Вести
27. 01. 2016.
Када је стварно требало отићи: Бивши уредник Студија Б о свему што се дешавало с друге стране микрофона
Преломио сам да, после непуних четврт века, одем из Студија Б. Одавно већ - не могу више, за Неwсwеек пише Вељко Пајовић донедавни водитељ и уредник на радију Студија Б
Годинама устајем рано, а свануло ми је тек пре неки дан. Преломио сам да, после непуних четврт века, одем из Студија Б, са чијих сам радио-таласа - а маштајући још као дечак да ћу једног дана сести пред његове микрофоне - слушао и упијао сваку изговорену реч. Мудру Радовићеву, оштру Вјештичину, врцаву Јелићеву, луцидну Маркову. Да одем са врха одакле се најбоље види Београд, одакле поглед сеже доФрушке горе, Цера, Авале, Вршачког брега... И са којег ће се, у недостатку погледа на обичну људску муку, у блиској будућности, највероватније, најбоље видети свакодневно израстање Београда на води.
Можда и најава да ће радио, после приватизације, бити измештен из „Београђанке“наговештава отварање осматрачнице на 23. спрату са које ће грађани, уплатом погледнине примерене њиховом џепу, посматрати настајање нечега о чему никада нису били ни питани, али који знају да се све то гради за њихово добро.
Очекивања
„Нећеш ваљда на улицу, упита ме колегиница“, када сам јој саопштио да сам управо потписао споразумни раскид уговора о раду са Студиом Б. „Хоћу“, и не сачекавши њену реакцију, кажем јој да сам свестан свих последица таквог поступка, да се све то дуго крчкало у мени и да желим да одем јер не могу више.
Тачније, одавно већ - не могу више. И не очекујући да ме подсети на разлоге за останак у фирми, кажем јој да и ја имам кредит, да не знам шта носи сваки нови дан, али знам да имам себе и да одлазим, баш зато што хоћу да сачувам своје здравље, своју ведрину, своју - ваљда је још увек имам - креативност.
У очекивању приватизације, којој сам се истински радовао јер уосталом без приватне иницијативе нема напретка, очекивао сам да ће ми се испунити сан да, када већ нисам због природе посла који обављам и сам предузетник, коначно почнем да радим за власника који ће у мени препознати енергију, идеје, снагу, марљивост.
Политика је од деведесетих нагризала радио и он је све мање личио на себе. Код мене је, као и код великог броја колега, увек тињала нада да ствари могу да се поправе и даСтудио Б можемо да вратимо на пут којим су га повели његови оснивачи. И зато смо одлагали одлазак, неко више, неко мање, све надајући се да ће неко схватити значај брзог, савременог, урбаног радија какав је српској престоници потребан. Колико је била важна реч, у истој мери Београду је значио и модерни музички звук Студија Б.
Када смо спајали радио и ТВ јутарње програме, са жељом да директно чујемо Београђане који траже нашу помоћ у решавању њихових свакодневних проблема, пала ми је на памет идеја да ту рубрику, повезујући два медија, и назовем „Гледајте да нас слушате, гледаћемо да вас чују“. Знале су колеге да ћу већ нечега да се сетим. Веровао сам да ћемо за најболнија питања имати камеру у сваком тренутку и да ћемо загребати тамо где баш треба, тамо где највише боли.
Међутим, како је време одмицало, схватио сам да су ме оставили самог, истуреног на положају, самог пред слушаоцима и гледаоцима. Слушаоци су тражили да камера сними бесправну градњу, да закуцамо на врата првих људи овог града и да их питамо где је помоћ за пензионере, породиље, самохране мајке, да захтевамо... Да тражимо, а не да их хвалимо. Да јавимо да је „шпанац“ искочио из шина, да питамо колико кошта Мост на Ади, да суочимо супротстављена гледишта поводом изградње Београда на води, да...
Нисам више имао храбрости да на себе преузимам обавезу да помажем људима, знајући да ћу ући у фазу када, без логистике куће за коју радим, почињем да их обмањујем. Нисам председник Владе, ја сам један обичан човек, коме је бог дао да говори у име обесправљених. Онда, одакле ми право да их и ја лажем. Добро, нисам премијер, али цитираћу Сенеку: „Живите међу људима као да вас Бог посматра, обраћајте се Богу као да вас људи слушају. Онда ћете добити оно што сте тражили.“
Требало је отићи и оне новембарске ноћи када се тресла Србија и када је страдало Краљево, а о томе радио, око два часа иза поноћи, није ништа јавио јер, сем тонца, тамо није било живог човека. Требало је отићи и онда када сам усред конференције за новинаре схватио да имам важну вест о поскупљењу превоза и да одмах о томе, захваљујући радију као најбржем медију, први обавестим Београђане шта им се спрема.
„Понуда”
Извео сам тадашњег директора ГСП испред сале, замолио га да сачека на укључење у програм. Звао сам радио, звонило је, нико се није јављао. Онда сам, сав мокар, али довољно прибран, симулирао укључење у програм обавивши „разговор“ са првим човеком ГСП, захвалио му што је говорио за Студио Б, да би се он потом вратио на разговор са новинарима осталих редакција. Било ме је срамота, иако није знао шта се догодило, да пођем за њим натраг у салу. Нисам отишао ни до студија. Био сам слуђен. Да, требало је тада отићи и заувек залупити слушалицу.
Требало је отићи, да, требало је отићи и на Дан Студија Б 1. априла 2012. године када је свечано отваран плато испред Београђанке назван по Ðоки Вјештици, тамо где је он, осамдесетих година прошлог века, учинио све да се изгради фонтана „Врело живота“. Уместо бисте или барељефа, склепали су обележје од пластике. Еј, бре, пластика за човека који је покретао Београд? Да, требало је отићи.
Из Студија Б изашао сам у уторак 12. јануара ове године, у рани поподневни сумрак.Чекао сам, испред „Београђанке“ на путу до куће, аутобус са моје линије - 31 и, онако замишљен, додао још три нуле на ту бројку. Озбиљно сам се, као одговоран човек, упитао да ли толико вреди мој месечни рад, садржан у 25 година искуства, знања, посвећености, искрености, давања. То што ми је понуђено одбио би и водитељ почетник с изразито тешком говорном маном.
Нисам ушао у тај аутобус, кренуо сам пешице. На другу страну.
(Пише: Вељко Пајовић, донедавни водитељ и уредник на радију Студија Б)
Коментари (4)
Остави коментар29.01.
2016.
Београде лаку ноћ!?
Студио Б!? Постоји ли још тај радио и тв?Срамота!!! Шта рећи а не заплакати? Што се тиче г-дина Вељка нема зиме!Који год микрофон да узме увек ће имати своју армију слушалаца и оних који се боље осећају и којима лепше почне дан када га чују. Поздрав и подршка за Вељка П.!!!!
Одговори28.01.
2016.
Nada
Ovo je za mene vrlo razocaravajuci tekst, Dragi Veljko. Eto dokle je doslo. Bili ste zajedno sa jos nekim kolegama koji su otisli u skorije vreme sa Tv STB, svetlo na kraju tunela. Zao mi je. Ali opet ostaje nada da ima i u ovoj zemlji neko ko prepoznaje sta znaci vredan i pravedan novinar, pozitivac koji drzi do pravih vrednosti jednog modernog drustva i da uskoro cemo moci da Vas vidimo ili bar slusamo. Slazem se sa prethodnim komentarom u potpunosti pa da se ne ponavljamo. Svako dobro Veljko i do slusanja svakako.
Одговори27.01.
2016.
nedostaje mi!
Veljko je hrabar i dostojanstven novinar, a Studio B treba da se stidi, jer se sve vise urusava.
Одговори27.01.
2016.
Velko legendo "Beograde dobro jutro"
Veljko Pajević je medju poslednjim "mohikancima" slobodne javne reči prosvečenog i prosvetljenog mišljenja.Veljko je suviše istinit i iskren u svom radu i mišljenju.Današnja javnost u Srbiji se fingira,izmišlja,reciklira,spinuje ,partijsko-oligarhijski oblikuje .Veljko Pajević "naslednik" Djoke Vjestice i Duška Radovića i mnogih drugih sa Studija B kojeg više nema nije mogao da "proguta" ketmanovsku "Murtibingovu " pilulu primitivne uprosečene oligarhije koja vodi javno mnenje u Beogradu i na studiju B .Srbiji očigleno nisu potrebni otovreni i slobodoumni ljudi poput Pajevića koji je javno prozivao odgovorne za stanje u Beogradu.Sada u Beogradu i Srbiji vladaju razne policije od komunalnih,finansikih preko politčkih do medijskih.Pajević je postao "višak" za takvu oligarhiju.Ipak verujem da če Veljko Pajević pronaći nove mogućnosti za svoju kreaciju i egzistenciju i da ‘e bogato iskustvo radeči na Studio B pretočiti i u neku zanimljvu knjugu .Puno pozdrava Veljku ali i sugestija rukovodstvz UNS-s da podrži Veljka Pajevića i da stane uz njega.
Одговори