АИК банка је издала саопштење којим је информацију о кредиту коју смо открили на сајту државне Агенције за привредне регистре назвала „спекулацијом”, што се свакако не би могло назвати демантијем, али није ни објаснила како је могуће да документ који је банка сама по закону доставила АПР-у може бити „спекулација”. „Политика” је тада одлучила да читаоцима предочи уговор до ког сваки грађанин у Србији који се потруди да скокне Бранковом улицом до зграде ове агенције може са лакоћом да дође, јер је закон тако уредио јавност података о финансијском пословању.
„Курир” то није интересовало: до увече у осам нису објавили наше извињење већ су градили теорију завере. Таблоид је очигледну ненамерну грешку прогласио „тортуром власти над ’Куриром’”, „осветом Слобиног министра”, доказом да „Вучић опет терорише медије” и угрожавањем безбедности породице Родић, а додата је и тврдња да „иза целе игранке стоје тајне службе”. Демонстрирајући „меку моћ” коју редакција „Курира” има у српском друштву, придобили су читаву галерију ликова са наше опозиционе сцене да се уклопе у њихове тезе и дају им легитимитет: Бојана Пајтића из ДС-а, Борка Стефановића из Левице Србије (новопечени левичар у „Куриру” каже да „неки говоре” да се „Политика” враћа у деведесете), Александра Ђурђева из нечег што се зове „Српска лига”, Зорана Живковића из Нове странке (реч је о бившем премијеру који је у бизнис са виноградима ушао партнерски са Миодрагом Костићем, након што је добио паре из државне касе). Огласили су се и Александар Стевановић, који је представљен као економиста али је реч о политичком активисту покрета „Доста је било” Саше Радуловића, радикал Зоран Красић из СРС, али и Санда Рашковић Ивић из ДСС-а, странке коју је у време Војислава Коштунице био глас да представља умерену и умивену грађанску десницу.
Ово савезништво некадашњих љутих непријатеља склопљено је на јасним политичким основама. Једино што изненађује је како се у том друштву нашао Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и повереник за заштиту података о личности, важна независна регулаторна установа која већ обавља ове послове за које је изабран још 2004. у Скупштини Србије. На жалост, његова је изјава сасвим у духу „Курирове” теорије завере: као да не зна да је „Политика” одмах признала и исправила очигледно техничку грешку, Шабић изјављује да „нема циља због којих би се могла кршити основна људска права”. Он још и поставља питање АПР-у зашто су издали документ новинару а да нису сакрили личне податке који се у њему налазе.
Тешко је разумети да човек са толиким искуством у служби грађана Србије, са безброј објављених текстова у „Политици” и другим медијима, тек прекјуче открива какве документе АПР издаје грађанима. Ако је Шабић у праву да треба поставити питање зашто се не крију јавно доступни лични подаци у финансијским регистрима, зашто то питање није давно поставио сам себи? АПР на истим принципима ради већ неколико година уназад. Зар није управо посао господина Шабића да исправи ту неправилност – ако је то уопште неправилност? Зар држава Србија није управо њему поверила посао да о томе брине? Тим пре што је господин Шабић почасни члан НУНС-а.
Одбачена тужба Раје Родића против Љиље Смајловић
На адресу „Политике” јуче је стигао документ Првог основног суда којим се одбија приватна кривична тужба коју је Радисав Раја Родић у октобру поднео против главне уреднице „Политике”. Родић је тужио Љиљану Смајловић због текста „Политика и непријатељско преузимање” од 15. октобра 2015. године а суд је оценио да „Политика” није прекорачила границе постављене чланом 10. Европске конвенције о људским правима.
О закону бринули 49 минута
У јучерашњој „Политици” сте могли да прочитате извињење нашег листа Александру Родићу, али у јучерашњем „Куриру” нисте могли да прочитате извињење фудбалеру Партизана Андрији Живковићу иако је овај таблоид објавио његову адресу и јединствени матични број на три места на свом сајту, и то истог дана када је „Курир” тобож падао у несвест због „Политикине” омашке.
Тако је брига „Курира” за поштовање Закона о заштити података о личности трајала укупно 49 минута. Живковићев уговор са Партизаном објавили су 50 минута након што су најавили подношење кривичне пријаве против „Политике”.
Интересантно је да је сам Александар Родић окачио своју адресу и фиксни и мобилни број телефона на једном интернет сајту, три године пре него што је приметио да му је „Политика” угрозила безбедност објављивањем адресе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.