личности и „непријатеља“ режима реликт бившег, једнопартијског система и чак много бруталније, ратних деведестих. Током бомбардовања Србије, на Ускрс 11. априла 1999. убијен је један од најпознатијих новинара Славко Ћурувија. Данима су га тајно пратили припадници Државне безбедности а јавно, у прорежимским медијима, најављивали одмазду над њим јер је критиковао режим Слободана Милошевића. Министар информисања у то време био је садашњи премијер Александар Вучић.
Сећања на то време врло су жива и баш у данима када је министар Стефановић демантовао наводе о уништавању доказа, припадник Државне безбедности је на суђењу оптуженима за убиство Славка Ћурувије које је у току, сведочио о уништавању докумената о његовом праћењу.
Тако су се и захтеви да министар Стефановић да одговоре на наводе из кривичне пријаве и да објасни како је дошао до сазнања да се полицајац састајао са председником НУНС-а чули на протестима новинара који већ недељама трају широм Србије.
Њихов повод је један други државни функционер, министар одбране Братислав Гашић који је као и Небојша Стефановић потпредседник странке премијера Александра Вучића. Пре више од месец дана увредио је новинарку ТВ Б92 која је, узимајући изјаву од њега и да би омогућила сниматељима бољи кадар, чучнула, на шта јој је он рекао да “воли новинарке које лако клекну”.
За многе новинаре то је била последња кап у горкој чаши понижавања које стално доживљавају са разних страна. Економски притисци на осиромашене редакције, зависност од оглашивача који су блиски властима, лоша примена медијских закони, контрола информација, цензура и све присутнија аутоцензура, поделе на пријатеље власти и непријатеље државе присутнији су и опаснији од сексистичких изјава једног министра али је баш та његова вулгарна реченица отворила пут ка улици и демонстрацијама.
Без обзира на то што је премијер Вучић одмах осудио гест министра одбране и рекао да ће га сменити због недопустивог понашања, отпочели су протести под слоганом “Новинари/новинарке не клече” и захтевом да се министар сместа смени. До данашњег дана премијер то није урадио с образложењем да је Гашић одличан и одговоран министар којем тешко може да нађе замену. Чињеница да такву одлуку мора да изгласа Народна скупштина која редовно заседа тек у марту појачали су незадовољство дела грађана и медија због неиспуњеног обећања
Протести које је иницирала група новинара из Београда проширили су се широм Србије. На последњем, у понедељак 8 јануара, новинари и грађани који их подржавају окупили су се у 15 мањих и већих градова. Негде их је било тек десетак а у Београду око три стотине. Без обзира на невелик број, мегафон као једино средство оглашавања и импровизоване летке на којима су исписане поруке, изазвали су нервозу власти.
У неким градовима новинари су позивани у полицију и испитивани да ли скуп који намеравају да одрже има везе са политиком и намеравају ли “да праве провокације”. Од њих се тражило да протесте пријаве полицији иако за то тренутно не постоји законски окрвир. У појединим медијима су им претили отказима уколико се придруже протестима, док су негде само упозоравани да не би било добро да њима учествују.
И док се незадовољство новинара повећава а захтеви множе, једини досадашњи одговор премијера на критике о стању у медијима је да они само желе да сруше његову власт и дестабилизују државу. Одлуку да распише превремене парламентарне изборе премијер Вучић донео је у тренутку када контролише велики број медија. Од њега зависи како ће ту моћ користити током предстојеће кампање а од новинара у којој мери ће то дозволити. Они који су одлучили да не клече одлучни су, кажу, и да своје протесте наставе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.