Вести
27. 01. 2016.
ХЈУМАН РАЈТС ВОЧ Тешко стање у медијима у Србији
Србија је у протеклој години остварила ограничени напредак у смањењу јаза између обавеза и праксе у поштовању људских права, оценио је у годишњем извештају Хјуман рајтс воч (HRW). Ова организација истиче да су у Србији током 2015. новинари и борци за људска права радили у непријатељском окружењу, да је процесуирање ратних злочина и даље споро, као и да се бележи дискриминација Рома, посебно у области становања.
У годишњем извештају о стању људских права у свету, HRW као један од главних изазова наводи избегличку кризу оцењујући да се Србија суочила са растућим приливом миграната и избеглица уз лоше услове пријема, полицијске злоупотребе и неадекватан систем азила.
Када је реч о слободи медија, у извештају се оцењује да су новинари у Србији изложени нападима, претњама, узнемиравању, застрашивању, тужбама и политичким и другим ометањима.
HRW као пример наводи да је независна Балканска мрежа за истраживачко новинарство (БИРН) била изложена критикама владе и премијера Александра Вучића који их је оптужио да лажу и да примају новац од ЕУ како би дискредитовали српску владу. Критике су уследиле пошто је БИРН објавио истраживачки текст у којем се власт оптужује за корупцију, након чега је неколико провладиних медија покренуло прикривену кампању против БИРН-а.
У непријатељском окружењу током 2015. радили су и активисти организација за заштиту људских права, оценио је HRW и навео да су организатори београдске Параде поноса били изложени претњама, али да је парада одржана уз учешће више званичника, јаке мере безбедности и обећања да се насиље неће толерисати.
У делу извештаја о Србији, HRW наводи и прикривену кампању против омбудсмана Саше Јанковића која је уследила након тужбе омбудсмана против два војна полицајца због напада на жандармерију током Параде поноса 2014. Војни полицајци су били у пратњи браће премијера Србије и градоначелника Београда.
Масован прилив избеглица и миграната био је један од највећих изазова за Србију током 2015, оценио је HRW истичући да је број регистрованих избеглица у првих седам месеци био 10 пута већи него претходне године, док прецизних података о броју нерегистрованих тражилаца азила и миграната није познат.
У извештају се наводи да су капацитети за смештај избеглица у Србији ограничени, а процедуре за добијање азила неадекватне, да има кредибилних извештаја о полицијским злоупотребама и изнуђивањима, као и да је веома малом броју миграната у Србији одобрен избеглички статус или помоћ.
Наводећи да је током првих седам месеци 2015. УНХЦР регистровао 4.112 деце без пратње махом из Авганистана и Сирије, HRW истиче и да Србија нема одговарајуће процедуре за утврђивање узраста деце без пратње чиме се старија деца излажу ризику да буду третирана као одрасли и да остану без специјалне заштите.
У извештају се оцењује и да је Србија слабо напредовала и у проналажењу трајног решења за избеглице и расељене током ратова на Балкану и износе подаци УНХЦР-а да у Србији има 35.732 избеглица, махом и Хрватске и 203.140 расељених са Косова.
У извештају HRW оцењује да процесуирање ратних злочина отежавају недостатак подршке власти и слаби механизми заштите сведока и додаје да је мало високорангираних војних и цивилних званичника одговарало за ратне злочине на судовима у Србији.
Када је реч о положају Рома, HRW оцењује да се дискримација наставља посебно у домену становања и износи примере расељавања ромских породица без претходног обавештења и обезбеђивања алтернативног смештаја истичући да су услови за жиот у неформалним ромскинм насељима веома лоши.
На крају дела о Србји у годишњем извештају о људским правима у свету, HRW подсећа да је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини у марту рекла да Србија треба да спроведе социјалне, екномске и политичке реформе али није споменула област људских права.
Европски комесар Јоханес Хан у фебруару је рекао да ЕУ неће одговарати на оптужбе о цензури у медијима у Србији без конкрентих доказа упоркос обиљу доказа о лошој клими за слободу медија, док је у мају нагласио важност наставка дијалога Београда и Приштине за почетак приступних преговора са ЕУ и позвао власти да поштују институцију омбудмсана.Европска комисија је у годишњем извештају о напретку Србије изразила забринутост за независност судства, указала на ограничења у слободи медија и изражавања и позвала власти да ефикасније примене антидискриминаторне приписе како би обезбедили једнакост и интеграцију за мањине и рањиве групе, док је амерички Стејт департмент у годишњем извештају као највеће проблеме у области људских права у Србији издвојио дискриминацију мањина посебно Рома, угрожавање слободе медија и неефикасно правосуђе.
Коментари (1)
Остави коментар29.01.
2016.
nemojte nas gnjaviti
Prestanite da nas nervirate ovakvim beslovesnim tekstovima.
Одговори